PIŠE: GORDANA CEROVIĆ
FOTO: MIA MEDAKOVIĆ
„Stvari koje vrede rađaju se u srcu”, izgovara junak u Hakslijevom romanu „Setni krom”. Pročitavši ovu misao, zatvorila sam knjigu i dugo razmišljala o tim stvarima koje nastaju u srcu i koje nam boje život veselim bojama ili ga ponekad učine sivim. Ljubav se rađa u srcu, to najplemenitije osećanje koje se rečima ne može objasniti jer ne postoje reči za tako složenu emociju. Mogu samo reći da je prava ljubav ona koja ne poznaje razum, dakle, slepa, bezumna, bez motiva, cilja, razloga. To je ona ljubav koja prašta i zbog koje se strada, koja pobeđuje strah i ne zna za poraz. Ja živim za takve ljubavi, ali i živim od istih. Sve drugo je privid. Patnja koju ljubav donosi rađa se u srcu i kreativna je. To nije okov, jaram, tovar, to je bol zbog izgubljene ljubavi. Ima li šta lepše od ljubavnog jada? Baveći se sobom i svojim životom, mogu slobodno da kažem da sam hipersenzibilna ličnost i da stvari vidim srcem, dakle, više ih osećam nego što ih poznajem. Život koji živim satkan je od pobeda, poraza, padova, ljubavi, bola, gubitka, radosti i tuge. Osećanja, ma kakva bila, imaju snagu koja razbija, slama, diže, stvara. U životu, kao i na bojnom polju, vodimo razne bitke, nekada svoje, nekada tuđe, nekada planetarne, a nekada i imaginarne. Sukob forme i suštine, dobra i zla, pravde i nepravde, lepog i ružnog, razuma i osećanja odigrava se od nastanka sveta, pa do danas. I ta iskonska borba trajaće i posle nas, dok god je sveta i veka. Čitav niz suprotnosti koje su sastavni deo života postoje paralelno, a smisao je pobeda dobrog, pravednog, lepog, ljudskog, časnog. Svako od nas pokušava da odgonetne i pronađe kutak duševnog mira i spokoja. Ja ne znam šta je sreća za druge, ali znam da sam ja srećna kada u meni buja ljubav koja me svojom snagom i silinom nosi, vuče, gura, čini me još boljom osobom, budi u meni kreativnu energiju i silovitu ženu. Ljubav je moj izvor energije, ona koju dobijam od čoveka koga volim, porodice, prijatelja i koju im uzvraćam bezrezervno. Zahvalna sam majci prirodi koja je mnogo osećanja utkala u moj genetski kod. Ja sam uvek koračala onim stazama gde vri život u vrtlogu osećanja i strasti. Nikada se nisam pitala da li je pametnije odlučivati razumom ili srcem. Srce je biralo uvek i sve, samo sam se razumom rukovodila u poslu, primenjujući propise i kreirajući pravne norme, u poslovnim odnosima i proceni poslovnih partnera. To je oblast života u kojoj dominira razum. Tu osećanjima mesta nema jer izbor saradnika i poslovna saradnja moraju biti rezultat odluke razuma. Osećanja u poslu nisu poželjna, ali su neophodne dobre vibracije i pozitivna energija kao bitan faktor u poslovnom uspehu. Uvek sam stvarala poslovni ambijent zasnovan na poverenju, poštovanju i empatiji. Posao zahteva racionalnost i poslovnost, ali ne isključuje negovanje uzajamne osećajnosti u tom okruženju. Drugi prostor moje vasione, ovaj privatni, van posla, ispunjavaju osećanja. Vrelo života je tu gde su uzburkanost, sočnost i puls susreću, a igru diktira srce. Tu gde osećanja naviru, tu gde vibrira tlo pod nogama, tu ja dišem, tu se osećam živom. Ja znam da je to ono pravo kad zatreperi srce. Ne dvoumim se, idem tamo gde mi ono kaže. I nikada se ne kajem, jer kada srce bira, taj izbor je pravi. I kad izgubim sve, nisam očajna. „Izgubljena sreća, to je ipak sreća i taj jad u duši što te na nju seća, to je jedan njezin zaostali deo”, stihovi su našeg velikog pesnika Jovana Dučića.
Sećam se reči moje majke da sam još kao dete pokazivala duboke i tanane emocije, radujući se snažno, najčešće malim stvarima, a isto tako duboko patila u sebi zbog raznih nepravdi koje život kreira. Jedna pohvala izazivala je u meni buru pozitivnih osećanja, jedna nepravda – tugu i bes. Ništa se tu nije mnogo promenilo. Rekla bih da mi osećanja sa godinama nisu okrnjena, jer radujem se i tugujem istim intenzitetom, sada i pre. Proživaljavam život duboko, intenzivno, sagorevajući do pepela i dižući se, nekada veoma teško, na pozornicu koja se život zove. Ono što najviše održava moju mentalnu vitalnost je nada da neko novo jutro donose nove emocije i neka nova životna ushićenja. Dovoljno za sreću!
