PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: TAMARA KUSOVAC
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
TAMARA KUSOVAC, DIPLOMIRALA JE NA VIŠOJ ŠKOLI LIKOVNIH I PRIMENJENIH UMETNOSTI U BEOGRADU, U KLASI PROF. BATOMIRA BARUGDŽIĆA. VIŠE DECENIJA SLIKA NA PLATNU, STAKLU, KERAMICI, DRVETU, NAMEŠTAJU. IDEJNI JE TVORAC KUĆNE SOVE – ČUVARKUĆE. U NJOJ SU DVE JUNAKINJE: DIZAJNERKA I SLIKARKA. VOLI LEPO, ŠARENO I VESELO. LETOS JE IMALA PREDIVNU IZOŽBU „SAZVEŽĐA LJUBAVI“, GDE JE KOMBINOVALA INSPIRATIVNI KOLORIT I CITATE.
SVOJ RASKOŠNI UMETNIČKI SVET TAMARA PRENOSI SA LAKOĆOM DO LJUBITELJA UMETNOSTI AUTENTIČNIM RUKOPISOM I STILOM.
ČLANICA JE ULUPUDS-A, ODSEK SLIKARSTVO.
STALNU POSTAVKU NJENIH RADOVA MOŽETE VIDETI U GALERIJI SINGIDUNUM I U NJENOJ PRIVATNOJ GALERIJI U ULICI DESPOTA STEFANA U BEOGRADU.
TVOJE SLIKE SU ŽIVE, VESELE, KOLORITNE… KOLIKO SE DETE U TEBI RADUJE SLIKAJUĆI IH?
Svaki put kada stanem pred platno osećam radost koja liči na onu dečju. Mislim da većina umetnika nosi u sebi nešto detinje što ih pokreće i što ih čini posebnim. Što se tiče mog kolorita, on je blizak mojoj prirodi koja je vedra, optimistična i pokretačka. Volim sve spojeve boja ako one dočaravaju radost, ushićenje i daju život kompoziciji.
KAKO BIRAŠ MOTIVE SLIKA?
Ne biram ja njih, već oni mene. Kada ceo život slikate, nema potrebe da se okrećete i da tražite motive ili inspiraciju, oni su svuda oko nas, izlaze i iz nas samih. Volim gradove, volim prirodu, volim sve što ima lepotu i nosi lepe emocije. Ponekad slikam i predele u kojima nisam bila, već svoje doživljaje na osnovu putopisa, knjiga, reportaža…
IZLOŽBA „SAZVEŽĐE LJUBAVI“ BILA JE POSTAVLJENA U UŠĆU I U NJOJ SI SPOJILA DVE UMETNOSTI – KNJIŽEVNOST I SLIKARSTVO. BOJE I NAJBOLJI CITATI KOJI MENJAJU I ULEPŠAVAJU SVET POZNATIH SVETSKIH KNJIŽEVNIKA. KOJA SLIKA I CITAT JE PO TVOM MIŠLJENJU BIO NAJEFEKTNIJI?
Slika „Čekam te“ je moj favorit, iako je to teško reći. Dok stvarate, sve je favorit.
ŠTA LJUDI VOLE DA VIDE NA SLIKAMA?
Ljudi ne traže toliko precizan motiv ili detalj, koliko dobru atmosferu. Kustosi mi govore da posetioci čim uđu prepoznaju odmah moju sliku među radovima ostalih kolega. To je taj izraz, pozitivan koncept boja koje oni traže da vide. Boja ima veliku emotivnu snagu.
TVOM DIZAJNU PRIPADA I OSMIŠLJENA ČUVARKUĆA, USKRŠNJA JAJA… ČEMU VIŠE PRIPADAŠ – DIZAJNU ILI SLIKARSTVU? ILI JE TO JEDNO?
Kod mene se to prožima. Ja sam školovani dizajner, a slikarstvo je deo mog likovnog stvaralaštava. Ako se ono pažljivo posmatra, videćete da moj dizajn i slike imaju zajednički likovno-formalni jezik, a da ih razdvaja samo funkcija, odnosno slika je objekat za sebe, čista umetnost, a predmeti dizajna imaju upotrebnu vrednost.
KAD NAJVIŠE RADI ADRENALIN U TEBI? U KOJIM SITUACIJAMA?
Teško je govoriti o adrenalinu u kontekstu slikarstva, jer slika traži promišljanje i balans misli, tehnike i samog izvođačkog procesa, ali svakako postoji ushićenje, radost koja je kod mene uvek prisutna u samoj činjenici da je svaki novi rad nov izazov za neko ostvarenje, a da je to sastavni deo mog života. Zahvalna sam na tome.
NA ČEMU TRENUTNO RADIŠ I ŠTA PREDSTAVLJA NAJVEĆI IZAZOV ZA TEBE?
Tenutno radim na uređenju novog izložbeno-radnog ambijenta. Reč je o objektu u kojem će biti izložene moje slike i koji će biti otvoren za posetioce, a istovremeno će tu biti i moj atelje. Ushićena sam zbog toga, imam mnogo ideja, a to traži i mnogo rada da bi se one realizovale. Nadam se da ću ući u sledeću godinu sa novim prostorom i to je trenutno moj najveći izazov.
TEMA OKTOBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „TIME TO SHINE“ – VREME JE DA ZASIJAŠ. KADA SIJAŠ? DA LI JE DOŠLO VREME DA TO BUDE NA NAJJAČE?
Sijaš onda kada si obasjan lepim mislima, lepim idejama, dobrom energijom, a sijaš najjače kada ti život i okolnosti dozvole da ih otpustiš od sebe. To nije uvek lako, ne bi ni bilo prirodno da sijamo non-stop, potrošili bismo se (smeh), ali svrha života i rada jeste da težimo da budemo što svetliji i sjajni za sebe i sve one oko nas.