25 okt 2019 NEPOZNAVANJE PRAVA ŠKODI

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: STRAHINJA MAVRENSKI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

STRAHINJA MAVRENSKI, ADVOKAT, SPECIJALISTA ZA AUTORSKA PRAVA I PRAVA U INFORMACIONIM TEHNO­LOGIJIMA (IT). U ERI ONLAJN KREACIJA, POSLOVANJA I ŽIVLJENJA, PITALI SMO STRAHINJU KAKO ZAŠTITI SVOJA PRAVA. NEPOZNAVANJE PRAVA ŠKODI, REKLI BI STA­RI RIMLJANI, TAKO DA JE NAJBOLJE DA ZNAMO KAKO PRAVNO DA SE ZAŠTITIMO U OBLASTI U KOJOJ DELUJE­MO.

DANAS U ERI MODERNIH TEHNOLOGIJA, KADA IMAMO GOMILU ONLAJN PORTALA, MAGAZINA, ŠTA BI SVAKI VLASNIK SA PRAVNE STRANE MORAO DA ZNA?

Morao bi da zna kako barata ličnim podacima, a pre toga šta su lični podaci, s obzirom na to da se laičko poimanje ličnih podataka i zakon­ska formulacija značajno razlikuju od stupanja na snagu novog Zakona o zaštiti podataka o lič­nosti. To nije samo lično ime, adresa prebivališta i JMBG, danas je to mnogo šire i može biti i imejl adresa, lokacija, pa čak i sama IP adresa.

Ostale stvari na koje treba da obrate pažnju su upis u registar medija, statusna pitanja koja se odnose na pravnu formu organizovanja poslova­nja, poreski statut prihoda i pitanja ugovornih od­nosa sa saradnicima, partnerima i zaposlenima.

PROŠLE GODINE SVI SU GOVORILI O GDPR-U. DA LI MOŽEŠ DA NAM POJASNIŠ NA ŠTA I KAKO SE PRI ME­NJUJE?

GDPR je Regulativa Evropske unije o zaštiti po­dataka o ličnosti, u originalnom nazivu General Data Protection Regulation. Ta regulativa je bila prelomni momenat u segmentu zaštite ličnih po­dataka, posebno na internetu, i izvršila je uticaj na ceo svet zbog svog ekstrateritorijalnog karak­tera.

Ova regulativa je donela veliku promenu, jer je proširila prava lica na koja se podaci odnose i nametnula obaveze subjektima koji koriste lične podatke. Pored toga, član 4. Regulative propisu­je da se ona primenjuje i van teritorije Evropske unije ako se roba i usluge nude licima u EU i ako se posmatra ponašanje lica na teritoriji EU. Ek­strateritorijalni karakter člana 4. Regulative je nametnuo obavezu svima koji imaju sedište van EU, ali prodaju robu, usluge ili posmatraju pona­šanja lica u EU. Jednostavno rečeno, ako neku svoju kampanju, recimo na Instagramu, usmerite npr. na lica u Hrvatskoj treba da razmislite da li ste usaglasili svoje poslovanje sa GDPR, jer su kazne određene u milionskim iznosima evra.

KAKO DA ZAŠTITIMO SVOJE ČLANKE I FOTOGRAFIJE OD KRAĐE, PLAGIJATA?

Najbolji i najskuplji način je registracija svojih au­torskih prava u Zavodu za intelektualnu svojinu. S obzirom na to da se intelektualna svojina da­nas stvara mnogo brže i češće nego ranije, ovaj tip zaštite često je težak, skup i spor za tržište, te su alternative predviđene u formi vaninstituci­onalne zaštite kroz razlitičite ugovorne klauzule i interna pravila.

DA LI SMATRAŠ DA SU DANAŠNJI PRAVNI PROPISI DO­BRO REGULISALI OBLAST AUTORSKIH PRAVA I INTELEKTU­ALNE SVOJINE?

Ne. Današnji propisi kasne u proseku 20 godina u odnosu na dinamiku razvoja tržišta, posebno na internetu. Izgleda kao da naš normativni okvir nije još uvek konstatovao rođenje, a kamoli ra­zvoj elektronskih komunikacija. U ovoj oblasti desiće se velike promene u Evropskoj uniji do kraja 2020. godine, te se očekuje da će to uticati i na domaće zakone, kao što je to bio slučaj sa zaštitom podataka o ličnosti.

IMAMO LI PRAVNIH PRAZNINA?

Ima ih, što je i normalno, jer je život uvek jedan korak ispred prava. Međutim, internet je deset koraka ispred, pa je broj pravnih praznina i nedo­umica proporcionalno veći.

KAO SPECIJALISTA ZA IT PRAVO I AUTORSKA PRAVA, IMAŠ LI SAVET ZA BUDUĆE KORISNIKE I VLASNIKE POR­TALA?

Svaki svoj tekst, fotografiju, video i ideju posma­trajte kao svoju svojinu. To je kao vaš automobil, ukoliko ga ostavljate otključanim, onda se opu­stite, ali ako vam je bitno da vam niko ne ukrade ono što je vaše, nemojte dozvoliti da vas propisi umaraju, jer su oni tu pre svega da vas štite.