AUTOR: JASNA LOVRIĆ, KONSTR. KOUČING PSIHOLOG
FOTOGRAFIJA: ANIMA MUNDI
Zavrti kompas, zaboravi forme, zbuni pamet, oseti vrtoglavicu, budi dezorijentisan, raširi ruke, obuhvati svet, smiri se i… čekaj. Da osetiš pravac. Da osetiš magnetizam. Tamo leži tvoj spas, sreća i mudrost. To je pravac – za tvoj Put. Kako, kojim prevoznim sredstvom, uz pomoć kojih čarolija, magije i slučajnih susreta, to ćeš videti. Srce će ti treptajem reći da si blizu. Samo svog tajnog centra sveta.
Poimanje pravca, motiva, ciljeva, razloga, rezona… veoma mnogo zavisi od toga kako vidimo to od čega smo sazdani, kako vidimo suštinu svog porekla. Kako vidimo ono kada se osećamo potpuno živim.
Ovo je doba godine kada se slave veliki praznici i veliki počeci. Zimski solsticij kada se rađa svetlost, rođenje Hrista, sveti Jovan. Ovo je vreme kada smo više nego ikad u kontaktu sa značenjima i razmišljanjem od čega smo stvoreni i čemu idemo. Doba godine koje donosi radost ili nas suočava sa tim da smo radost negde usput izgubili.
Šta je struktura našeg života i naših tela, šta su naša tela, gde se susrećemo, kako se sve dodirujemo, šta je potrebno i važno za ljubav, kada počinje ljubav? Šta svetlost koju slavimo solsticijem, kao zvezdu postavljamo na vrh jelke, kao oreol koji gledamo oko glava svetaca, svetlost kojom ukrašavamo gradove za praznike, koju postavljamo u prozor kao poziv i putokaz, šta ta svetlost znači za nas? Znamo li šta je sve svetlost?
Svetlost govori: Dođi kući, ovde je dom!
Poimanje stvarnih aspekata i kvaliteta svetlosti umnogome zavisi od našeg poimanja fizike i fizičkih pojava, pa tek zatim od naših fizičkih čula. Svetlost je više od onog što očima vidimo, ili što površno tumačimo i povezujemo pojavom Sunca i Meseca ili dana i noći.
Poimanje strukture svega kroz frekvenciju, energiju, kvant, pa na kraju svetlost, svojevrsno je sagledavanje stvarnosti, “realnosti” i nepravedno se naziva “alternativnim” i nenaučnim. Poimanje sveta kao skupa, mreže, matriksa, okeana jedinstva istovrednih kvaliteta ili elemenata potpuno povezanih, a u jednom delu svog pojavnog spektra nevidljivih fizičkim čulima, podjednako je naučno i tumači se kroz kvantnu fiziku. To je poimanje sveta organicističko, kvantno, starogrčko, istočnjačko, drevno. Čak i na našim freskama, zraci svetlosti prenose poruke, informacije Neba. Aura oko glave svetih ljudi je jasno vidljiva – oni emituju svetlost, koju su kroz svoje spoznaje i molitve primili. Analogije i simbolike su razne i svaka od njih bi zahtevala ceo tekst.
“Ako hoćeš da razumeš Univerzum i svet, razmišljaj u domenu energije, frekvencije i vibracije”, u domenu kvantne fizike, govorio je Nikola Tesla. Poimanje svetlosti je moguće samo primenom Tesline i Ajnšajnove fizike, i nemoguće iz pozicije Njutnove fizike, mehanicističkog pogleda na svet.
Iz ugla posmatranja sveta koji je organicistički/kvantni, to izgleda ovako:
Materija = energija = frekvencija = kvant = svetlost. Materija, odnosno forma = svetlost.
“Ljudsko telo je hologramska struktura elektronskih vibracija koje se krajnje zgusnute našim fizičkim čulima očitavaju kao forma, materija.” Ova rečenica je tipična rečenica nekoga ko udžbenički i kroz literature proučava kvantnu fiziku ili, preciznije rečeno, fiziku živog.
Emocionalni i mentalni, zatim duhovni aspekti postojanja našeg bića, nevidljivi su čulima fizičke forme, ali podjednako realni i očitani po svojoj frekventnoj prirodi. Zato i utiču na formu, jer su deo „jednog“ koje smo mi. Biće svake jedinke se prostire mnogo dalje, čak i od mentalnog i emotivnog. Kao hologramska struktura, mi smo svetlost, kao svetlost, mi smo povezani sa svim što postoji. Kao svetlost, mi smo večni. Kao svetlost, mi smo živi plamen. Kao svetlost, mi smo Duša. Kao svetlost, mi smo jedinstveni i jednakovredni.
Svetlost je prisutna u svetim knjigama i običajima, treba je samo uvideti, videti. Da pomenemo samo običaj da se sahranjuje glavom prema Zapadu – tamo gde se “gasi” svetlost. Ili da se crkve i sveta mesta usmeravaju ka Istoku, tamo gde se svetlost “rađa”. Svetlost i poimanje svetlosti je utkano u sve običaje, religije, verovanja, zapise, od postanka sveta.
Svetlost i magnetizam su istog porekla. Ako onaj metalni, brodski, putnički kompas pokazuje uvek sever (na samom početku, u Kini, 500 godina pre Hrista, pokazivao je jug), naš unutrašnji, telesni, ljudski kompas pokazuje uvek Istok. Da li ćemo ga poslušati, stvar je onoga što se naziva “slobodna volja”. Slobodna volja postoji u dva aspekta: prvom, koji nam dozvoljava da grešimo do mile volje, dok ne spoznamo neminovnost istina, i drugom, koji nam tada pomogne da ostanemo na pravcu istine.
Kada govorimo o hologramskoj strukturi tela, dotičemo se onoga što je aktuelno poslednjih decenija i u zvaničnoj nauci, a to je promena u strukturi DNK. Naučnici koji strukturu DNK objašnjavaju mehanicističkim biohemijskim pristupom, otvoreno priznaju da ne znaju čemu služe svi hromozomi. S aspekta kvantne fizike, kada govorimo o našim DNK, možemo reći da ne znamo ni koje sve dimenzije u kojim strukturama dotiču i povezuju naši hromozomi. Samo slutimo. Već je davno potvrđeno da se hromozomi menjaju kroz generacije. Kroz svoju strukturu, naše telo prima mnoge uticaje koje zvanična Njutnova nauka nije spremna da prihvati. Menjamo našu frekvenciju, strukturu. Samim tim, neminovno, menjamo našu formu kroz promenu ćelije. Unazad pedesetak godina, neka drugačija deca dobijaju imena: indigo, dugina, kristalna deca. To su sada već odrasli ljudi, koji imaju svoju decu, bave se naukom, pišu, predaju. I posmatraju svet nekim drugim očima.
S aspekta Njutnove fizike, potrebno je vreme i savremenije mašine da bismo obuhvatili poznavanje sveta, a pre svega Univerzuma. S aspekta kvantne fizike, potrebno je da razvijemo i profinimo svoje sposobnosti, uključujući i promenu frekvencije nas samih i DNK, da bismo drugačije spoznali svet u kojem živimo, a zatim percipirajući ga drugačije mogli da proniknemo u njegove skrivene slojeve.
Promena počinje promenom bilo koje frekvencije – na primer, frekvencije misli.
Organistička istočnjačka medicina poznaje „kapije“ na našem telu, kroz koje uglavnom primamo transmisije frekvencija. Mi znamo da su kultura, znanje, muzika, molitve, meditacija – ono što je po svom sastavu visokofrekventno i da takođe podižu nivo naše frekvencije i sposobnost da primimo još više.
Kompas okrenut ka Zapadu
Evolucija zapadne naučne misli kretala se od jedne grane učenja filozofa starih Grka, rasla i razvijala se u impresivnom dijapazonu mišljenja. Njutn je filozofiju, iz koje je stvorio postulate svoje fizike, bazirao na dualizmu – teoriji o suštinskoj razdvojenosti duha i materije. To naučno mišljenje oslikava celokupni zapadnjački način mišljenja, koji sve do danas svoj identitet bića poistovećuje sa umom, kroz mozak i ćelije mozga. Pitanje duše se ostavlja religiji.
To dovodi do psihološke rascepljenosti zapadnog čoveka: između instinkta i volje, uma i duše, uma i osećanja i verovanja. U tom shvatanju sveta, čovek je osuđen da ne priznaje i ne poznaje čitave delove sebe i sopstvene prirode i postojanja. Razlikovanje uma i materije, tela i duše, okreće čovečanstvo materijalnom svetu kao „realnom“. Materijalno postaje srž i suština postojanja. Telo i njegovi problemi se posmatraju na nivou biohemije (materije). Na nivou biohemije, priznaju se samo spoznaje ograničene čulima tela.
Svakako moramo da priznamo da i u zapadnom pristupu nauke, racionalno znanje i racionalne aktivnosti predstavljaju najveći deo naučne aktivnosti, ali intuicija i „uvidi“ su ono što naučnike vodi ka njihovom zamišljenom cilju.
Kompas okrenut ka Istoku
Za razliku od mehanicističkog dualnog shvatanja zapada i Njutnove fizike, Ajnštajnova fizika, kao i istočnjačka misao i misao dela filozofa stare Grčke, jeste „organicistička“. Sve je međusobno povezano.
Na Zapadu se intuitivna religijska vrsta znanja niže vrednuje od naučnog znanja. Na Istoku, mistično, filozofsko, organicističko znanje, smatra se za „apsolutno“ znanje, „više“ znanje. Oblast „racionalnog“ i naučnog na Istoku je „niže“ znanje. Racionalno znanje je iskustvo sa „objektima“ i događajima koje merimo, kvantifikujemo, klasifikujemo i analiziramo u dimenzijama naših fizičkih čula. Pristup „višem“, organicističkom znanju se, osim u filozofiji, fizici, najbolje oslikava kroz medicinu istočnjačkih lekara. Oni holistički posmatraju čoveka, kao celovito biće, ne samo kao skup obolelih i zdravih ćelija.
Neposredni doživljaj stvarnosti koji je organicistički, poštujući jedinstvo i povezanost onoga od čega smo stvoreni kada sebe razložimo do kvanta, prevazilazi ograničenja intelektualnog mišljenje i čulnog opažanja. Naziva se, kada se dostigne, „apsolutnim znanjem“ ili „uvidom“.
Interesantno je gledati kako se, posle više vekova, fizika i religija opet spajaju, kako objašnjenje sveta postaje nešto što je izvan i šire od standardno „zapadnjački“ posmatrane precizne nauke. Nauka danas polazi od mističnih, intuitivnih pretpostavki i ulaže ogroman novac da ih eksperimentalno dokaže.
Uzbudljivo je svedočiti kako tajne, koje su se nekada pripisivale misticizmu Egipta, neobjašnjivoj mudrosti i dostignuća Kine ili vrednostima starogrčkih škola, postaju „savremeno“ aktuelno znanje, zahvaljujući novim pristupima svesnosti i novim pristupima strukturi svemira. Tako bivši direktor CERN-a (Evropska organizacija za nuklearno istraživanje), prof. dr Hojer, kaže da rezultati istraživanja u CERN-u, na izvestan način, približavaju fiziku i metafiziku, i da su donekle ezoterični: „Uvek postoji trenutak kada znanje zastane i kada počinje filozofija, metafizika ili religija. To je neka vrsta interfejsa koji se pomera i koji zahvata sve te discipline. Ako mi, koji se njima bavimo, ne razgovaramo, onda nemamo punu sliku. Najveći problem je u našoj komunikaciji, jer se jezici naših oblasti razlikuju, ne koristimo isti račnik“.
Živimo ispod Sunca, Meseca i zvezdanog neba. Po svetlosti i svojoj strukturi, mi smo jedno sa zvezdama. Čuvena fraza “Šta je gore, to je i dole”, kada se posmatra s aspekta kvantne fizike, dobija drugo značenje. Poetski rečeno, zagledani u svetlost, mi pronalazimo tajne sebe, i zagledani u sebe, pronalazimo tajne svetlosti. Venčanje Meseca i Sunca u nama, čuveni muški i ženski princip spojeni u jedno, jesu preduslov i kapija, lozinka i mudrost, celovitost kao preduslov.
Zavrtite svoj unutrašnji kompas i pustite iglicu da se smiri i pokaže vam u kom pravcu je vaš dom. Tamo gde vam je srce i dom, tamo je spokoj, radost i ljubav.