PIŠE: GORDANA RISTEVSKA
„Najbolje ideje dolaze u najgorim vremenima“, rekao je Robin Vilijams. Kada možemo da ostvarimo svoj najbolji potencijal i zašto nam teža vremena, ili barem onaj životni period koji nam je naizgled malo teži, donese mnogo bolju današnjicu, promenu iz korena i učini da budemo korak bliže sebi?
Gde god sada bili i kako god da se sada osećamo, znajte da smo baš na onom mestu na kojem bismo trebali da budemo. Tako je bilo i prošlog leta, kada sam se sasvim iznenada našla na poluostrvu Pelješac. Tada sam bila na prekretnici, važne životne stvari su trebale biti rešene, ali jedino što sam mogla u tom trenutku da učinim jeste da odem na dugo očekivani odmor i pokušam barem na desetak dana da otpustim rešavanje bilo čega.
Sećam se da je bila nedelja, sveta nedelja. I neko bi rekao sasvim običan dan, kao i svaki dan na moru, onaj u kojem pakuješ stvari za odlazak na put, kada kupiš još malo zraka sunca iznad Jadrana i sa blagom setom napuštaš plave horizonte i mirise, koje večno čuvaš u sebi.
Pelješac vas osvaja čim kročite na njegovo tlo. Spoj prelepih polja vinograda i indigo plavog mora učini da poželite da ste ovde zauvek. Imala sam osećaj kao da tamo pripadam. Uvek i oduvek. Naš prijatelj, koji je meštanin malenog Potomja, učinio je našu nedelju zaista svetom i svetlom. Svojom otvorenošću i spremnošću da nas u svom domu dočeka kako dolikuje, naš domaćin se potrudio već pri prvom susretu. Dok smo se polako približavali vinogradima, objašnjavao nam je odakle je potekla ideja za stvaranje nečega što je u početku izgledalo kao potpuna nemoguća misija. Mir i tišina, kao i prohladan vazduh gore u polju, ostavljali su nas bez reči. Tek gore, shvatite koliko smo mali u odnosu na veličanstvenu lepotu prirode. Pričao je o napornom radu u polju, o svakom grozdu koji je prošao kroz njegove prste, o dugom sortiranju, pa o preradi vina, da bi konačna finalizacija bila ostvarena na zavidnom evropskom nivou. Stajala sam u polju i posmatrala lepotu oko sebe. Disala sam. Bila sam svesna disanja. Pogledala sam dole, ka moru. Bio je topao dan. Gore je bilo čak i prohladno. U ovoj smeni vremena u jednom danu, svedočila sam poigravanju čudesa prirode. I bilo je čudesno. Zanimljiv je jezik prirode, koja nam svojim sitnim znacima, ponekad i neuhvatljivim, ukazuje na smenu lepog i manje lepog u našim životima. Ona nam pokazuje koliko toga ima da nam da pruži, ukoliko uspemo njene resurse da pretočimo u pravu ideju i da je oživimo. I da je živimo. A naš domaćin jeste živeo svoj san. On je oživeo jedan život u jednom danu. Nije dopustio da mu ideja isklizne ili da poklekne pod naletima sumnje ili malovernosti. I pričao mi je da je bilo nedoumica, zastajkivanja na putu realizacije ideje, ali sve su ove faze normalne. Na nama je da ne pokleknemo i istrajemo. Teško jeste, ali teže je odustati i razmišljati ceo život šta bi bilo da smo barem pokušali. I kada se odvojimo od svakodnevnih obaveza, od potrebe da sve u našem životu bude na pravom mestu, na kojem biste mi želeli, shvatimo koliko nam sam život upravo i servira teže situacije da bismo u tim satima uspeli da popravimo sebe, da oživimo nove ideje, koje vas mogu pomeriti ka boljem i zdravijem načinu života.
Uspela sam da uhvatim trenutak, u kojem je bilo samo mojih prijatelja, njega i mene. Stajali smo u vinogradu, kada sam nas pogledala i poželela da ovaj trenutak večno potraje, da osećaj spokoja i mira, koji je on budio svojom verom, blagošću i skromnošću, potraje. Naučio me je kako jedino i samo svojim radom možemo pomoći sebi, pa čak i u težim životnim periodima. Nemojte nikada odustati od sebe i svojih ideja. I koliko god da nam se neka malena iskrica učinila nesagledivom u konačnosti i svojoj realizaciji, verujte da se nije pojavila slučajno.
Na nama je da prepoznamo život u koracima koje izabiramo da načinimo. Jer dokle god bude bilo u nama života, biće i ideja i potrebe da ih živimo. Prigrlite još jedan dan ovog predivnog maja, izađite na sunce, zahvalite se što možda već živite svoju ideju, osvrnite se iza sebe i blagosiljajte sve svoje postignute uspehe i probudite snagu u sebi za novi život. Sigurna sam da će nas Bog itekako nagraditi.
