PIŠE/FOTOGRAFIJE: VESNA NIKOLOVSKI
Primetila sam da lavandu, tačnije njen miris, ljudi, ili veoma vole, ili pak uopšte ne vole. Ovo je, stoga, pričica za one koje je naslov privukao i koji lavandu zaista vole. No, ukoliko ste dovoljno radoznali, možda vas zagolica da saznate i po nešto novo o ovoj biljci koja vam baš nije mila, te nastavite da je gledate drugačijim očima. Možda se i čulo mirisa promeni shodno saznanjima. Ko zna… Vredi pokušati – ne košta ništa.
“Mediteranska kraljica” je titula koju nosi širom Mediterana, preko Afrike, čak do dela Indije. Poznata je i pod imenom NARD, tamo daleko na nepalskim obroncima Himalaja, gde je nežno ružičaste boje. A pošto je ima i do 50 različitih vrsta, menja ovu svoju ružičastu boju sve do ljubičaste, ovde na evropskom kontinentu, gde je znamo kao LAVANDA.
Legenda o lavandi kaže da je nekada živela devojka upečatljive lepote. Mladići su čeznuli za njenom pažnjom, a među njima bila su i dvojica razbojnika. Oni se nisu zaustavili na devojčinom odbijanju udvaranja, te su je presreli jednom prilikom i hteli da uzmu “ljubav” njenu po svaku cenu. Kada su joj strgli odeću sa tela, devojka se od stida okrenula ka zemlji i gorko zaplakala. Na tom mestu, gde su padale njene suze, počelo je da niče ljubičasto cveće i proširilo se tako da je obavilo i sakrilo njeno telo.
Mladići su se, videvši to, uplašili i pobegli.
Ova legenda sa Mediterana govori o tome kako je nikla prva lavanda. Od tada se veruje da je devojka, koja nosi struk lavande sa sobom, bezbedna.
Najpoznatija su polja lavande u Provansi, verujem. Pretpostavljam bujna i nepregledna. A da li ste znali da ih imamo i nešto bliže, u Mađarskoj, na prelepom jezeru Balaton? Postoji jedno poluostrvo kao ostatak vulkanske stene imenom Tihany.
A na Tihanyu krajem juna meseca (od 19. do 25.juna, beše ove godine) sve miriše na lavandu. Upravo tu se održava Festival u njenu čast.
Kada ovde stignete, svet gledate kroz ljubičaste naočare. Sve je ljubičanstveno oko vas, a nos vam ugodno draži miris ove biljke – zvezde festivala.
Prostrana poljana optočena je tezgama zaštićenim belim šatorima, na kojima se najčešće iznenađujete šta sve možete da ugledate, a da se pravi od lavande.
Sat od lavande, vino roze od lavande, čokolada od lavande, lavandin med, sok od lavande i svakako: sapuni, mirisni paketići za ormane, tj. za odeću, medeni kolačići, svici lavande za vrata, venčići, figurice sa kapicama lavande…
Lagano šetate… uživate… probate i degustirate što vam je oku milo… kupite što želite da imate u svom domu, ili pak pokloniti dragim osobama.
Na festivalu se održavaju različiti kulturni programi, radionice rukotvorina, programi za decu, destilacija lavande…
A u 17 časova, ukoliko ste kupili ulaznicu i ušli u Centar za posetioce, vreme je za čaj. Suvišno je reći, no ipak – služi se čaj od lavande.
“Pick up” je fantastična opcija, gde imate priliku lavandu sami da naberete i ponesete sa sobom. Polja lavande su nedaleko od mesta gde se održava Festival. U ponudi su dve veličine papirnih vrećica koje kupite i potom zaronite u ljubičastu boju, te ih napunite lavandom koliko god u njih stane.
Pogled na ogromna polja mnoštva ljubičastih žbunova pred vama budi osećaj opuštenosti, želju za “igrom” zvanom berba lavande. Lagana šetnja među redovima i biranje kom žbunu će se pokloniti pažnja i ubrati struk… zadovoljna lica prisutnih, blago nasmešena… intenzivan miris koji lebdi nad poljima i opija nas zanosno… već je gotovo na granici meditacije. Vreme kao da je stalo… ne postoji ništa više osim ove šetnje i ovih prelepih miomirisnih polja ljubičaste boje. Potpuna posvećenost tom trenutku, tom vremenu u poljima lavande, ovaj čin berbe te divne biljke za sebe i svoje potrebe, pruža osećaj ispunjenosti i zadovoljstva. I kako odoleti, a ne pomisliti: Život je tako lep! Zaista veličanstven!
Kod kuće potom, uživajte u svim blagodetima ove biljke. Delovanje lavande pojačavaju kamilica, ruzmarin i žalfija, dobro je znati. Ulje lavande je idealna „prva pomoć“. Ima isto delovanje kao alkohol.
Zanimljivo da je i Diogen tu, na temu priče o lavandi. Naime, kako bi potakli „pametna razmišljanja“, običaj je bio da se uljem lavande namažu teme i čelo. No, Diogen je zaista 🙂 razmišljao i došao do zaključka da na taj način samo „ptice imaju koristi, jer miris ode gore u vazduh. Ako ga umesto na glavu utrljam na noge – donje udove, miris ce da obavija celo moje telo i popeti se do mog nosa“. Tako je i učinio, i do danas je ovaj način jedan od uobičajenih načina korišćenja lavandinog ulja.
Volite li kutak sa zanimljivostima? Ja obožavam. Evo ga u nastavku:
Francuski kralj Charles VI nije nigde putovao bez svojih omiljenih jastuka punjenih lavandom, jer je samo tako mogao lako da zaspi.
Dame širom Engleske i Francuske su i svoje rukavice umakale u parfemske vodice lavande kako bi imale čime lečiti iznenadne vrtoglavice i hinjene nesvestice.
Ljubičasta je mešavina boja crvene i plave, odnosno boje nagona i boje umnih sposobnosti. Ništa nije slučajno, lavanda je upravo tu s ciljem isceljivanja duha i tela.
Lavandina slava potiče još od vremena kada su je, zbog kupki i mirisnih ceremonija opuštanja i ulepšavanja, stari Rimljani nazvali prema latinskoj reci LAVARE, koja znači PRATI, KUPATI, PROČISTITI, što se vrlo verovatno odnosilo i na lekovito delovanje ove biljke u negovanju kože.
Za kraj, da obavezno napomenem kako je jezero Balaton divna mogućnost za kupanje, uživanje na suncu, opuštanje, obilazak novih divnih lokaliteta, poput dvoraca duž jezera. Iskoristite Festival lavande kao prelep povod za dolazak na “mađarsko more”, jer ćete ovde da se osećate upravo kao na letovanju.
