SAMO PESAK I MORE

PIŠE/FOTOGRAFIJE: BRANIMIR JUKIĆ

Čak i kada iz vazduha prilazite afričkom tlu, jasno je da dominira ogromno nesagledivo prostranst­vo peska i mora. Osećaj je još očigledniji i ubed­ljiviji kada se prizemljite i počnete da hodate. Ove fotografije su plod moje lične radoznalosti u pokušaju da razumem dva glavna elementa severnoafričkog kopna, a to su pustinja Sahara i Crveno more.

Ukoliko se okrenete pun krug oko sebe, osetićete dominaciju dve prelepe boje i mnoštva njihovih nijansi. Čak i ostrva imaju potpuno pustinjski pejzaž sa veoma malo skromnog rastinja. Veo­ma je vruće, ali je vazduh suv tako da je vrelina podnošljiva. Usled ekstremno vrelog vazduha, posebno u blizini površine peska, linije i oblici do­bijaju treperave konture, kreirajući udaljene ob­jekte tako da izgledaju kao na akvarelima. Čovek se zapita da li su neke scene stvarne ili prizori fatamorgane.

Oseća se značajno odsustvo ljudi, ali ima trago­va njihovih aktivnosti. Njihove kuće i životni pros­tori su veoma jednostavni u formama i načini­ma gradnje. Za beduine važi, iako žive duboko u pustinji, da su veoma religiozni. Na rubu njihovog sela nalazi se mala džamija sagrađena da bi za­dovoljili ovu vrstu potrebe. U blizini mora ima pokušaja gradnje, ali su “građevine” napuštene verovatno za neki bolji trenutak kada će biti za­vršeni. E, tu se susrećemo sa prvim prisustvom usamljenog “čuvara gradilišta” koji u svom obila­sku ulazi u fantastičan panoramski kadar. Samo pesak, čovek i more…

Pogledom na drugu stranu u kadar nam ulazi Crveno more i njegov plavi horizont. Svaki kadar uvlači me u minimalizam, kompozicije od samo nekoliko jednostavnih linija i boja.

Plavetnilo čini mnoštvo tonova od tirkiznih do tamnoplavih nijansi dubokog mora. Nekoliko čudnih objekata privlači moju pažnju, prvi u obliku platforme je verovatno nekada bio mali svetion­ik, a sada odmorište za ptice umorne od vreline. Drugi objekat mi otvara pitanje šta je bila ideja kreatora sa tom čeličnom armaturom i crvenom kuglom na vrhu?