PIŠE: JELENA MILANOVIĆ, ACCESS BARS FACILITATOR
Da li se sećate kada ste bili deca i imali osećaj da možete poleteti ako samo raširite ruke? Da možete zagrliti ceo svet? Da možete igrati i vrteti se u krug dok vam se ne zavrti u glavi i onda se samo srušiti na meku travu? Da li se sećate kada ste se poslednji put tako zabavljali?
Kad sam bila mala, mislila sam da ću, ako se zaljuljam “do neba”, stopalima dotaći oblake, krošnje najvećeg drveća u Studentskom parku. Mislila sam da mogu razgovarati sa cvećem i životinjama. Nekako sam znala da me razumeju. Mislila sam da je moj papagaj Rudi besmrtan (jer mi je tata svaki put kupovao novog, istog kao prethodni, kada bi Rudi uginuo).
Onda sam jednog dana pala sa ljuljaške, izgubila vazduh, udarila glavu i strašno se uplašila. Uz svu brižnost i ohrabrivanja mojih roditelja, nisam smela ponovo da se zaljuljam “do neba”. Osećala sam (njihov ili moj) strah. Ubrzo posle toga, otkrila sam da Rudi nije besmrtan. Naravno, i da Deda Mraz i Jednorozi ne postoje.
“Dobro došla u realnost! Ja sam sve to znao, ali nisam hteo da ti kažem!” – rekao je ponosno moj najbolji drug, par iz klupe, kada smo imali oko šest i po godina. I bila sam mu zahvalna, nisam bila ljuta što je sakrio od mene te “velike istine”. Želela sam i dalje da živim u svom svetu, gde je sve lepo, gde sve traje zauvek, a ako baš i mora da se završi, onda da to bude srećan kraj. Svirala sam klavir i pisala poeziju.
A onda sam odrasla. I dugo sam bila tako “odrasla”. Okrenuta formama i strukturama, pravilima i predrasudama, koji su deo društva i miljea u kome sam odrastala. Zaključala sam svoju kreativnost, zatvorila se za maštanje, snove i lepotu. Izgubila sam svoju unutrašnju lepotu u želji da se prilagodim realnosti u kojoj živim. Moja različitost je bila sakrivena u nekom kutku mog bića i čekala je svoj momenat da je ponovo pustim na slobodu, da joj dam život, da je više ne skrivam.
Bilo je dosta pokušaja da se vratim sebi, kroz pisanje, poeziju, muziku, ali ponovo sam se vraćala u “formu i strukturu ozbiljne, poslovne, oštre žene, koja ima jasno utvrđen cilj, itd. itd.”, jer tako treba.
A onda sam otkrila da sve može da bude lagano, samo na malo drugačiji način. Šta ako možemo da postignemo da se ova realnost prilagodi nama, a ne mi njoj? Šta ako možemo da budemo najsjajnija ZVEZDA u svom sazvežđu? I da opet imamo sve!?
Kako bi bilo da otključamo sve svoje unutrašnje talente na lagan i prijatan način, da budemo lakoća, mir, jednost?
Trenutak kada se to zaista dogodilo bio je prekretnica u mom životu – kada sam se srela sa Barsima i Access Consciousness tehnikom. Dobila sam toliko prostora u svom telu, toliko slobode, toliko inspiracije! Vratila sam se onoj devojčici koja sme da sanja, dopustila sebi da budem autentična, oslobodila se okova “šta će reći drugi”, i onda je moja unutrašnja lepota počela da se ispoljava. Počela sam da radim sa ljudima i prenosim ono što sam spoznala i naučila. I dalje učim. Od života, od mojih učitelja, od sebe.
Radeći sa ljudima Barse, coaching, i ostale tehnike koje sam naučila u Access-u, shvatila sam da svi funkcionišemo iz više-manje iste polazne tačke – tačke ograničenja. Počev od strahova, blokada, prosudbi, uverenja. Kod nekoga je to veoma suptilno upakovano u “ne, ja znam, ali ne mogu zbog”, a kod nekog drugog je odmah uočljivo i jasno kao dan. Kada funkcionišemo iz ograničenja, dopuštamo blokadama i fiksiranim tačkama gledišta da nas preuzmu, savladaju i da formiraju naš život. Kada funkcionišemo iz svoje čiste prirode, iz svoje suštine, tada funkcionišemo iz SVESNOSTI. Tada na prvom mestu imamo JASNOĆU i LAKOĆU.
Access Consciousness je pristup svesnosti. Pristup nama samima, našem kapacitetu i našem biću. To je lagan način da dođemo do svoje unutrašnje lepote i svoje suštine. Oslobađajući se uverenja, blokada, predrasuda i fiksnih tački gledišta, dolazimo u stanje jedinstva sa sobom, a samim tim i sa celim svetom. Jer, sve je u nama.
Barsi su 32 tačke na glavi koje sadrže elektromagnetske komponente svih naših misli, ideja, stavova, uverenja, ograničenja, koja smo stekli u ovom ili nekom prethodnom životu. Ta ograničenja nas blokiraju da stanemo u svoj puni kapacitet, da damo svoj maksimum u ovom životu. Laganim, nežnim dodirom aktiviramo Bars tačke i tako dolazi do otpuštanja, topljenja i otklanjanja svih vrsta blokada. Tokom tretmana se oslobađamo stresa i napetosti i imamo osećaj da smo se dobro, zdravo naspavali, ili dugo meditirali. Telo je slobodno, relaksirano, a um prazan! Kako može bolje od toga?
Prednosti ove tehnike su:
- Nema kontraindikacija – može se raditi na bebama, trudnicama, maloj deci
- Trenutno se oseća poboljšanje
- Ne morate da verujete u nju da bi delovala
- Nema bolnog suočavanja sa prošlošću, jer ne znamo šta otpuštamo
- Jednom kada nešto otpustimo više se ne vraća
- Mogu je lako naučiti svi, posebno deca.
Moto Accessa je Osnažuje ljude kako bi spoznali da Znaju.
Ja se sa četrdeset tri godine ponovo ljuljam “do neba”, pišem poeziju i volim život. A vi?
