Tekst na osnovu intervjua sačinila: MARIJANA ČANAK
Komunikaciju prevodila: ANA BAŽOVA GRNJA, psihološkinja i regresoterapeutkinja
Patrik Balint je regresoterapeut, učitelj nehipnotičke regresoterapije i autor dopunskih regresivnih tehnika. Iz njegovog dvodecenijskog iskustva u radu sa klijentima proistekle su druge metode koje praktikuje i podučava: sveobuhvatni program za negu majke i deteta tokom trudnoće, numerologija, kure terapijskog gladovanja na vodi. Prva grupa polaznika, koji u Srbiji uče i primenjuju regresoterapiju, po metodi Patrika Balinta, okupila se oktobra 2016. godine, na Andrevlju. Do sada su uspešno održane dve obuke (osnovna i prenatalna tehnika), a nastavak edukacije zakazan je za februar ove godine (na temu rada sa entitetima).
Regresoterapija je vraćanje u prošlost psihološkim sredstvima, zasnovana na asocijativnim sposobnostima psihe i memorije. Odlazimo u prošlost da bismo tamo otklonili uzrok aktuelnog problema, zaključili ponavljajuće cikluse, otpustili traumatična nasleđa i najzad – da bismo dublje živeli u sadašnjosti. Često je dovoljno vratiti se u prenatalni period, jer je u tih devet meseci sažet ceo naš život, obeležen emocijama roditelja i uticajima okoline u kojoj porodica živi. Datum našeg dolaska na svet je numerološki ključ naše životne priče, a naša tela (trebalo bi da) su podešena da prate prirodne cikluse odumiranja i obnavljanja. Više o sistemima svojih učenja Patrik Balint govori lično:
- Još u vreme školskih dana, bavio sam se duhovnim vežbama, praktikovao sam borilačke veštine i meditaciju. Pomažuće profesije oduvek su mi bile bliske i zanimao sam se za tu praksu. U vreme kada sam upisivao fakultet jedino se na studijama psihologije i medicine učilo kako pružiti podršku i pomoć ljudima, ali me nijedan od ta dva pristupa nije posebno zanimao. Daleko više me je interesovala veštačka inteligencija i pogled na čoveka iz te perspektive, pa sam se upisao na softverski inženjering. Kompjuteri, matematika, fizika, biologija i telo – sve te oblasti su me privlačile. Za vreme studiranja, upoznao sam svog učitelja Andreja Dragomireckog, regresoterapeuta, koji je tu praksu doneo u tadašnju Čehoslovačku. On me je upoznao ne samo sa veštačkom inteligencijom, nego i sa ljudskom psihom, kojoj je takođe pristupao sa stanovišta matematike i tehnike. Odjednom su sva moja raštrkana interesovanja objedinjena u jasan, dubok i upotrebljiv sistem za rad.
- O regresnoj terapiji predavao sam u mnogim zemljama: Rusija, Amerika, Češka, Švajcarska, Austrija, Srbija… Obuke za regresoterapeute do sada su organizovane u Slovačkoj, Češkoj i Srbiji. U Slovačkoj sam podučavao terapeute iz raznih zemalja, tako da je metod proširen u Italiju, Nemačku, Austriju i Norvešku. Kao građanin sveta, gde god da putujem, primećujem kako se informacije veoma brzo šire i koliko su ljudi željni učenja. U Srbiji su ljudi veoma otvoreni da uče. Ujedno, imaju duboka emotivna preživljavanja i brzo reaguju na podsticaje i promene. Sve to olakšava nam saradnju na planu razmene informacija, ali nije lako usmeravati sve te emocije unutar radne grupe. Plan mi je da sa oformljenom grupom polaznika završim započetu obuku regresoterapije, a istovremeno sam otvoren da ovde započnem obuke iz drugih oblasti kojima se bavim: priprema svesnog roditeljstva, terapijsko gladovanje, numerologija… Regresnu terapiju praktikujem dvadeset godina i uvideo sam njene granice, što me je povelo da tragam i za nekim nekauzalnim pravcem. Tako se iz iskustva regresne terapije – terapije uzroka – rodio potpuno drugačiji pravac: terapija orijentisana na sadašnjost. To je terapija u kojoj smo posvećeni sadašnjem trenutku i unutar njega razvijamo terapijski proces.
PRVA ISKUSTVA SA REGRESOTERAPIJOM
- Prvo iskustvo regresne terapije odvelo me je u prenatalni period i porođaj. Bio je to intenzivan doživljaj, jer sâm porođaj jeste najsnažniji momenat u našim životima. Posle te terapije, život mi je postao znatno opušteniji i na stvarnost sam počeo da gledam drugačijim očima. Kada sam se prvi put okušao kao terapeut, na obuci kod Andreja Dragomireckog , sa svojim prvim klijentom takođe sam otišao u prenatalni period i na sam porođajni čin. Lično iskustvo prolaska kroz prenatalno doba pokazalo se kao dobra priprema za rad sa drugima. Ta prva terapijska iskustva već su mi ukazivala na značaj prenatalnog perioda i koliko utiče na ceo naš život. Tada smo još uvek koristili samo osnovnu tehniku regresoterapije, koja je prvenstveno usmerena na rešavanje problema na fizičkom nivou. Godinama kasnije, uvidevši da prenatalno doba sažima sve ono što ćemo kasnije doživeti, razvio sam dodatne tehnike regresivne terapije: prenatalnu terapiju i terapiju detinjstva. Ove tehnike koristimo za razrešavanje obrazaca ponašanja kako bismo prekinuli ponavljanja u svom životu.
TRAUMA NIJE U PRIRODI POROĐAJA
- Kroz regresnu terapiju odlazimo u prošlost, a najčešće se dešava da odemo u prenatalno doba ili u sam trenutak porođaja, što nesumnjivo potvrđuje važnost tih događaja. Na terapijama su mi ljudi govorili kako su preživljavali porođaje i uvideo sam kakve sve probleme porođajna trauma kasnije može da prouzrokuje. To je bio podsticaj ne samo da razvijem prenatalnu tehniku regresne terapije, nego i da počnem da radim pripreme za porođaj i svesno roditeljstvo. Žene nisu izgubile sposobnost da samostalno rode, samo su svoju odgovornost za porođaj predale lekarima. U prošlosti su rađale u ne baš najboljim uslovima – niti su imale odgovarajuću ishranu, niti dobru higijenu – a sve to biće im omogućeno u bolnicama i porodilištima. Žene su se doslovno predale lekarima, u zamenu za bolje uslove, sigurnost i zaštitu. Na taj način lekari su ostvarili pristup porođajnom procesu. Čim su počeli da intervenišu i utiču na taj proces, umanjili su njegovu prirodnost. Kad god utičemo na nešto što je prirodno, to postaje neprirodno. U tome je glavni uzrok problematičnih porođaja: žene su sve više odgovornosti prepuštale lekarima, a lekari su vršili sve više intervencija i preuzimali sve veću kontrolu.
Lakše se poroditi nego brinuti o tome.
- Danas smo opet na raskrsnici kada žene postaju svesne da tu nešto nije u redu. Žene same počinju da uviđaju koliko pretporođajni i porođajni tretman ima uticaja na njihov odnos sa decom, kao i na porodične odnose uopšte. Ne radi se samo o tome da li je porođaj bio bolan ili ne, nego o tome da žena ne oseća porođaj kao svoj – nije ga ona iznela, nego je lekar nju porodio. Kada neko utiče na porođaj, utiče na celokupan život deteta, majke i cele porodice. Pretporođajna priprema zasnovana je na činjenici da je porođaj prirodan proces na koji se žena spontano priprema mnogo pre začeća. Menstruacija koja se odvija svakog meseca zapravo je porođaj u malom – isti hormoni aktiviraju se tokom menstruacije i tokom porođaja. Pre nego što se stvarno porodi, žena je već prošla mnogo malih porođaja. Sâmo njeno telo je priprema, ali nisu sve žene toga svesne. Nekada žena ne prihvata menstruaciju, jer nije spojena sa sopstvenim telom, ali na tome se može raditi. Kada se žena poveže sa sopstvenim telom i osvesti telesne procese, oseća se bezbednom i spremnom da preuzme odgovornost za porođaj. Zastupam stav da muškarce ne treba isključivati iz (pret)porođajnog procesa: ako su bili prisutni tokom začeća, treba i dalje da budu prisutni. Kada se sve odvija prirodno, porođajni hormoni pripremaju muškarca da bude dobar otac. Ovo ne znači da muškarac nužno treba da bude pored žene dok rađa – svaki porođaj je jedinstven i svaki par odlučuje o tome šta je za njih najprirodnije.
MENTALNA DIMENZIJA GLADOVANJA
- Prirodni ciklusi nam pokazuju da u nekom periodu i sama priroda gladuje. Irvasi znaju da ne treba da se dotaknu jela tokom najjače zime, da ne bi postali neuhranjeni. Kada gladuju, njihovo telo troši zalihe i hrani samo sebe. U prošlosti je bilo perioda kada nismo imali dovoljno za jelo i znamo da, ako unosimo nedovoljne količine hrane, telo pati od neuhranjenosti. Međutim, kada uopšte ne unosimo hranu, telo može da zaustavi svoju primarnu aktivnost – varenje. Tada telo odmara i regeneriše se. Gladovanje je prirodan proces koji telo periodično traži, ali danas ga slabo praktikujemo, čak uzimamo više hrane nego što nam je potrebno. Kada uzimamo mnogo hrane, naročito šećera, nivo insulina raste, što troši telo. Gladovanje uravnotežuje nivo insulina, tako da telo prestaje da žudi za šećerima. Kada telo zaustavi svoj glavni rad, psiha dobija prostor za funkcionisanje. U tome je mentalna i duhovna dimenzija gladovanja.
KRALJEVSTVO BROJEVA
- Numerologija je oblast koju dugo vremena nisam prihvatao. Tek kada sam počeo da radim na statistikama svojih klijenata, o kojima inače znam mnogo toga, primetio sam da numerologija ima smisla. Iako ima neka svoja ograničenja, uopšteno je to sistem koji veoma dobro funkcioniše. Numerologija otkriva pojedinačne životne priče koje su značajne kako za klijenta, tako i za terapeuta. Numerološki sistem kojim se bavim proizilazi direktno iz moje prakse. Koristim dekadni sistem, a ljude numerološki možemo razvrstati na devet kategorija. Kada sve brojeve iz datuma rođenja saberemo i svedemo na jednocifren broj, dobijamo osnovni životni pogled te osobe. Slika života u kraljevstvu pojednostavljeno ilustruje ceo ovaj sistem: jedinica je kralj; devetka je kraljica; dvojka je savetnik; trojka je dželat, vodi računa o novcu i ubira poreze; četvorka je general i ratnik; petica je razigrana dvorska luda; šestica se bavi umetnošću, brine o vrtu i konjima; sedmica je lekar; osmica je astrolog koji vidi celu sliku.
antrfile
ŠKOLA REGRESOTERAPIJE U SRBIJI I SVETU
| Prva grupa regresoterapeuta u Srbiji započela je s edukacijom po metodi Patrika Balinta krajem prošle godine. Regresoterapeuti iz Novog Sada, Beograda, Subotice i Bačke Palanke već primenjuju osnovnu i prenatalnu tehniku. Naredni dolazak Patrika Balinta u Srbiju zakazan je za početak februara, kada će oformljenoj grupi terapeuta preneti tehniku rada na daljinu, koja uzroke problema rešava na nivou entiteta podsvesti. Celokupna obuka regresoterapije traje 2 godine i podeljena je na blok nastavu od 8 kurseva. Na prvom kursu, polaznici uče teoriju ličnosti, psihologije i problema, kao osnovu za praktičan rad. Na naprednim kursevima, uče se teorija kauzalnosti, teorija prošlih života, razvojna teorija, teorija entiteta podsvesti, teorija odnosa, teorija arhetipova, teorija profilisanja problema. Nakon svakog završenog kursa, polaznik je ovladao tehnikom koju može primenjivati u terapeutskoj praksi. Učenje regresoterapije po Patriku Balintu nije uslovljeno nekim posebnim znanjima, niti sklonostima. Regresoterapija je vrsta umetnosti i zahteva malo talenta – ali to je talenat koji svi posedujemo.
Nova grupa polaznika dvogodišnje obuke po metodi Patrika Balinta počeće sa edukacijom u oktobru 2017. godine. Dodatne informacije i prijave na: ana.bazova.grnja@gmail.com ili putem FB grupe regresoterapija u Srbiji.
|
