in

PROGOVORI(TE) KAD BOLI

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Biljana Planić (Atos) je direktorka turističke agencije „Atos plus“ u Kragujevcu, predsednica Udruženja poslovnih žena Vizija iz Kragujevca, izvršna direktorka Madi centra Srbija, mentorka Evropskog pokreta u Srbiji, jedina, za sada, dobitnica „Cvet uspeha za ženu zmaja“ u Kragujevcu i članica je Ženske vlade u Srbiji.

Po zanimanju je diplomirani turizmolog, večiti sanjar i pesnikinja (izdala je zbirku pesama „Kristalne iluzije“).

Majka je tri kćerke – Jovane, Katarine i Dunje.

Bila je 20 godina u braku i trpela zlostavljanje svog supruga, verujući da će se sve promeniti. Bila je žrtva sopstvenih iluzija i želje da se sačuva ono što se sačuvati ne može. Batine, manipulacija, psihofizičko zlostavljanje, konstanto ponižavanje, omalovažavanje, jednu noć je tukao od 22,30 do 6,30 časova, jer je tada išla na posao (naravno, sva u modricama, jer je pala sa stepenica). Smogla je snage da ga tuži za zlostavljanje u porodici i dobila spor i svoj novi život.

Biljana Planić je uspešna žena koja je oživela svoje lične potencijale i počela javno da govori o svojim stradanjima, kako bi skrenula pažnja na prisutnost porodičnog nasilja i nasilja nad ženama.

KADA DANAS POGLEDAŠ U ŽENU (IZ SVOJE PROŠLOSTI), KOJA JE DO PRE 7 GODINA BILA ŽRTVA PORODIČNOG NASILJA, ŠTA BI JOJ REKLA?

Ne bih je osuđivala, jedino što bih je zamolila to je da progovori, da se bori, da plače i da se smeje…

Moja deca su imala depresivnu majku koja je pred njima glumila spokoj, a u sebi krvarila, pred njima se smejala i šalila, a u sebi urlala, ali takođe i majku koja je vapila za pomoć, a niko je nije čuo.

KADA JE ZAISTA DOSTA I KADA ŽENA SMOGNE SNAGE DA ODE OD ZLOSTAVLJAČA?

Ne znam za druge žene (osim onih čije priče znam lično), ali ja sam od one većine kojoj je trebala podrška u smislu razgovora, rekonstrukcije života na sitne delove (ja sam, kao i mnoge, 20 godina verovala da će se promeniti), a to je mnogo bolelo. Moja podrška (na moju sreću) nije odustajala od mene ni kad sam se ja lomila u paramparčad i ubeđivala sebe da ja to ne mogu, da ja nemam snage za promenu, iako je moja podsvest posle svakih batina verovala da postoji svetlo na kraju tunela.

ŠTA SE OČEKUJE OD ŽENE NA BALKANU KADA JE U TAKVOJ SITUACIJI?

Očekivanja su da trpi… da ako je mogla do tada da trpi, treba i da nastavi… i sigurna sam da će to mišljenje, nažalost, još dugo potrajati. A ja sada, posle osam godina, mogu da ih molim da NE TRPE, da duševni mir nema cenu. Znam da je žena koja trpi fizičko nasilje i psihički slomljena, ali uvek postoji nada, jer ona umire poslednja, zar ne?

PORUKA PODRŠKE ČLANOVA PORODICE, PRIJATELJA?

Ja sam ove godine imala susret sa ženom, majkom male devojčice, koja je napustila muža, jer ju je besomučno varao i vratila se kod roditelja. Umesto podrške, roditelji nastavljaju psihički da je maltretiraju, jer ih je obrukala svojim razvodom i ona je opet žrtva. Bila sam jako potresena. Ako u svom najbližem okruženju nemate podršku, onda je zaista ne možete očekivati od Centra za socijalni rad i policije. Oni samo obavljaju svoje administrativne procedure i vi ste, uglavnom, za njih samo još jedan predmet u nizu.

Ali da biste dobili podršku i pomoć, morate je zatražiti, a zlostavljane žene nemaju snage ni da plaču, a kamoli da mole za pomoć… one samo mole da batine što kraće traju.

Bliski prijatelji, roditelji pre svega, TREBA da osete kako njihova kćerka i prijateljica živi, TREBA da razumeju njenu sramotu da o tome govori, da u očima vide njen poziv za pomoć.

KAKO SI SE OSEĆALA U SIGURNOJ KUĆI?

Posle proživljenih trauma, ne možete biti spokojni i odagnati strahove preko noći, ali prijateljski razgovori i umirujući glasovi su idealno mesto za početak novog razdoblja u vašem životu.

ŠTA BI REKLA ŽENAMA KOJE SU ŽIVE NASILJE I SADA?

Svaka od nas ima svoju ličnu priču. Ja sam se spasla, preživela i oživela, ali nema modusa da se zaboravi. Želim samo da ih zamolim da pogledaju duboko u sebe (što je jako teško, ali moguće) i da pogledaju sebe u ogledalu, gde će videti jedno divno ljudsko biće koje zaslužuje ljubav, pažnju i poštovanje, i da NIKO nije vredan njihovih suza, patnji i zlostavljanja, i da iza tog pakla postoji život koji one zaslužuju celim svojim bićem.

Biljana Atos je danas ista ona žena koja je bila pre nego što je postala žrtva. Danas je ona svesna svojih potencijala i koristi ih. Kako opet doći do sebe i prepoznati se?

Dve godine mi je trebalo da prevaziđem stanje krivice (izazvano, naravno, čaršijskim ogovaranjima i “dobronamernim” prijateljima), strahovi su dugotrajnija kategorija, ali i oni prolaze, ostala je samo ružna prošlost koja ne može da umanji blistavu sadašnjost i još lepšu budućnost!

Meni je mnogo pomogla ODLUKA da želim da živim život koji zaslužujem. Kada doneste tu odluku, nema nazad! Vrata se sama otvaraju i počinjete da živite život koji zaslužujete. To je dugotrajan proces sa fantastičnim rezultatima. I ja i dalje radim na tome, jer lepih događaja, divnih ljudi i novih saznanja nikad dosta.

TEMA MESECA NOVEMBRA JE „KODEKS SRCA“. ŠTA KAŽE TVOJ KODEKS I SRCE?

Držite sebe u ravnoteži. Emocionalno, duhovno i telesno JA. Jačajte telo da biste ojačali srce i um. Sigurna sam da rastući u duhovnosti možete da izlečite svoje emocionalne rane.

ŠTA MISLITE?

100 Poena
Upvote Downvote

NAUKA S DUŠOM – SA PUPINOM SVET JE LEP

DRINA KAO „PRIRODNA GRANICA“