TEKST: SNEŽANA BABIĆ, PROCESSOR SISTEMA PEAT
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: PIXABAY.COM
Uverenje kaže da sve ono što nam ne prija treba da gledamo kao smetnju, kao nešto što je potrebno ukloniti iz egzistencije. Strahovi, fobije, anksioznosti… sve ovo zvuči kao nešto za izbegavanje, a ne kao nešto što treba da prihvatimo. Ko i zbog čega treba da prihvati navedeno? Sve od nabrojanog nije ništa drugo do poziv naše Duše da ispolji svoju autentičnu prirodu. Poziv da spoznamo ko smo zaista. Bez identifikacije sa mislima, osećajima, emocijama. Nekako sam kroz sve segmente života mislila da baš radim kako treba, da je sve što činim u skladu sa mnom, međutim nije bilo. Možda je bilo u skladu sa onim što sam mislila da jesam, ali nikako sa onim ko sam u stvari. Ono što se ispoljilo kao fobija i anksioznost bio je, zapravo, poziv Duše na buđenje. Duši treba jako malo, nestvarno malo, u odnosu na ono što nam se plasira kako neophodno. Bespotrebne patnje crpe našu životnu energiju i slabe naš duh, i pored svih pokazatelja da možda ne radimo najbolje za nas same, mi se držimo naučenog obrasca da možda baš tako treba. Kada dođe moment da se okrenemo sebi i spoznamo šta je ono što je našem biću suštinski važno, shvatimo da je ono za šta verujemo da je premalo i više nego dovoljno. Shvatiš da je onaj šapat Duše potisnula buka ega, Duša pruža otpor i zato je potrebno da budeš tu za nju, da je podržiš. Svako ignorisanje će doneti mnogo snažnije pozive u pomoć. Telo će reagovati sve burnije, a misli će početi nekontrolisano da se smenjuju, i baš tada kada se čini da je sve uzburkano i da je suprotno od onoga kako misliš da treba biti, možda baš tada sve dolazi na svoje mesto, možda baš tada imaš priliku da izmeniš ono što se ukazalo da treba promeniti. Poslušaj poziv i kreni, jer ako ne kreneš, poziv će biti sve bučniji i jači, a ako kreneš, nemoj da brineš šta bi se moglo dogoditi, nemoj da misliš da nećeš moći, znati, umeti… Čak i ako te plaši šta će ostati kada se sve ukloni, reći ću ti, ostaće ono ko suštinski jesi, ostaće Duša koja je nepromenljiva, nedeljiva, koja samo Jeste. I ono što je najlepše od svega, sa svim tim ćeš biti u skladu. Ako ovako složimo stvari, onda ova stanja koja važe kao poremećaj doslovno dođu kao blagoslov. Šta god da se dešava, ako dođe kao poziv da živimo svoju autentičnu prirodu, nije ništa drugo do blagoslov.
„Sada ništa ne postoji, a sve jeste.“
Sve navedeno je deo ličnog iskustva nakon prevazilaženja dugogodišnje anksioznosti.
