PIŠE: JELENA JOVIĆ, HEART BALANCE COACHING
FOTO: ALEKSANDRA POPOVIĆ
Kao čežnja za iskustvom života, za ljubavlju i inspiracijom, Duša Sveta prožima sva živa bića i okruženje, uključujući svaku ćeliju našeg bića i svaki atom Univerzuma. Njene glavne osobine su Nesputanost i Mudrost.
Nesputanost se ogleda u kapacitetu za sreću, u lepršavosti, razigranosti, lakoći postojanja, kreativnosti, maštovitosti i živahnosti.
Mudrost, s druge strane, daje mogućnost uvida u kompletnu, širu i opštu sliku, u životni ciklus kreacije, u vreme kada se prikupljaju resursi, vreme kada se gradi i razvija, vreme kada se ruši staro i prevaziđeno da bi se stvorilo novo, uvide u to kada treba otpustiti i zaboraviti, a kada oprostiti i zapamtiti lekcije.
Današnji ubrzani, ,,moderni’’ način života potencira i nagrađuje individualizam, ,,laktanje’’ i ,,prljave igre’’ kao borbu za uspeh i postignuće, beskurpuloznost, fokusiranost na ciljeve po svaku cenu i sebičnost, stvarajući lažnu sliku o tome da je to način na koji postajemo moćniji, jači i otporniji na izazove. Međutim, ništa nije dalje od istine, nego takva orijentacija, jer nas to samo razdvaja i odvaja od Jedinstva kojem svi pripadamo. Poznato je na svim nivoima, od politike i sporta do porodice, da kada jaku celinu razbijemo na delove, dobijamo nezavisne i samostalne, ponosne subjekte (ili objekte), ali gubimo sinergiju koja je do tada postojala… i lakše je upravljati i kontrolisati ovakvim jedinicama, zar ne? I onda se pitamo o čijoj moći i snazi je ovde reč, kojim smo to putem ,,nahuškani’’krenuli i zašto nam konačno ne dolazi to bolje sutra za koje se tako žustro borimo?
,,Ovde smo da bismo se probudili iz naše iluzije o razdvojenosti.’’ ― Thich Nhat Hanh
Veoma je važno da kada postavimo svoje ciljeve i obezbedimo sve neophodne resurse za njihovu realizaciju, ne zaboravimo jedan važan korak – da proverimo ,,ekologiju’’ naših ciljeva. Da razmotrimo i preispitamo jesu li oni u saglasju sa Opštim Dobrom/sa Jedinstvom, ili su samo makijavelistički postavljeni ciljevi koji upravo to Jedinsvo ugrožavaju?! I možda bez ,,ekologije’’ u kratkom roku možemo da uživamo na lovorikama svog uspeha i postignuća, ali vrlo brzo sa gorkim ukusom shvatimo da smo nesrećni, usamljeni, odvojeni, razdvojeni i odbačeni. Pobednik je sam. Da li zaista tako treba da bude?
Metode i tehnike koje preporučujem i primenjujem u radu sa svojim klijentima jesu svakako meditacija, vraćanja sopstvenom Izvoru i (ponovo) povezivanje, kao i jačanje veza sa Dušom sveta/Jedinstvom čiji smo svi snažni delovi, jer jedino zaJedno možemo zdravo i stabilno da idemo napred svojim pravim i autentičnim putevima. Meditacija, zato što smiruje haos u našem Umu, kao i nekada zaista opsedajuće misli o tome šta sve moramo i treba da uradimo, koliko brzo, koju žrtvu da podnesemo i koju cenu da platimo da bismo nešto ostvarili. Kada se povežemo prvo sa Sobom, svojim Bićem, svojom Dušom, shvatimo da prava snaga i moć dolaze upravo iz tog Izvora/Jedinstva/Duše, iz te međusobne povezanosti sa drugim ljudima, životinjama, biljkama i majkom Zemljom. I možemo da se zapitamo i preispitamo onda svoje aktivnosti kojima, pod motom građenja sopstvenog uspeha, jačanja i sticanja moći , ugrožavamo upravo to Jedinstvo, potpuno nesvesni da time, u stvari, ugrožavamo SAMI SEBE i svoju moć. Vreme je da se probudimo.
Putovanja, kratka i daleka, jer u koji god kraj sveta da odemo, shvatimo da je i on deo nas, da u svim očima u koje pogledamo možemo da vidimo sebe, možemo da vidimo Jedinstvo. Bez obzira koliko smo fizički različiti, imamo isti Izvor i delovi smo jedne Duše. Deca to najbolje znaju, tj. nisu još zaboravila odrastanjem i društvenim uslovljavanjima, vaspitanjem i formalnim obrazovanjem. Možemo da se podsetimo družeći se sa decom, ili ih samo posmatrajući u njihovoj autentičnosti – nesputanosti i istinskoj mudrosti. Slične uvide možemo steći i sa životinjama, domaćim i divljim, jer u njihovim očima, u energiji kojom zrače, takođe možemo da vidimo sebe same i naš zaJednički Izvor – jednu jedinstvenu Dušu.
Boravak u prirodi, čistoj, netaknutoj, na planinama, livadama, u šumama, savanama, na obalama okeana, mora, jezera i reka, kao i neposredan boravak u vodi, obnavlja, osvešćuje, isceljuje, uklanjajući sve prepreke do Jedinstva, jačajući veze koje su vremenom prekinute ili su oslabljene.
,,Naš najveći strah nije da smo neadekvatni. Naš najveći strah je da smo moćni preko svake mere. Naša svetlost je ono što nas plaši, ne naš strah. Mi se pitamo: Ko sam ja da budem fantastičan, briljantan, talentovan, perfektan? A, u stvari, ko sam ja da to ne budem? Mi smo Božja deca. Naše igre na sigurno ne koriste svetu. Nema ničeg prosvetljenog u tome da se povlačimo u sebe da se drugi ljudi ne bi osećali nesigurno pored nas. Svi treba da sijamo, kao što to deca čine. Mi smo ovde da manifestujemo Božansku svetlost koju nosimo u sebi. I to ne samo neki od nas. Nego svi. I kada dozvolimo sami sebi da sijamo, nesvesno dajemo dozvolu i drugima da učine isto. Kada se mi oslobodimo tih stega straha, naše prisustvo automatski oslobađa druge.’’ Marijana Vilijamson – Povratak u Ljubav
Kada oslobodimo svoju svest blokada, prepreka i ograničenja, stečenih uslovljavanja, stega i kočnica, strahova i barijera, kroz meditaciju, putovanja, druženje sa decom i životinjama, boravkom u prirodi, i okrenemo svoju pažnju ka svom Unutrašnjem svetu prepoznaćemo Nesputanu i Mudru Dušu Sveta. Ona nas sve prožima, dajući nam mogućnost da sijamo kao Moćna Bića Svetlosti, koja upravo sa tog Izvora crpe nepresušnu energiju za aktivnosti koje čine ovaj naš svet predivnim mestom za život.
