PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: MIRJANA KOZI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
MIRJANA KOZI JE PROFESOR SRPSKOG I LATINSKOG JEZIKA, KOJA JE SA SVOJOM KOLEGINICOM DANICOM ĐURIĆ, PROFESOROM BIOLOGIJE, PRIPREMILA MODNU REVIJU „RECIKLAŽA“ OD RAZLIČITIH MATERIJALA, PREDSTAVLJAJUĆI 18 MODELA U SVEČANOJ SALI XIII BEOGRADSKE GIMNAZIJE.
KOLIKO STE DUGO SPREMALI REVIJU OD RECIKLIRANIH MATERIJALA?
Reviju smo spremale od septembra. Imale smo nameru ranije da predstavimo modele, ali su nas školske obaveze sprečile (ekskurzija, tromesečje, slave). Namera nam je bila da bude što više publike, tako da smo o tome morale da vodimo računa.
ŠTA JE IDEJA I CILJ REVIJE „RECIKLAŽA“?
Cilj je da se svi „probudimo“ i osvestimo koliko je važno koristiti biorazgradive materijale, koliko je važna prerada otpada i očuvanje prirode i životne sredine, čime ćemo poboljšati kvalitet života. Najvažnije je da shvatimo da smo postali bahati prema prirodi i da svako do nas može dati svoj doprinos i da to nije tako teško.
KAKO STE DOŠLI NA IDEJU DA URADITE OVAKO NEŠTO?
U avgustu sam, posle dosta godina, putovala po Sloveniji i bila fascinirana koliko je čisto, sređeno i koliko njihovi građani imaju razvijenu svest o očuvanju životne sredine. Vrativši se u Beograd bila sam šokirana onim što nas okružuje i otpadom na sve strane. Predložila sam koleginici Danici Đurić, profesoru biologije, koja vodi i ekološku sekciju, da napravimo reviju. Koleginica je odmah prihvatila predlog, jer se time bavila u školi gde je prethodno radila i krenule smo u tu avanturu koja nije bila laka. Nekoliko učenica je dalo svoje ideje za modele, jedna je čak i slikala po modelima. U početku smo želele da napravimo 7-8 modela, a na kraju ih ima 18. Sada kada je sve gotovo, bez lažne skromnosti, presrećne smo i ponosne na sebe i učenike, na školu i podršku i razumevanje.
KOJE STE MATERIJALE KORISTILI ZA SVOJE KREACIJE?
Zaista smo svašta koristile: cvećarski materijal (mreže, papir/tekstil za uvijanje buketa, trake), plastične kese, plastične flaše, fotografije, spajalice, selotejp, samolepljivi tapet, natron papir (koji sam plisirala peglom), audio trake, CD, šuškavac materijal za kišobrane, mušemu, papirne stolnjake, žicu, čepove…
NA SAMOJ REVIJI DVE UČENICE SU PREZENTOVALE MATERIJALE I RECIKLAŽU.
Katarina Ninković je spremila ozbiljnu prezentaciju o nebiorazgradivim materijalima koje koristimo svakodnevno, o značaju prerade različitog otpada, navodeći i upoređujući statističke podatke u svetu i kod nas. Takođe je predstavila neka idejna rešenja u svetskim metropolama. Itana Antonijević se bavila reciklažom i modom i tzv. „zelenom politikom“.
KOLIKO JE EKOLOŠKA SVEST RAZVIJENA KOD NAŠE DECE?
Kratko rečeno: nažalost veoma malo. Ali bih bila slobodna da kažem da ni kod odraslih nije ništa bolje, a deca uče od nas.
KAKAV JE DALJI ŽIVOT „RECIKLAŽE“?
Plan još nismo detaljno razradile. Svakako ćemo u holu škole napraviti izložbu fotografija i modela sa revije. Takođe ćemo probati da je predstavimo lokalnoj zajednici, drugim školama, u televizijskim emisijama i da se angažujemo oko „ekološkog opismenjavanja“. Veoma bismo voleli da napravimo aukcijsku prodaju modela.
TEMA JANUARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „NEW VIBRATION & NEW I NSPIRATION“. Š TA O ČEKUJETE O D 2020. GODINE?
Zaista očekujem pored onog ustaljenog, zdravlja i sreće, više lepote, radosti, smeha, a ne samo komercijale i profita. I… nešto što zaboravljamo u svojoj svakodnevici, a ja nazivam „tri E“ i na šta neprestano podsećam učenike – to su etika, estetika i empatija.