STATE OF ART – DRŽAVA UMETNOSTI

PIŠE/FOTOGRAFIJE: ANIMA MUNDI

Dr Zoran Tairović, multimedijalni umetnik iz Novog Sada, Malog Iđoša i države „State of art“. Završio je Likovnu akademiju u Novom Sadu 1992. godine. Doktorirao je interdisciplinarne studije menadžmenta u primenjenim umetnostima. Njegovo polje delovanja usmereno je ka likovnoj umetnosti, muzici, filmu, pozorištu, pisanoj reči. Snaga njegove ličnosti leži u dubokom osećaju da će umetnošću, kreacijom i svojim političkim bićem promeniti svet.

Umetnička dela Zorana Tairovića nalaze se u privatnim kolekcijama u Austriji, Nemačkoj, Italiji, Belgiji, Francuskoj, Švedskoj, Sloveniji, Španiji, Portugalu, Grčkoj, Mađarskoj, Hrvatskoj, Holandiji, Kanadi, USA, Australiji, Japanu i Boliviji.

U Državi umetnost/ State of art od 7. do 9. 09. 2017. očekuje nas Festival romskog filma FROM u Malom Iđošu, na kojem će se prikazati 25 filmova iz celoga sveta. Propratni program čine izložba fotografija Ranka Đurovića, koncert Jovice Nikolića i benda Luluđi i koncert grupe «Akustična soba».

DA BI NEKO IMAO IMPRESIVNU RADNU BIOGRAFIJU KAKVU TI IMAŠ, KOJE KVALITETE MORA DA POSEDUJE, DA BI POBEDIO PREVASHODNO SEBE?

Hm… ovde se ne radi o pobedi, pre bih rekao, sinergiji, dakle, ako me pitate koje kvalitete moram da posedujem da bih bio u sinergiji sa sobom, reći ću da je to otvorenost ka kreativnim energijama, njihovim potencijalima i opredeljenost da u tom krugu tražim pitanja, izazove, ljubavi. To je moje prirodno stanište. Da ne bude zabune, onaj drugi sistem, sistem materijalne represije, to je ono što sam kao i svi drugi iskusio, nažalost, svet je predominatno vezan za taj nivo. Eto. Nisam pobedio. Pomirio sam se.

KAKO IZGEDA KADA SE IZMEŠAJU KORENI I KRV SRPSKO-BUGARSKA (PO OCU ALEKSANDRU) I RUMUNSKA (PO MAJCI DANI) I ROMSKA (PO MAJCI SA OČEVE STRANE)? NA KOJU STRANU UM VIŠE VUČE? GDE SRCE KUCA SNAŽNIJE? GDE JE SNAGA NAJIZRAŽENIJA (U UMU, SRCU, TELU)?

Na Balkanu, krv je izmešana. Suštinski problemi modela života na Balkanu, u zemljama tranzicije, jesu u činjenici da je istovremeno sa prestankom državne, ideološke kontrole prestala i državna briga, da su fuzionističke aspiracije ostale društveno neme, te da se interesovanje za učestvovanje u društvenom životu izuzetno smanjilo, a ponegde i sasvim nestalo. Toliko o MEDU I KRVI, ili ti značenju reči Balkan. I pored fuzije mnogih identitetskih posebnosti, koje osećam u sebi, ovaj, ali i minuli periodi, ne daju još uvek mogućnosti kreiranja istinskog suživota, istinski novog kulturnog koncepta. Zato sam ja ponajviše Rom. Iz više razloga, a posebno stoga što se romska odsutnost iz društvenog života pretvorila u otpor nečinjenjem. To je već nešto u odnosu na balkansko nemušto grotlo državnosti, koje pristojan čovek može i da zamisli.

Otuda, mladi ljudi treba da prate ideju ka kojoj su se uputili. Biti Rom ne znači biti talac sopstvenog naciona. Romi moraju da šire i da razvijaju svoju polivalentnost kada su u pitanju politička participacija, romske partije, mišljenja, kulturni aspekti, kulturološki obrasci. U tom konglomeratu, Romi treba da se prepoznaju kao fenomen. To, iz moje perspektive, izgleda kao nemarno nanešena slikarska pasta na platno bez boje, koja tek treba da se oslikava. Romi nesumnjivo imaju boju, političku ekspresiju, ali im je nanešena monohromna skrama, šteta evidentnih daltonista, umetnika u pokušaju oblikovanja društvene stvarnosti. U doticaju sa bojom, mora se biti pažljiv. Pre svega, voleti sliku sveta, voleti čoveka. Ecce Homo! Sve dok Romi ne budu imali jasan unutrašnji dijalog, očišćenu paletu ideoloških boja, sve dok se u evropskom sistemu i svetskom sistemu kulturnih vrednosti ne očiste od krivice koju su dobili holokaustom, jer Romi imaju utisak da su nešto skrivili svetu, a ne znaju šta, do tog momenta se neće rešiti kompleks krivice. Neće se redefinisati status Roma. Eto uzbuđenja, eto prostora za umetničku invenciju. I da zaključim, sve krvi ovog sveta su dobre, osim ZLE KRVI. Svi MEDOVI ovog sveta su dobri, osim tamo gde je med ređi od mleka. Definitivno, Balkan je veliki izazov.

UŠAVŠI NA INTERKULTURALNI POSED STATE OF ART U MALOM IĐOŠU I OBJEKAT/KUĆU KOJI JE NAMENJEN UMETNOSTI, UGLEDALA SAM U DNEVNOJ/RADNOJ SOBI 4 SLIKE KOJE DOMINIRAJU ILI OBELEŽAVAJU PROSTOR I TEBE. DAMA, JUNG, KRALJ I KRALJICA SU TVOJI SIMBOLI – ČEGA?

MOJA SLIKA, u ovom slučaju naša stvarnost, organizovana je politikom, što znači da je i umetnost organizacionom strukturom prema njoj. Država umetnosti, ili, čitaj, najbolje u umetnosti, STATE OF ART, ima potrebu da se opiše ova nevidljiva/skrivena struktura, ova nepristojna pozadina umetnosti. Politika nije, kao što političari žele da nas ubede, borba za vlast ili prljave igre. Ona je jezik naših kolektivnih potreba koje ljudi dele.

Suštinski, umetnici nisu zamoljeni da identifikuju svoje političke pozicije. Ali, ovde u državi umetnosti je drugačije. Po mom mišljenju, svi umetnici se predstavljaju određenim političkim stavovima, čak iako oni ne žele da ih identifikuju jasno. Postoji ovo nevidljivo pravilo za umetnike, za proizvodnju takozvane „političke umetnosti“ iz neidentifikovane političke pozicije i zadržavajući neutralnost, čak iako je očigledno da oni nisu neutralni. Ove slike o kojima pričaš jesu deo preseka analize političkog diskursa od kraja XIII veka do danas, a fokus je umetnost i politički status temata o kojem govorimo.

Mi nismo samo ljudska bića, mi smo i politička bića, kako kaže Hana Arent. Hajde da opišemo ono što mi radimo kao umetnici i u čisto političkom smislu. STATE OF ART o toj “tajnoj” i “privatnoj” informaciji modelira javno telo.

VANVREMENSKI SI U STVARANJU I MULTIMEDIJALNOM IZRAŽAVANJU. DEJVID LINČ JE TVOJ FILM “CRVENKAPA” UVRSTIO U 6 NAJČUDNIJIH FILMOVA. IMPONUJE, OBAVEZUJE, POTVRĐUJE UMETNIKU U TEBI, PRIJA?

Pa, svakako prija. Ne prija surova istina da taj film nije prepoznat u Srbiji. Tek kada je napravio veliki uspeh u svetu, tek tada je prepoznat. Znate, nesigurnost je najčešće stvar nespremnosti.

Stalno smo nespremni. Očito nismo u stanju da poverujemo svojim kvalitetima. Neko nam je uvek autoritet. To me čini nespokojnim, jer u istorijskoj ravni taj aspekt je siguran garant NESPOKOJA, dakako i kulturnog nespokoja našim potomcima. Priznaćete, očito u našem kulturnom identitetu nije prepoznat uslov svih uslova. IDENTITETSKI KARAKTER NATIONA.

UMETNOST KROZ REČ, FILM, SLIKU, MUZIKU. UMETNOST KROZ PROŽIMANJE SEBE I SVOJE SPOZNAJE. KOLIKO UMETNIK KAO ŠTO SI TI MORA DA BUDE PRAVIČAN PREMA SEBI, KAKO NE BI ZAPOSTAVIO NIJEDNOG JUNAKA U SEBI?

„MOJA MULTIMEDIJALNOST“ je zapravo bio moj vapaj 1999. godine da se obratim svetu, osećanju apsolutne nepravde prema pojedincu i zajednici. Isti taj Šangaj o kojem sam vam pričao u kom je začinjena alhemičarska radionica svega onog čime ću se baviti i što ću poneti u svet, ista ta radionica je porušena. Moja kuća, kao i druge kuće, porušena je, a od posledica svega toga moja majka je umrla. Tada sam shvatio da je moja umetnost, koja nema predznak ničiji, nego umetnost kao pravo oružje, jer sam počeo da ličim na jednog salonskog tipa slikara koji zarađuje pare prodavajući slike i shvatio da je to najveća greška koju sam sebi mogao da učinim. I tu je krenuo odnos prema multimedijalnim aktivnostima, jer sam morao da pojačam svoju artiljeriju sa kojom bih saopštio veliku nepravdu koju sam video, i znao sam da mi tu predstoji jako puno rada i kada je u pitanju pozorište, film, muzika, jer ono što malo umetnika prepoznaje kao osnov umetničke prakse 21. veka, a ja sam tada apsolutno intuitivno naslutio, jeste promena paradigme u umetnosti.

OD 7. DO 9. SEPTEMBRA 2017. GODINE ODRŽAĆE SE PRVI MEĐUNARODNI FESTIVAL KRATKOMETRAŽNIH FILMOVA POSVEĆENIH ROMSKOJ TEMI – FROM, U “DRŽAVI UMETNOSTI”, “STATE OF ART”, U MALOM IĐOŠU. ŠTA PUBLIKA MOŽE DA OČEKUJE U TRI DANA, POD VEDRIM FESTIVALSKIM NEBOM?

DOBRE FILMOVE, KOKICE, SLATKIŠE, VINO.

Član ovogodišnjeg žirija FROM festivala, dokumentarista, Janko Baljak, kaže o festivalu:

“Filmski festivali su, nažalost, jedina mesta promocije vrednih autorskih filmova u Srbiji. Zato je za mene dragocena pojava svakog novog festivala. Prvi festival kratkih filmova sa romskom temom u Malom Iđošu u startu obećava izuzetan kulturni, ali i društveni događaj. Romska zajednica kao konačno ozbiljna inspiracija umetnika i angažovanih autora.”

TVOJA VIZIJA ROMA U SVETU BUDUĆNOSTI?

Za razumevanje ove teme treba prihvatiti da nijedna zajednica, pa ni Romi, nije neki neutralan objekt antropološkog proučavanja, nego su oni deo globalnog sistema, čiji dominantni ljudi, kako kaže Friedman, ‘konstituišu njegov kolektivni subjekt’. Zato je svako društvo, pa i romski korpus, proizvod njegove transformativne integracije u globalni sistem. ZA TU TRANSFORMACIJU JE POTREBAN EKSPERTSKA ANALIZA IDENTITETA I PROMENA IMIDŽA. Obrazovanje je, dakako, noseći stub promena. Imidž jednog naroda počinje u njemu samom. Nivo zadovoljstva i motivacije istog tog naroda merljiv je proces na koji se može uticati. Nadam se da će Romi to doslovce shvatiti.

Danas je opšteprihvaćeno da identitet Roma predstavlja njegovu ukupnu komunikaciju oličenu u kulturi, verovanjima, stavovima, njegovom pristupu radu, rukovođenju, strategiji. Ipak je ta slika AKVARELSKA, MUTNA, većina onog što pripada Romima, u korpusu kulturnih baština, preimenovanih u TUĐE, ostaje nevidljiva. Zadatak je to nevidljivo pretvoriti u vidljivo, VELIČANSTVENO.

Za mene postoji interkulturalni ideal… moguća realnost i to je izvesno u ovom veku… u protivnom, apokalipsa je tu. Područje komunikacija, INTERKULTURALNO, iako se prvenstveno odnosi na kulturu, kao i na domen politike i javnog života, svojim delovanjem, u najširem smislu te reči, stvara celovitu sliku zbivanja, kako u svetu, tako i u svim segmentima delovanja države i društva. Romi i neromi, utičući jedni na druge, utiču i na tokove kulture i kulturnog razvoja, čineći fenomen AKULTURACIJE. Ta vrednost je ono što jeste moj ideal. Težnja za slobodom u komunikaciji često prevazilazi okvire u kojima bi ovaj cilj trebalo da se postigne, kroz praćenje ideje o jednom UPUĆENIJEM I HUMANIJEM DRUŠTVU KOJE ZNA DA BUDNO SANJA.

TEMA SEPTEMBRKOG IZDANJA RYL MAGAZINA JE „U FOKUSU“. ŠTA ZAKUPLJA TVOJU PAŽNJU POSLEDNJIH MESECI?

FROM je ono što moram da propratim, što tehnički, što organizaciono, što umetnički.