SECRET LOVE

PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: RADMILA SATARI
Ć
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

RADMILA SATARIĆ, PROFESOR SRPSKOG JE­ZIKA I KNJIŽEVNOSTI, PISAC IZ NOVOG SADA, OBJAVILA JE U AVGUSTU 2018. GODINE RO­MAN „SECRET LOVE“, NA ENGLESKOM JEZIKU, U IZDAVAČKOJ KUĆI „PROMETEJ“. ROMAN JE PREVELA IRINA SUTULOV KNEŽEVIĆ.

KAKO STE SPOZNALI SVOJU STRAST PREMA PISANJU?

S obzirom da sam profesionalno, kao profesor­ka književnosti, opredeljena za tumačenje, ot­krivanje visokih nivoa tema, likova, stila i jezika književnosti, jasno je da su se u meni pojavile želje za ličnim ostvarenjima na polju književ­nosti. Komparirala sam svoje literarne misli i kreacije sa onim što su pisci naše i svetske kn­jiževnosti ostvarili. Prilikom tih poređenja, kon­statovala sam da su moja razmišljanja vredna i da mogu biti zanimljiva čitaocima, slušaocima, gledaocima… Tako sam se opredelila da svoje opservacije o savremenoj stvarnosti, uobličene u književno delo, ponudim izdavaču za objavl­jivanje i zaista uspela u svojoj nameri.

KAKO STE SE ODLUČILI DA PIŠETE NAUČNO-FANTASTIČNI ROMAN? O ČEMU GOVORI „SECRET LOVE“?

Naučna fantastika je čarobno lepa, istraživačka, kreativna oblast u književnosti i pruža autoru puno mogućnosti da mašta. Pisac mora maštu da bazira na naučnim otkrićima, promišljanjima i saznanjima. To je vrlo moderan smer u književ­nosti, mada elemente fantastike imamo još u antičkoj i narodnoj književnosti. S obzitrom na naučna postignuća u savremenom svetu, nama, autorima pisane reči, ostaje da se tome divimo i da futuristički literarno uđemo u zanimljivi pro­ces razmišljanja.

Činjenica da živim u porodici u kojoj je profe­sionalno prisutna nauka, a često se i razgovara o nauci, podstakla me je kao pisca na ideju da naučne vizije obradim umetnički, književno za­nimljivo. Moji sinovi su veoma moderni i obra­zovani mladi ljudi, koji su imali priliku da u Ka­nadi uče školu i da se upoznaju sa delom Oldosa Hakslija „Hrabri novi svet“ i Džoan Rouling „Hari Poter“. Starijeg sina, tada maturanta, oduševio je Hakslijev roman, a mlađeg, koji je tada bio u trećem razredu osnovne škole, oduševilo je delo „Hari Poter“. Oni su mi sugerisali da se bavim pisanjem fantastike, naročito stariji sin, Bog­dan, da se bavim naučnom fantastikom koja ima posebno lepu dimenziju, kao što je ima po kreativnosti i sama nauka. Tako sam ja u Kana­di, iz dana u dan, pravila konstrukciju svog nauč­no-fantastičnog dela „Tajna ljubav“, koje je meni donelo puno radosti pri stvaranju i u momentu kada je sasvim uobličeno. Takav osećaj imam zato što je to projekcija i emocija jednog poseb­no konstruisanog sveta, koji egzistira na temelju naučnog eksperimenta u oblasti genetskog in­ženjeringa.

Roman govori o velikoj naučnoj tajni koja pro­gresira u veliku, neplaniranu ljubav. Naime, ge­netski planirani ljudi ostvaruju raskošnu oseća­jnost ljubavi, koja nije planom zacrtana, odnos­no, suprotno je od toga, ta ljubav nije trebalo da se dogodi. Međutim, puteve realnog života niko ne zna i ne može ih potpuno predvideti. Tako da dva glavna lika romana, izuzetna bića, Mario i Dona, osećaju veliku privlačnost do mere apso­lutnog spajanja i egzistiranja. Vlasnici eksper­imenta postavljaju im prepreke na putu ostva­renja ljubavi.

Radnja romana događa se u elitnim prostorima i društvima gde je mesto najodabranijima, a na vrhu odabranosti su Dona i Mario. Dona je pro­jektovana da postane princeza, međutim, Ma­rio ide odvažno ka njoj, osvaja je, i u njihovom čarobnom sjedinjavanju, zavrteli su se u spiralu sa bljeskom svetlosti i nestali pred objektivnim pogledima. Enigma o njihovom postojanju i budućnosti ostaje…

Veliki broj fantazijskih elemenata prisutan je u romanu i u dobroj je kombinaciji sa naučnom podlogom. Roman je veoma inspirativan za pri­menu na filmu.

ROMAN JE PREVEDEN NA ENGLESKI JEZIK. GDE ĆE SE ČITATI I KO ĆE BITI ČITAOCI OVOG LJUBAVNOG ROMANA?

Roman je objavljen u Izdavačkoj kući „Prometej“. Izuzetno lepo ga je prevela na engleski jezik Irina Sutulov Knežević. Roman na engleskom jeziku počinje svoj život na raznim nivoima. Planiram promocije, predstavljanje dela u bibliotekama, školama, s obzirom na naučnu podlogu. Delo će biti prisutno u knjižarama, sada može da se nabavi u Prometejevoj knjižari „Most“. Sa ovim romanom imam ambicije i šire na svetskom izdavačkom polju i u bibliotekama sveta, pošto vidim da je moj roman „Sreća je kameleon“ dospeo u Univerzitetsku biblioteku u Prinstonu.

KADA PIŠETE O LJUBAVI, ŠTA VAS NAJVIŠE VODI U OPISIVANJU LJUBAVI? NEKO SOPSTVENO ISKUSTVO ILI RAZVIJATE MAŠTOVITO PRIČU?

Kada se piše o ljubavi, teško je isključiti lični doživljaj, odnosno ličnu želju kako bi trebalo da izgleda ostvarena ljubav. Ostvarena ljubav je velika i ona podrazumeva sve faze – od prvog blistavog pogleda, preko čežnje, zaljubljenosti, udvaranja, do ostvarenosti. Ove faze imaju i pro­pratne nijanse emocija sumnji, strahova, patn­je, kao što je slučaj sa svim detaljima u životu koji su nam važni i do kojih nam je veoma stalo. Znači, ljubav podrazumeva i puno maštanja da bi bila lepa, pa tako i pisac mašta da bi ljubavi dao sjaj koji ona zaslužuje kao sveti pojam živo­ta, jer ljubav je sunce u nama.

ŠTA JE ZA VAS LJUBAV?

Mnogo lepih stihova i misli je iskazano i napisano o ljubavi. Nema gotovo nijednog književnog dela da za svoju okosnicu nema ovaj pojam. Dve moje zbirke pesama nose nazive „Ljubav kao svila“ i „Sjaj ljubavi“. Roman nosi naziv „Tajna ljubav“. Jasno je da u fokus svog književnog stvaralaštva stavljam ljubav kao važan, blistavi pojam.

Za mene, ljubav je stub života i uređenosti sveta. Ceo život je sjajan, zdrav, kada čovek razvije u sebi osećanje ljubavi i kada to predstavi osobi do koje mu je stalo. Ljubav u porodičnom miljeu, za moje poimanje, civilizacijska je obaveza! Nastojim da ljubav bude izražajna i podrazumevajuća kategorija u mom odnosu sa porodicom. Dajem ljubav i očekujem ljubav, odnosno dobijam ljubav.

Ljubav ima razne nivoe i različite kombinacije. Ona se razvija od najranijeg detinjstva, od porodičnog okruženja, do partnerskh relacija, zatim prijateljskih, drugarskih, ljubavi prema prirodi… Svako mora umeti da voli, da bi bio dobar sebi, zdrav i poželjan u socijalnoj sredini. Svi treba da se bave ovim važnim pojmom na najlepši način, i svi treba da imamo u sebi razvijenu potrebu da volimo. Još u srednjovekovnoj književnosti, despot Stefan Lazarević napisao je divnu pesmu u prozi „Slovo ljubve“. Jedan vladar govorio je o potrebi za ljubavlju, o pomirenju, praštanju, dobrom odnosu među mladima, poštovanju ljubavi… Ima li nešto lepše od toga.

PRETHODNI ROMAN „SREĆA JE KAMELEON“ UGLEDAO JE SVETLOST DANA 12. APRILA 2018. KOLIKO TREBA NOVOM ROMANU DA SE „RODI“?

Od 12. aprila 2018. godine do danas, napisa­la sam novi roman, koji uskoro treba da ugleda svetlost dana. Reč je o modernom romanu sa vrlo zanimljivom pričom i verujem da će ga čita­oci veoma rado prihvatiti.

ŠTA ZA VAS ZNAČI STVARANJE I IZRAŽAVANJE SEBE KROZ PISANU REČ?

Momenti posvećenosti pisanju su mi veoma značajni i dragoceni. To su moje kreacije koje otvaraju nove vidike i nove svetove. U tim časovima preda mnom se otvaraju scenski i filmski prostori kojim se kreću ljudi sa zanimljivim postupcima, prirodama, lepotom… Ožive neki predeli, eksterijeri i enterijeri sa bogatim dekoracijama, onako kao ih ja vidim i doživljavam u skladu sa prirodom junaka dela.

S OBZIROM NA TO DA STE PROFESOR SRPSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI, KOLIKO VAS I KO VAS NAJVIŠE PODRŽAVA U PISANJU?

Moja porodica, suprug i sinovi, veoma me po­državaju. Razumeju moj rad i srećni su zato. Primećujem da moj sin Stefan samo prođe tiho pored mene i pogleda me blago kad vidi da st­varam za kompjuterom. Znači, oni su moja na­jveća podrška. Zatim, moja šira porodica je uz mene kao podrška. Moje kolege, učenici, moji divni prijatelji su mi sjajna podrška. Imam lepu podršku od svojih prijateljica koje su književni kritičari i pisci. Taj osećaj dobronamernosti pis­cu je veoma važan i ohrabrujući. Podržavate me vi, sjajni ljudi iz sredstava za informisanje, jer ra­zumete vaš značaj za afirmaciju pisca i njegov­og dela.

TEMA MARTOVSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „SVE ILI NE“. KADA JE KOD VAS NE, A KADA SE ODLUČUJETE ZA SVE KAO JEDINO MOGUĆE REŠENJE?

Za mene je SVE samo ono što mi je važno. To moje SVE za nekog je minijaturno, a meni celo bogatstvo. SVE je ljubav, sloga, mir, progres, na­predovanje, kreativnost, dobrota, plemenitost, zadovoljstvo mojih bližnjih i svih dragih ljudi. Za mene je SVE lepota ovog sveta, koju treba umeti videti i posedovati i slaviti kao lepotu. Prefiks NE retko stavljam u svoje misli i vizir, zato što bi me NE ko zna gde odvelo u mislima. Radije kažem treba ovo, a ne – ne treba ovo. Ono što ne treba, briše mi se iz misli. Ja sam optimista po prirodi svojoj, retko dovodim sebe u situaciju da moram oštro reći NE.

FOTO: JAMES BARKER UNSPLASH.COM