POVRATAK SEBI I USPEHU

PIŠE: ZORICA AKERMAN
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: PIXABAY.COM

Neverovatno je kako se sopstveno poimanje uspeha menja sa godinama. Do 25. godine sam imala pogrešnu sliku o sebi, sliku koju su slikali drugi u moje ime. Toliko loših procena i postavki prema onom osnovnom, a to je sopstveno biće. Sve što bih uradila, posmatrala bih kroz tuđa očekivanja i tako donosila vlastiti sud, uglavnom loš. Jednostavno, nisam sebi bila dovoljno dobra…

Ali, kao i sve u životu, neke situacije učine da se i taj odraz u ogledalu u jednom trenutku promeni i susret sa nekim ko učini da se osetite živim na potpuno novi način. Mislim da je baš to i ključni trenutak kada se reč USPETI pojavila kao plimin talas i povukla me na veliku pučinu života sa svim svojim elementarnim nepogodama…

Svoj sekretarski posao sam obavljala do perfekcije, i sve što radim, radim sa potpunom strašću, jer samo tako može doći do pravog rezultata. No, u trenutku kada sam ostala bez posla, sa bolnim saznanjem da u 38. više ne mogu raditi to isto, već me čeka neki posao u trgovini ili pekari… odluka da ostanem kod kuće, uz decu, i vratim se goblenu kao svom hobiju iz detinjstva, činila se kao razumna odluka. Njima sam u tom trenutku bila najpotrebnija, a i ova vrsta rada je pružala mir i spokoj, ono što mi je bilo neophodno, jer sam posle iznenadne operacije dojke bila potpuno drugačija osoba. Mislim, pre svega, na životne prioritete. One su bile zbrinute svakog dana, suprug je mogao da radi na svom profesionalnom uzdizanju, a ja sam bila spokojna, jer sam ih ogrnula svojim rukama i čuvala… od svega.

Tada kreće moje profesionalno bavljenje umetničkim vezom, divnom primenjenom umetnošću, koja se ne može okarakterisati samo rečju ,,goblen”, jer su ove slike mnogo više od toga. Počela sam odlaziti na kolektivne izložbe, slike su dobile status rukotvorina, pojavljivala sam se u TV emisijama, o mom radu su pisali mnogi magazini… Tada je to počelo mom životu davati poseban smisao, neku drugu dimenziju. Činjenicu da radim nešto unikatno, posebno, drugačije od svih ostalih. Zanemarujem materijalni, finansijski moment, jer je on ovde relativan pojam. Od ovog, svakako, moja porodica nikada nije živela. Ali, hoću da kažem da je put svakog uspeha trnovit. Imam običaj da ga nazovem neravnim, punim rupa, na kojima nespretno stopalo može zapeti, ozbiljno se povrediti…. Ali su te ,,kraste” opominjale koja mesta treba izbeći, obići ih ili, jednostavno, preskočiti.

Kada se pojavila emisija ,,Nikad nije kasno”, moja ćerka je poslala prijavu, jer moje bavljenje muzikom je bilo prisutno svih ovih godina, ali nikada profesionalno, i sve se uvek završavalo nekim snimkom koji bi ona napravila telefonom. Ništa trajno, što bi ostalo zabeleženo na adekvatan način. Čekali smo godinu dana, jer je prva sezona bila popunjena.

FOTO: PIXABAY.COM

U ovoj novoj sezoni, veliki izazov je bio stati na grandioznu scenu, pokazati sebe u pravom svetlu… Za mene to nije samo pevanje, to je kompletan utisak koji kao čovek ostavljate na svet oko sebe. Prvi put sam izašla, potpuno opušteno, bez imalo treme, kao Zorica Akerman, koja ima 50 godina i živi u Beogradu, kraljica veza, divna supruga, majka dve prelepe ćerke, jednom rečju, srećna žena… Moj glas i njegova lepota su svakako primarni, ali energija koju moje biće proizvodi čini da se ljudi osećaju lepo dok slušaju pesmu, oni veruju mojim emocijama, ja svaku doživljavam na poseban način, jer svaka ima svoju poruku, uvek je nekome namenjena, svako će se u njoj pronaći. To i jeste privilegija pevača, da ljude učini sretnima, čak i kod tužnih, koje izmame suze…Te suze su zdrave, one čiste dušu, one leče…

Pitali su me da li sam očekivala ovakav USPEH, da li sam verovala da će se ovo desiti? Nisam želela da me neko shvati pretenciozno, ali jesam. Sa tolikom željom i voljom pristupam svakom izvođenju da to mora dati pravi rezultat. A tome treba težiti.

Ne samo u pevanju… u svakom poslu koji radimo, moramo dati sebe u potpunosti, predati se energiji, vući je iz svakog svog atoma da bi bila produktivna, samo tako se stiže do zacrtanog cilja. Moj cilj su bili trajni snimci, koji će na ovakav način biti zabeleženi i ostati kao blago jednog naroda. Pa, ima li lepše životne misije od ove? Ponos svoje porodice, supruga, dece, prijatelja… Onih koji će jutro započeti mojom pesmom i reći šta znači upornost, ljubav i sreća. To su ti važni činioci koji dovode do čarobne lozinke – uspeha! A, ja sam srećna i uspešna žena!