MINDFULNESS U RADU SA DECOM

PIŠE: MARIJA LESKOVAC

U današnjem svetu ubrzanog razvoja svih život­nih okolnosti, medijskog i društvenog pritiska i turbulentnog sistema vrednosti, pojmovi pažnja i svesnost su kategorije koje nam čini se najviše nedostaju. Od pomenutih uticaja nažalost nisu pošteđena ni deca, zapravo zbog stresa i ubr­zanja kome je podložan i porodični život, mi im često ne dajemo najbolji primer kako da ostanu prisebni i smire se u stresnim situacijama, kako da održe fokus na važnim i pozitivnim stvarima, kako da razvijaju saosećanje i prihvatanje prema sebi i drugima i kako da, pre svega, sačuvaju op­timističan stav u šarenolikoj svakodnevici. Mind­fulness je program koji pruža upravo sve ovo, po­red brojnih drugih benefita. Razvijen u Americi, a istraživan i uveliko primenjivan svuda u svetu, Mindfulness ili razvoj svesne pažnje, kako bi se preveo na srpski jezik, set je tehnika koji životnu filozofiju istoka spaja sa potrebama zapadnog sveta i ima osnovni zadatak da vrati našu pažnju u sadašnji trenutak. Tehnike su potkrepljene te­orijom i brojnim istraživanjma, a sadrže mnogo praktičnih vežbi koje nisu preterano zahtevne, ne traju dugo i mogu se primenjivati u svakodnev­nom životu. I kao što je rekao Džon Kabat Zin, osnivač ove metode, nije važno toliko da li vam se ove vežbe dopadaju, važno je da ih radite. Re­dovnost i doslednost u primeni ovih tehnika do­vode do rezultata u vidu razvoja svesne pažnje, koncentracije i fokusa, saosećanja, unutrašnjeg mira i sagledavanja svake situacije na najširi mo­gući način, a samim tim i do donošenja ispravni­jih odluka.

Ako bi definiciju Mindfulnessa trebalo staviti u jednu rečenicu, ona bi po meni glasila: sagle­davanje trenutka iz perspektive ovde i sada, u smislu potpunog prihvatanja i bez bilo kakvog vrednovanja i ocenjivanja. S obzirom na to da smo ljudska bića, ovo nije moguće sprovesti 100 %, ali svesnost i prihvatanje ove činjenice već je veliki korak na putu ličnog razvoja. Nekome će sve ovo zvučati lako, ali zapravo i nije. Razlog leži u tome što je svaki događaj u našem životu povezan sa emocijama koje se duboko skladi­šte u našoj podsvesti i ta sećanja uvek dolaze na površinu kada doživimo slično iskustvo koje uopšte ne mora imati isti ishod, ali ga mi našim podsvesnim očekivanjem često privučemo. Ovo može biti fatalno kod negativnih iskustava. Na­kon brojnih eksperimenata 70-ih godina, koje je sproveo Bendžamin Libet u vezi sa svesnim i nesvensnim umom, naučnici su dokazali da pre nego što svesno izvedemo određenu akciju, nesvesni deo uma se već pripremio na tu istu akciju i to 7 sekundi ranije. To znači da između spoljašnjeg nadražaja i naše reakcije ipak postoji prostor u kome možemo odlučiti da li ćemo se ponašati po starom obrascu ili ćemo uključiti prednje režnjeve mozga i napraviti novu odluku koja će preći u dobru naviku. U Mindfulnessu ra­dimo na tome da ostvestimo taj momenat i da ga iskoristimo na najbolji mogući način za nas i za druge ljude. Sa druge strane, ono što želimo da usvajamo i da gajimo jesu pozitivna iskustva i emocije koje su povezane sa njima. Međutim, to su sve procesi koji se vežbaju i koji u krajnjoj liniji imaju za cilj usklađenost osobe sa bilo kojom ži­votnom situacijom koja je može zadesiti.

Mindfulness tehnike za odrasle razlikuju se od programa za decu, ali je i te kako moguće i na ranom uzrastu učiti o tome kako funkcioniše naš mozak, telo i svest, kako da se opustimo, kako da se fokusiramo, kako da savladamo stres, kako da budemo saosećajni i kako da posmatra­mo šta se zapravo dešava u nama kada smo pod naglašenim emocijama. U Velikoj Britaniji je ove godine pokrenut pilot projekat u kome je preko 300 škola uvelo Mindfulness kao redovan pred­met. Radeći u nemačkoj školi sa decom različi­tog uzrasta, a poslednje tri godine kao nastavnik specijalne dopunske jezičke nastave, primetila sam da se najveći broj poteškoća u učenju, sa­vladavanju čitanja i pisanja i osnovnih računskih radnji svodi na nedostatak koncentracije i foku­sa. Pored brojnih dopunskih programa koje već sprovodimo u školi, tragali smo za inovativnim metodama koje će na drugačiji i sveobuhvatniji način tretirati i preduprediti pomenute teškoće sa kojima se deca često susreću tokom školo­vanja, ali koje bi se mogle upotrebiti i za savlada­vanje drugih životnih izazova. Tako smo došli do Mindfulnessa i pokrenuli sekciju za razvoj sve­sne pažnje za decu od 1. do 4. razreda. U 4 gru­pe, jedanput nedeljno, bavimo se temama kao što su: glavni delovi i funkcije mozga, opuštanje i koncentracija, izoštravanje čula, svesno i nesve­sno ponašanje, svesni pokret i disanje, razvijanje optimizma i saosećanja prema sebi i drugima. Ono što je dosadašnje iskustvo pokazalo jeste da deca, kao i odrasli, imaju različite predispozi­cije i sklonosti kada je u pitanju rani rad na sebi u smislu širenja ličnih prespektiva, sagledavanja realnosti, uvođenja novih obrazaca razmišljanja i naravno doslednosti u pogledu različitih vežbi od kojih su neke zahtevnije od drugih i obrnuto. Deca uglavnom rado dolaze na ovu sekciju i ra­doznali su šta će se novo raditi, jer do sada nisu imali iskustvo sa ovom vrstom nastave, tj. aktiv­nosti. Za mene kao nekoga ko vodi ovaj projekat, najveći uspeh predstavlja to kada dete priča o primeni određenih tehnika između naših susreta što znači da je prepoznalo neprijatnu situaciju, setilo se određene vežbe, uspelo da je upotrebi i to iskustvo podelilo sa grupom na sledećem času. Ovo je veliki korak na putu ranog razvoja malih ljudi iz niže osnovne škole i zbog toga sam veoma ponosna na njih. Ja sam i sama prošla program Mindfulness treninga i primenjujem ga u svakodnevnom životu u vidu meditacija na određenu temu, telesnih vežbi i vežbi disanja, ali i stalnih pokušaja otkrivanja negativnih mentalnih obrazaca iz prošlosti i zamene novim, produktiv­nijim i zdravijim odnosom prema sebi i drugima. Jednostavno se trudim da većinu vremena bu­dem ovde i sada i verujte mi da je to pravi izazov.

Još jedan izuzetno važan aspekt primene Mind­fulnessa u radu sa decom je činjenica da mnogi­ma tokom odrastanja izuzetno nedostaje pažnja i da se čitavo dečje ponašanje vrti oko zadobija­nja te pažnje od roditelja, nastavnika, prijatelja, a kasnije i bračnog druga, kolega itd. Ovde treba napomenuti da niko nije kriv tome, da je to zai­sta posledica užurbanog vremena i nedostatka fokusa kao tekovine čovekove evolucije i da smo svi u procesu tranzicije modernog doba. Mindful­ness može pružiti adekvatnu protivtežu time što uči čoveka, a i decu od samog početka da pažnju ne traže spolja, već unutar sebe, da svako sam sebi može biti izvor pažnje koja mu je potrebna. Kasnije shvatamo da poklanjajući tu pažnju dru­gima višestruko je dobijamo nazad i na taj način raste naša svest i znanje o tome kako zapravo funkcionišu odnosi sa drugima, ali i sa samim sobom.

Mindfulness ili razvoj svesne pažnje kao pojam nije toliko poznat u našoj zemlji i zato mi je stalo da se što više ljudi upozna sa ovom metodom i nauči da je primenjuje. Iz tog razloga ću 15. de­cembra održati besplatnu Mindfulness radioni­cu za decu od 6 do 12 godina, u okviru Dečjeg buvljaka u Beogradskom marketu na Dorćolu. Pozivam sve roditelje sa decom da nam se pri­druže. Prijave za radionicu možete poslati do 14. decembra na mejl adresu: marija.leskovac84@gmail.com. U planu je i projekat radionica Mind­fulness za decu i onlajn seminar na temu Prime­na Mindfulnessa u porodičnom životu.