PIŠE: VALENTINA ŠLJIVIĆ, TAIJIQUAN & QIGONG INSTRUKTOR, PREDSEDNIK I OSNIVAČ CENTRA ZA PSIHOFIZIČKI RAZVOJ „OSAM“
Promena je najčistiji proces koji život podržava. Mesec izlazi onda kad zalazi Sunce, a Sunce izlazi kad zalazi Mesec; smena Sunca stvara dan. Leto dolazi kad ode zima, a zima dolazi kad ode leto; promena zime i leta stvara godinu. Otvaranje i zatvaranje stvara promenu; dolazak i napuštanje uvek znači prolazanost.
Filozofija života po principu Yin & Yang nastala je na suprotnostima. Svaka od strana će se boriti da opstane i da bude na većoj poziciji od one druge. Takav je osnovni prirodni zakon stvari u pokretu.
Balans je osnovno značenje Yin & Yanga. Zbog konstantnog kretanja i promene koju svaka sila ima za sebe, stvara se stalni balans. Balans je rezultat kontrole Yina i Yanga koju imaju međusobno.
Harmonija dovodi do rasta i razvoja, dok istost dovodi do njihovog kraja. Spajanje jedne stvari sa drugom, pod jednakim uslovima, naziva se harmonija. Kao takva, ona može podstaći rast stvari.
Preobražaj kao termin nastao je posmatranjem prirode. Preobražaj je smena toplote i hladnoće; zime i proleća; izlaska i zalaska Sunca; rast i smenjivanje Meseca. Preobražaj se može izraziti i u rečenicama: „veliko dolazi kada malo ode“, „malo dolazi kada veliko ode“, „nema koristi bez ravni“, „nema povratka bez odlaska“ i „sreća dolazi posle nesreće“, „Sunce dolazi posle kiše“.
Stvari se razvijaju u suprotnom pravcu onda kada u razvoju dostignu vrhunac,
To je večni zakon prirode.
Ako hoćeš da dišeš duboko,
Moraš najpre isprazniti pluća.
Ako hoćeš da budeš jak,
Moraš najpre da budeš slab.
Ako hoćeš da zauzmeš visok položaj,
Moraš najpre prihvatiti nizak položaj.
Ako hoćeš da se obogatiš darovima
Moraš najpre darovati sve što imaš.
Relativnost u suprotnosti i apsolutnosti. Suprotne stvari ili pojave sadrže sličnost. Sve sadrži svoju suprotnost; sve sadrži ono što mu je slično.
Sve živi kada umire i sve umire kada živi; sve se pretvara u ispravno kada je pogrešno i sve postaje pogrešno kada je ispravno. Jedna strana stvari je i njena druga strana, i vice versa. Postoji i ispravno i pogrešno i u jednoj i u drugoj strani. Postoji li ijedna stvar koja sadrži suprotne strane? Postoji li ijedna stvar koja ne sadrži suprotne strane? Srž taoa je u postojanju apsolutno suprotnih strana u jednoj stvari. Tako i promena sumraka i svitanja.
Sunce ima svoje dve strane. Svetlu, dok se budi, i tamnu, dok odlazi na počinak. Tako i čovek, ma koliko sijao, njegov sjaj uvek pokušava da nadvlada tamna sila i teži da ga umanji kroz situacije kroz koje prolazi svakodnevno, sa ili bez njegove volje. Bez te sile koju čovek oseti kao „napad“, ne bi postojao ni njegov napredak. Sreća koju čovek može spoznati jeste da prihvati svoje obe strane i živi u harmoniji sa njima. Kroz nalet tamne sile da se razvija, a kroz svetlu silu da odmara.
Da bi čovek spoznao postojanje dveju sila i video njihovo delovanje, potrebno je mirovanje. Prostor između sumraka i svitanja možemo definisati kao mirovanje. Vreme i prostor kada je čovek konektovan na frekvencije univerzuma kroz mirovanje i snove kada obnavlja svoju životnu energiju i regeneriše ćelije. Najprirodniji trenutak za san je od sumraka do svitanja. Nekada, u davna vremena, kada nije postojala električna sijalica i tehnologija, ritam svakog čoveka je zavisio od prirode i usaglašavanja sa prirodom i njenim promenama. Usaglašavanjem sa prirodom i njenim promenama, čovek postiže balans, odnosno ravnotežu.
Savremeni čovek pokušava da pronađe put kojim je nekada koračao i, kao u igri sa vetrenjačama, ne odustaje od harmonije kojoj neprestano teži.
Povratak unazad i pogled daleko u budućnost donosi disharmoniju. Jedini pravi trenutak jeste ovaj sada u okolnostima i vremenu u kome se čovek nalazi. Kroz promene koje su neprestane i pojave kojima se prilagođava, a u cilju opstanka i ravnoteže, vreme u kome zaista čovek postoji jeste sada.
Iako vreme merimo kroz sate, dane i godine, kroz sumrake i svitanja, to su samo nizovi neprestanih sada koji čine mozaik večnosti.
