JOŠ MUZIKE I FILMOVA

PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: NENAD GEORGIJEVSKI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

NENAD GEORGIJEVSKI, NOVINAR, PREVO­DILAC, AUTOR VIŠE MUZIČKIH DOKUMEN­TARACA, PROFESOR JE ENGLESKOG JEZI­KA I DIREKTOR FESTIVALA MUZIČKOG DO­KUMENTARNOG FILMA SKOPLJE CINEMA CITY. OVAJ SVESTRANI NOVINAR ZALJU­BLJENIK JE U JAZZ I FILM.

FESTIVAL MUZIČKOG DOKUMENTARNOG FILMA OVE GODINE POČINJE U SEPTEM­BRU I ZA LAJT-MOTIV IMA GITARU U RAZLI­ČITIM KONTEKSTIMA.

STRAST SU MU I INTERVJUI SA MUZIČARI­MA, TE JE OVE GODINE U BEOGRADU IMAO PRILIKU DA PREDSTAVI SVOJE DVE KNJI­GE „MUZIKA I RAZGOVORI“ I „JOŠ MUZIKE I RAZGOVORA“ – KOLEKCIJA MUZIČKIH IN­TERVJUA.

SKOPJE CINEMA CITY POČINJE POČETKOM SEP­TEMBRA – KAKVI SU PLANOVI ZA OVOGODIŠNJI FESTI­VAL? ŠTA I KOGA MOŽEMO DA OČEKUJEMO?

U planu su filmovi čija je tema gitara. Svake godine festival ima svoj koncept kako počin­je i kakav je program – za ovu godinu to je gi­tara. Međutim, gitara u različitim kontekstima – žanrovski, geografski, različite životne priče. Gitara je moj omiljeni instrument i hteo sam da prezentujem, koliko nam program dozvoljava, šareni izbor filmova o roku, džezu, bluzu, fadu, flamenko muzici, krautroku. Znači, filmovi o Kleptonu, Kit Ričardsu, Madredeus, CAN itd.

Paralelno s tim, planiramo izložbu vezanu za Vlatka Stefanovskog, odnosno izložbu koncert­nih postera koje je on marljivo sakupljao 40 go­dina i time bismo dali pregled njegove karijere sa bendom Leb i Sol i različitih solo projekata. Prikazali bismo jednu karijeru, ali na drugačiji način. Njegova kolekcija je ogromna i to plani­ramo da organizujemo u galeriji Muzeja grada Skoplja ili stare železničke stanice.

DA LI JE TEŠKO RADITI NA PROGRAMU FESTIVALA I SA KAKVIM PROBLEMIMA, ALI I RADOSTIMA SE SUS­REĆEŠ?

Lako je da se uradi program, da se osmis­li kako bi sve to izgledalo. Međutim, od ideje do realizacije je dug put i program ne ispadne uvek kako ste ga zamislili. Ponekad je problem kontakt sa distributerima, često je finansijski. Najbitnija u svemu je istrajnost.

U OKVIRU ČETVRTOG FESTIVALA MUZIČKOG DOKU­MENTARNOG FILMA DOK’N’RITAM, U JUNU 2019. GO­DINE, U BEOGRADSKOM DOMU OMLADINE, PREDS­TAVIO SI KNJIGU „MUZIKA I MUABETI“ (MUZIKA I RAZGOVORI). KOLIKO SI DUGO RADIO NA KNJIZI I ČIJI SU SE MUZIČKI ŽIVOTI NAŠLI NA STRANICAMA KNJI­GE?

U stvari, prezentovao sam obe moje knjige „Muzika i muabeti” i „Muzike i razgovori”. To su kolekcije sa muzičkim intervjuima koje sam radio unazad 18 godina. Radi se o različitim profilima ljudi koji stvaraju u različitim žanrovi­ma. Mnoge od njih sam intervjuisao i dok sam živeo u Srbiji. Dosta od toga je i objavljeno po ovdašnjim medijima. To su izuzetni ljudi, koji su više ili manje poznati javnosti, ali nisam hteo da taj moj rad i ti susreti nestanu tek tako. Hteo sam da se sve to spakuje u knjizi, koja bi oku­pila sve te ljude i njihove priče u nešto što bi istovremeno bilo i zanimljivo i informativno za čitanje.

Na prvoj knjizi sam radio dugo – od prvobitn ideje, pa do same realizacije, prošlo je dugo vremena. Tu su se našli intervjui sa ljudima poput Dejvida Silvijana, Bila Lasvela, Peta Me­tinija, Vlatka Stefanovskog, Kirila Džajkovskog, Miroslava Tadića, Pitera Huka, Buena Vista So­cial Club. Ima ih 40. Posle prve, stigla je i dru­ga. Za drugu knjigu, koncept sa muzičarima se proširio i stavio sam i razgovore sa fotografi­ma i vizuelnim umetnicima: Stiv Šapiro i Brajan Rašić, koji su radili sa Bouvijem, Hari Benson i Bitlsi, Stiv Averil, koji je dugogodišnji dizajner grupe U2, zatim klasičari poput Ruiči Sakamo­toa i Džoslin Puk, koja je moja omiljena kompo­zitorka. Ona se proslavila muzikom za filmove poput Oči široko zatvorene Stenlija Kjubrika, i Bande Njujorka Martina Skorsezea. Tu su i razgovori sa ljudima koji su radili sa Dejvidom Bouvijem tokom godina, uključujući i poslednji album Blackstar. Spojio sam i različite geografi­je – Portugal, Španija, Brazil, Norveška i Mali sa Marizom, Končom Buika, Ana Moura, Vinisius Kantuarija, Arve Henriksen, Tinariwen, St. Ger­main. Zato mi ove knjige deluju kao egzotični arhipelag sa zanimljivim ostrvcima, koja su po­sebna i čekaju da ih otkrijete.

Na neki način, postoji paralela između knjige i filmskog programa SCC, jer kada se sve sklopi i analizira, vidljive su te niti koje spajaju različite profile ljudi.

KO JE RADIO FOTOGRAFIJE MUZIČARA U KNJIZI?

Različiti su autori fotografija – Žiga Koritnik, renomirani džez fotoraf iz Slovenije i rezident fotograf na skopskom Džez festivalu, Tatjana Rantaša – njene fotografije sam najviše koris­tio, Tim Duncan, Teodora Ćirić, Brajan Rašić. I razne izdavačke kuće su dale po neku fotogra­fiju.

ŠTA ZA TEBE PREDSTAVLJAJU MUZIKA I FILM?

Neko je rekao za muzika da tako zvuče osećanja i ne mogu, a da se ne složim sa tim. Tako sada i gledam na stvari – ili osećam ili ne. Ili me oplemenjuje ili ne. Uopšte se ne za­maram definicijama. Takav je izbor filmova na festivalu ili kako su sagovornici poređani u knji­gama – strogo po osećaju.

ČIJI INTERVJU TE JE OSTAVIO BEZ TEKSTA? I DA LI IMAŠ SVOJU MUZIČKU IKONU?

Najviše uživam da razgovaram sa Vlatkom Ste­fanovskim, bez obzira da li radimo intervju ili privatno. On obožava izazove u vidu dobrih pi­tanja, a i pun je različitih sadržaja. Njegov um funkcioniše na isti način kao što svira gitaru – brzo, precizno i sadržajno. Ti razgovori nisu me ostavljali baš bez teksta, već su me terali da postavljam nova pitanja. Ne verujem da neko ima takva životna iskustva i dostignuća, a i da može da ih sroči u lepu i zanimljivu priču kao on.

PUNO PUTUJEŠ ZBOG POSLA – KOJA PUTOVANJA BI IZDVOJIO KAO NAJORIGINALNIJA I NAJLEPŠA?

Ah, nikad dosta putovanja. Svako ima svoju draž. Obično spajam putovanja sa koncertima i izložbama, posebno ako se putuje negde dale­ko. U poslednje vreme, to je učestalo i gledam da maksimalno uživam u svemu tome. Sva pu­tovanja su mi draga, jer upoznajem puno ljudi van svoje sredine, doživim iskustva koja ne­mam u svom okruženju. Još je lepše kada se nešto desi neočekivano, ali u pozitivnom smis­lu.

TEMA JULSKO–AVGUSTOVSKOG IZDANJA RYL MA­GAZINA SU STIHOVI MIKE ANTIĆA „SVUDA SAM GDE SU MI TRAGOVI“. GDE SU TVOJI TRAGOVI I PUTANJA KOJOM ĆEŠ HODITI NAREDNIH PET GODINA?

Pa, moji su tragovi tamo gde mi je porodica. Znači Vojvodina i Skoplje – tamo gde su mi deca. Nadam se da ću moći da realizujem još neku knjigu, da festival održim u životu, još pu­tovanja, još muzike, još priča.