JEDINO SNOVI NE MOGU NIKAD DA BANKROTIRAJU

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTO: JELENA JOVIĆ

Sve miriše na svođenje računa, decembar mesec, kraj 2018. godine, kraj jednog pređenog puta.

Ovu moju godinu obeležiše putovanja, sva­kog meseca drugi kraj planete, svakog meseca par dana pod tuđim nebom, drugim zvezda­ma, sa drugim ljudima, na stranim jezicima, u razgovorima, pregovorima, predelima, sa sun­cem. Fotkala sam trenutke koje čuvam od zabo­rava i napravila 10.500 fotografija iz Frankfurta, Pariza, Amsterdama, Abu Dabija, Krita, Jordana, Barija, Leccea, Santa Maria di Leuca, Sarajeva, Beograda. Zahvalna univerzumu na svemu.

Ne želim da me pogrešno shvatite, ali umem da prepoznam lepo, najbolje, najduhovni­je, najsnažnije, najbolnije… znam sve ono što proističe iz NAJ. Valjda mi je duša tanana. Spoz­najem druge duše lako, volim ljude, volim gra­dove i različite svetove. Rođenjem sam dobila jedne oči, putovanjima zaslužila druge, istinom se isceljujem, lepotom se nadahnjujem. I sve nekako po zasluzi univerzuma, pravde, Boga.

Ja sam jedna od onih koja sanja otvorenih očiju, ona koja hrabro hodi svetom, verujući da su sve nebeske zvezde njene. Sanjam, hodim, verujem i pružam. I znam da se svaki san desi na javi, pre ili kasnije, samo moram biti dovoljno strpljiva, uporna, verujuća, i da naravno koračam ka tom snu. Jer, ako koraka nema, nema ni is­punjenja. Ništa nam se ne dešava slučajno, neko je za nas već odavno izabrao tu nameru puta i lekcija koje moramo preći i dobiti.

Kada sanjate, sanjajte hrabro, bez straha da ćete biti odbijeni, da nećete uspeti, da možda to nije vaš put. Budite sigurni u proročko srce junaka koji zna da bez rizika i volje nema ni us­peha. Za mnoge moje akcije, rekoše mi „Ne, nije to za tebe“, „Gde ćeš sada?“, a ja sam tada bila sigurna da sam izabrala baš pravi put… Kada sam sanjala da pokrenem svoj e-magazin, jed­na prijateljica mi je rekla: „Ne treba to da radiš, zameraš se direktno Sensi i sličnim novinama.“ „Ko, ja? Pa, ja sanjam svoj san, oni svoj, neko drugi svoje snove, niko se tu nikom ne zamera.“ Rekoh im da ću raditi foto-projekat Varvaro­genija, a oni na to zaćutaše. I tako, moji Varvari su se predstavili u Beogradu, Sarajevu, Starim Banovcima, Subotici, a u martu 2019. otvoriće­mo izložbu u Puli, u Srpskom kulturnom centru. Radujem se ja, raduju se i oni. Volim kada žive svoje galerijski život, život pred publikom. Na to će mi veliki sanjar i moj junak, Varvarogenije iz Sarajeva, Nihad Softić, reći: „Mia, trajaće Var­varogeniji dok god u tebi bude vere.“ Zna on da sam od čiste vere satkana i ne odustajem lako i kada je preteško. I još ću vam nešto ovako na sav glas otkriti: „Želim da uskoro objavimo prvo štampano izdanje RYL magazina.“ Daaaaaaaa, znammmmmm, neće biti lako, ali eto poštujem izgovorenu reč, san koji sanjam. Biće to special edition sa temom „Arhitektura duše“. Kada se matrix poklopi, igra se bez problema, puzzle se slaže, kocka po kockicu, i dobijam sliku.

Sanjam, dišem i koračam, ne bojim se. A tema decembra meseca je bio citat iz pred­stave Kokana Mladenovića „Kad bi Sombor bio Holivud“, jer u predstavi ugledah rečenicu „Jed­ino snovi ne mogu nikad da bakrotiraju“ i pre­poznah se. Prepoznah moju rečenicu.

U stvari, htedoh vam reći – Srećna vam Nova 2019. godina i sanjajte na NAJJAČE!