JAPAN JE ISPUNIO MOJU DUŠU

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IVANA DUKČEVIĆ

IVANA DUKČEVIĆ, DIPLOMIRALA JE NA FAKULTETU PRIMENJENIH UMETNOSTI I DIZAJNA, NA ODSEKU KOSTIMOGRAFIJA, U KLASI PROF. MILANKE BERBEROVIĆ. RADI KAO HONORARNI PROFESOR UMETNOSTI I ISTORIJE UMETNOSTI U NEKOLIKO BRITANSKIH INTERNACIONALNIH SREDNJIH ŠKOLA U BEOGRADU, PREMA PROGRAMU BRITANSKOG UNIVERZITETA CAMBRIDGE. NJENA VELIKA LJUBAV SU PUTOVANJA TAMO GDE JE DUŠA HTELA I ŽUDELA. OVO JE SVETSKA PRIČA SVETSKE ŽENE KOJA NAM KROZ HOD I UMETNOST DOČARAVA NAJMOĆNIJE I NAJLEPŠE PREDELE I GRADOVA KOJI PRIČAJU SVOJU PRIČU. PUTOPISAC IVANA DUKČEVIĆ, NA SVOM SAJTU UMETNOST PUTOVANJA, PIŠE SA LJUBAVLJU OBILAZEĆI SVET.

DA LI SEBE SMATRAŠ SAVREMENIM NOMADOM?

Ako ljubav prema putovanjima i otkrivanju novih predela i kultura to podrazumeva, onda možda jesam.

KADA SI U SEBI OTKRILA PUTNICU?

Još kao dete, za vreme letnjih raspusta, puto­vala sam kolima po Evropi sa roditeljima, na način koji nije bio uobičajen – pre ere interne­ta i po nekom otprilike utvrđenom planu. Moji su voleli sever, te su tri zemlje Skandinavije (Švedska, Danska i Norveška), Finska, Holan­dija, Belgija, ali i države srednje Evrope (Švaj­carska, Nemačka, Poljska) bile predmet naših mnogobrojnih putovanja. Za vreme studija, srećnom okolnošću provela sam mesec dana u Libanu i posetila Siriju, godinu dana nakon Izraela. Bliski istok sa svojim interesantnim pejzažima i drevnom kulturom, potpuno me je opčinio, te su i danas mnoga moja putovanja usmerena na taj deo sveta.

KADA TI SRCE VIŠE ZAIGRA? KADA VIDIŠ NEKI PREDEO KOJI DO SADA TVOJE OČI VIDELE NISU, KADA PROBAŠ HRANU IZ EGZOTIČNE ZEMLJE ČIJI UKUS DO SADA NISI OKUSILA, KADA ČUJEŠ MUZIKU PODNEBLJA U KOJEM SI, ILI JEDNOSTAVNO, BITNO JE BITI POD KAPOM NEBESKOM KOJA NUDI TOLIKE LEPOTE I RAZLIČITOSTI OD PODNEBLJA SA KOJEG DOLAZIŠ.

Kada ugledam prizor koji sam oduvek želela da vidim i ne mogu da verujem da je najzad tu i ispred mene, kao kada sam jednog pro­lećnog dana bez oblačka, ispred sebe kroz krošnju cvata japanske trešnje gledala planinu Fuđi, ispred vulkanskog jezera Kavagući-ko… Ili kada sam jednog drugog proleća, sa vrha Tvrđave asasina na severu Irana, posmatrala predivne pejzaže visokih planina Alborz oko sebe i bajkovitu dolinu Alamut između njih… Ili kada sam boraveći u Andaluziji, u Sevilji, jedne večeri otkrila najtemperamentniji ples – izvor­ni flamenko (koji nije deo uobičajenih grupa za turiste), u baru „La Carboneria“. Predivna korpulentna plesačica, pevač i pljeskač (koji je održavao ritam) i gitarista, nakon završetka 45-minutnog programa za dušu, ustali su sa podijuma i otišli svako svojim poslom – radu iza šanka i kao konobari u istom lokalu! Anda­luzija je magična.

KAKO BIRAŠ SVETSKE DESTINACIJE PO KOJIMA ĆEŠ HODITI?

Bilo mi je otprilike 20 godina, kada sam kao stu­dent, na beogradskim Terazijama, u knjižari koja danas tamo više ne postoji, videla prvu ediciju turističkih vodiča američke izdavačke kuće Ber­litz, džepnog formata. Bilo ih je preko stotinu. Iako se njihov kvalitet ne može uporediti sa da­našnjim knjigama, provela sam sat vremena u knjižari i u odnosu na tadašnji studentski budžet izabrala 4 knjige: Japan, Turska, Portugal i Pe­loponez/Grčka ostrva. Imam ih i danas. Godina­ma, osim još nekoliko drugih, to su ostale moje omiljene destinacije. Moram da kažem da je to bilo mnogo godina pre nego što je Turska kod nas uopšte postala turistička destinacija, o Por­tugalu da ne govorim. Imam utisak da mi je na neki način uvek uspevalo da prepoznam kvalitet destinacije pre nego što ona postane opšte po­pularna.

DESTINACIJA KOJA JE OBOJILA I ISPUNILA TVOJU DUŠU?

Japan. Zemlja u kojoj se na najdivniji i najsup­tilniji način prepliću srednji i XXII vek. Osim što je dugo bio želja, trudila sam se da napravim plan da tokom 16 dana boravka vidim sve što ovu zemlju čini tako lepom i privlačnom. Otišla sam u aprilu, u vreme sakure (cvetanje japanske trešnje), jednog od dva perioda kada treba videti Japan (drugi je rana jesen – oktobar, jer od juna do kraja septembra velika vlaga i tajfuni mogu uveliko uticati na obilazak svega onog što bi­ste želeli – u tom periodu, na primer, Fuđi se od isparenja često ne vidi). Osim prelepih pejzaža, divnih hramova, odlične i neverovatno raznovr­sne kuhinje, čuvenih solitera i najbržih vozova, najčistijih javnih toaleta sa dugmićima i senzo­rima, ono što Japan čini jednom od najprivlač­nijih destinacija su Japanci – uljudni, časni i po­šteni. Nigde na svetu nećete sresti ništa slično. Nije moguće u potpunosti opisati rečima koliko se u Japanu osećate sigurno – da vas niko neće prevariti, niti vas pokrasti. Krađa i nepoštenje se u 126-milionskom Japanu smatra nečasnim činom, a kriminal je na najnižem nivou na sve­tu – ostavite torbu sa foto-aparatom, pasošem i novcem na klupi ili u kafiću, i odete… vratite se sledećeg dana – i zateknete netaknuto, na istom mestu.

KADA OTKRIVAŠ NOVO PODNEBLJE, NA ŠTA STAVLJAŠ PRVO AKCENAT?

Pejzaži, tradicija, običaji i kultura koja ima svoje korene daleko unazad. To su neke od stvari na koje najviše obraćam pažnju. Najčešće na taj način i biram buduće destinacije. Najvećim de­lom, do sada su to bile zemlje Mediterana (Evro­pe i severne Afrike), i čitava Azija.

NAPISALA SI 12 KNJIGA O PUTOVANJIMA, PREKO 100 ČLANAKA ZA TRAVEL MAGAZINE, PIŠEŠ SVOJ BLOG UMETNOST PUTOVANJA, FOTOGRAFIJE SU TI OBJAVLJIVANE U NATIONAL GEOGRAPHIC, VEČITI SI PUTNIK I NIKADA STRANAC, KAKO BI REKAO MASON COOLEY – „PUTNICI NIKADA NE POMISLE DA SU STRANCI“. KOJI JE TVOJ SLEDEĆI KORAK?

Za sada, sve je još uvek u planovima, ali su neki delovi Azije, kao i Afrike, nešto što je na listi: dr­žave srednje Azije – Kirgistan i Uzbekistan, ali i Mongolija, božanstvena Uganda u Africi.

IZDVOJ NAJFANTASTIČNIJI POGLED KOJI SI IMALA, UKUS KOJI SI OSETILA I ZEMLJU U KOJU SI SE ZALJUBILA NA PRVI POGLED.

Teško pitanje – božanstvenih pogleda kojih se sećam ima nekoliko. Osim pogleda na Fuđi u Japanu, i na dolinu Alamut sa vrha Tvrđave asa­sina u planinama Alborz u Iranu, rado se sećam pogleda na Mediteran sa vrha planinskog venca Liban u Libanu, ili pogleda na Atlantik sa visokih vulkanskih stena portugalskog ostrva Madeire, 700 km od afričkog kopna; Pogled na beskraj­ne kaskadne vinograde vina porta u dolini reke Duro u severnom Portugalu (koji veoma podse­ćaju na kaskadne plantaže pirinča jugoistočne Azije) i pogled na Atinu sa Akropolja. Panora­ma beskrajnih žitnica Mesopotamije sa vrha brda u Mardinu (jugoistočna Turska) i pogled na Granadu i maslinjake Andaluzije sa vrha ro­mantične Palate Alhambre. Pogled na ogromno tirkizno, slano i alkalno beživotno vulkansko je­zero Van, nadomak biblijske planine Ararat i pa­late Ishak paše, na tursko-jermensko-iranskoj tromeđi, ili pogled sa antičke tvrđave Kadifekale u Izmiru, na turskoj obali Mediterana. I na kraju – let balonom u cik zore iznad bajkovitih „vilinskih dimnjaka“ Kapadokije, u Turskoj. U svaku od ovih zemalja moguće je bez sumnje zaljubiti se na prvi pogled… Što se tiče hrane, iranski slat­kiš falude (faloodeh) i tursko/sirijski sladoled od korena divlje orhideje (salep dondurma) sa ukusom vanile ili pistaća, moji su omiljeni slat­kiši. U Japanu sam otkrila edamame, izuzetno ukusne mahune kuvane i prepečene soje, koja je originalno jarko zelene boje (a ne smeđa, sušena i bez ukusa, kakva je kod nas najčešće u proda­ji) i odličnu ramen supu. U Španiji sam probala „Rabo del Torro“ – rep od bika (najčešće ubije­nog u koridi), a u Napulju najbolju i najjeftiniju picu – na mestu gde je i nastala. Najbolja kuhi­nja za mene je libanska – iako nisam veliki ljubi­telj mesa, ovde sam najprijatne bila iznenađena načinom kako meso spremaju, da ne nabrajam salate – jela sjajnog libanskog mezetluka.

TRENUTNO ORGANIZUJEŠ JEDNU SJAJNU DESTINACIJU U JUŽNOJ TURSKOJ. O ČEMU JE REČ?

Pregovori su još uvek u toku, te ne bih da suvi­še otkrivam pre konačnog dogovora. U pitanju je jugoistočna Turska – mesto gde se nalaze najveće plantaže pistaća u Turskoj, gde izviru drevne reke Tigar i Eufrat, nalaze se najstariji ikada pronađeni hram na svetu i ostaci najstari­jeg univerziteta. Predeli gde se na brdima nalaze najstariji asirski/sirijski pravoslavni manastiri iz IV i V veka i gde može da se proba najbolja ba­klava u Turskoj.

TEMA JUNSKOG IZDANJA MAGAZINA JE „ZA LET SI, DUŠO, STVORENA“ – STIH TINA UJEVIĆA. KADA ZNAŠ DA SI SPREMNA ZA SVOJ NAREDNI ŽIVOTNI KORAK, GDE PRONALAZŠ INSPIRACIJU ZA SVE ŠTO RADIŠ U ŽIVOTU I DA LI JE TO U SKLADU SA TVOJOM DUŠOM?

Inspiraciju nalazim svuda oko sebe, a trudim se da je prenesem i na sina. Mislim da negde dubo­ko u meni svaka životna odluka, ali i svaka de­stinacija na koju ću otići, negde čuči i čeka pravo vreme da bude ostvarena – a kockice se nekako uvek same sklope. Oslanjam se na znanje i na kvalitet koji pružam svojim fotografijama i tek­stovima – onim što sam na studijama naučila, ali i na 15-godišnje iskustvo u ovom poslu. Kod nas su, nažalost, ove vrednosti danas slabije na ceni i više puta mi je sugerisano: „Skrati tekst, ko će to da čita – ljudima treba nešto kratko i brzo.“ Moje mišljenje je da se, iako vremenski možda sporije, prave vrednosti uvek prepozna­ju i na duže staze opstaju. Pretpostavljam da i oni koji prate moje web, Instagram i Facebook stranice „Umetnost putovanja“, veruju u slične vrednosti, jer brzo i kratko danas se može pro­naći svuda. Takođe, izuzetno lepa saradnja koju imam sa predstavništvima stranih aviokompa­nija, ambasadama, kulturnim predstavništvima i njihovim turističkim organizacijama, koje or­ganizuju pres putovanja na koja me često po­zivaju, potvrda su onog što radim i uveliko su podstrek mom daljem radu.