PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: IVANA DUKČEVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
IVANA DUKČEVIĆ, ROĐENA JE U BEOGRADU, GDE I DANAS ŽIVI. DIPLOMIRALA JE NA FAKULTETU PRIMENJENIH UMETNOSTI I DIZAJNA, NA ODSEKU KOSTIMOGRAFIJA, U KLASI PROF. MILANKE BERBEROVIĆ. RADI KAO HONORARNI PROFESOR UMETNOSTI I ISTORIJE UMETNOSTI U NEKOLIKO BRITANSKIH INTERNACIONALNIH SREDNJIH ŠKOLA U BEOGRADU, PREMA PROGRAMU UNIVERZITETA CAMBRIDGE. NA SVOM SAJTU UMETNOST PUTOVANJA, IVANA DETALJNO PIŠE O SVAKOKM GRADU I DRŽAVI KOJE POSETI. NJENA NOVA KNJIGA „UMETNOST PUTOVANJA“ PRIVUKLA JE VELIKU PAŽNJU. KNJIGA JE PISANA U PRIPOVEDAČKOM I PUTOPISNOM ŽANRU, A INSPIRACIJU ZA PUTOVANJE U NJOJ MOGU PRONAĆI ZALJUBLJENICI U PEJZAŽE, ISTORIJU, UMETNOST I KULTURU ZEMALJA KAO ŠTO SU JAPAN, ITALIJA, ŠPANIJA, TURSKA, IRAN.
ŠTA JE NASTALO PRVO – PUTOVANJE ILI FOTOGRAFIJA?
Fotografija. Kad mi je bilo tri ili četiri godine, moj tata – na čiju sam umetničku stranu familije povukla, fotografisao je i slike pravio u kućnoj laboratoriji za izradu crno-belih fotografija. Naše kupatilo ponekad je satima bilo “van upotrebe”, jer je za izradu u toj pomoćnoj “foto-laboratoriji” bio potreban potpuni mrak. Iako klinka, često sam sedela na stoličici, u mraku osluškivala šta tata radi i čekala da se u plastičnim, sivim posudama, pojave prvi obrisi fotografija. Putovali smo i tada, mama, tata i ja. Moje prvo putovanje u inostranstvo bio je let u London kad mi je bilo tri godine, kako sam posle saznala – pet godina nakon što je otvoren Aerodrom Beograd – Surčin.
ŠTA TE PRIVLAČI KOD PUTOVANJA, A ŠTA KOD FOTOGRAFIJE?
Putovanje je za mene često otkrivanje nekog novog, nepoznatog sveta – duhovna hrana, praćena novim saznanjima. Onaj ko putujući uspe da upozna i da razume druge i drugačije svetove, bolje će razumeti i mali svet oko sebe. Fotografija je tu kako bi zamrzla taj očaravajući momenat na putovanju, neponovljiv, potpuno različit od snimanja videa, kamerom. Dobra fotografija i danas je izuzetno na ceni, uprkos tome što je u međuvremenu razvoj video zapisa doživeo veliku ekspanziju. Umetnost postizanja pravog i neponovljivog momenta pri fotografisanju na putovanju čini priču koja govori hiljadu reči – jednu jedinu fotografiju.
O ČEMU GOVORI TVOJA KNJIGA “UMETNOST PUTOVANJA”?
“Umetnost putovanja” je knjiga nastala na osnovu mojih putopisa i priča sa nekih od najzanimljivijih putovanja koja sam organizovala i proputovala u poslednjih desetak godina. Neki od putopisa objavljeni su na mojim internet stranicama www.umetnostputovanja.rs, dok se neke priče nalaze samo u knjizi. Osim dugogodišnjeg putničkog iskustva, u knjigu je utkano i moje znanje iz umetnosti i istorije umetnosti koje sam stekla na fakultetu i koje mi u velikoj meri pomaže pri boljem razumevanju zemalja u koje putujem. U knjizi “Umetnost putovanja”, nalaze se priče sa putovanja Japanom, Iranom, čitavom kopnenom Anadolijom u Turskoj, Kampanjom u južnoj Italiji i Andaluzijom u Španiji.
KOJIM ZEMLJAMA SLIČI TVOJ KARAKTER?
Još kao tinejdžerka, u nekoj od mojih poseta Londonu – tada jednom od malobrojnih potpuno kosmopolitskih gradova Evrope sa izuzetno velikim brojem različitih nacionalnih manjina (i iz bivših kolonija), kada bi me upoznali, na pitanje odakle sam, uvek bi sledilo: “Are you from Spain?” Iako kao tinejdžerka nisam bila crnka kao sada, već šatirana plavuša, svi su mislili da sam iz Španije, što me je veoma čudilo. Mnogo godina kasnije, shvatila sam da mi kada je reč o Evropi, karakter, boje i nepatvorena energija Španije zaista najviše “leži”. Iako na izgled posve drugačiji, sklad, tradicija i uređenost Japana mogli bi da se nađu na drugom mestu.
KADA BI BIRALA ZEMLJU, GDE BI VOLELA DA ŽIVIŠ?
Nemam samo jednu omiljenu zemlju, već sećanja na mesta koja sam posetila i koja su ostavila posebne emocije: Toledo i Granada u Španiji, Takajama u Japanu, Porto u Portugalu, Jazd u Iranu, Vajmar u Nemačkoj, Janjina u Grčkoj, Mardin i Amasja u Turskoj, Bejrut u Libanu, ali i Istanbul na obali Bosfora, Avinjon u Francuskoj, Lucern u Švajcarskoj, Oslo u Norveškoj, da navedem neke od njih. Ako pokušam da utvrdim šta ih spaja, u pitanju su gradići sa zanimljivim položajem i bogatom istorijom.
DA LI SI RAZMIŠLJALA DA SNIMIŠ AUDIOBOOK? DA LJUDI VOZE KOLA I DA TE SLUŠAJU ILI DA IM PRED SPAVANJE OPISUJEŠ ZEMLJE U KOJIMA SI BORAVILA.
Nisam, ti si mi predložila. Možda bi bilo zanimljivo napraviti takav projekat.
TEMA JANUARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV “NEW VIBRATION & NEW INSPIRATION”. GDE PRONALAZIŠ NOVE VIBRACIJE I I INSPIRACIJE? KOJE ZEMLJE TE 2020. OČEKUJU U ZAGRLJAJU?
Nove vibracije i inspiracije nalazim u filmovima koji nas navode na razmišljanje o nama i svetu oko nas – novi iranski film koji je već dobio pregršt međunarodnih nagrada, britanski, skandinavski, latinoamerički ili grčki kao “Jastog” Jorgosa Lantimosa… ili u dobroj muzici koja me prati i na putovanjima – boji glasa Arete Frenklin ili Šade, akordima Džefa Baklija i Koenovim stihovima pesme “Haleluja”, između ostalih. Moja ljubav prema Aziji i Africi – putovanjima ka mestima gde je sve na svetu počelo još traje. Mislim da će me u 2020. ona ponovo odvesti na jedan od ova dva kontinenta, možda i na oba.
