in

IZAZVATI ŽIVOT – ŠTA I KAKO?

AUTOR TEKSTA: JASNA LOVRIĆ
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: PIXABAY.COM

Izazvati život je neophodno uraditi više puta to­kom životnog veka ako želimo da jednog dana možemo da kažemo da nam je život bio bogat i ispunjen. Izazvati život znači otići dalje od na­sleđenih matrica, dublje od akademskog znanja, više od onoga što nam naši strahovi dozvolja­vaju. Izazvati život znači voleti: sebe, život, ljude, decu, prirodu u svakom njenom izdanju. Izazva­ti život znači probijati i napuštati okorele forme, ali izazvati život ne znači razarati i uništavati.

Ako izazivamo život, treba da računamo na pre­preke, ali ne na hazard. Izazvati život znači te­žak rad, ne znači avanturu – nesiguran poduhvat koji računa na slučajan uspeh. Prepreke su gde drugo nego prvo u nama samima. One najteže prepreke su najčešće, pre svega, projekcije na­ših strahova ili našeg lošeg mišljenja o sebi i svojim mogućnostima.

Potrebno je prvo da se unutar sebe mentalno odvojimo od „sigurne zone“ koje čine one ži­votne situacije i modeli koje smo iskustveno do sada prošli. One koje su na bizaran način udob­ne, makar bile i najgore, jer su poznate.

Da bi uspešno izazvali život, potrebno je da u sebi otkrijemo dubine i veze, duhovne dimen­zije koje nekada dovode u pitanje autoritet na­ših profesora i mentora. Porodičnih autoriteta. Onda kada samo na osnovu „osećaja“ koji racio ne uspeva da zanemari, ali ni da objasni, znamo da postoji neki „put kojim se ređe ide“ kojim tre­ba da krenemo. Onda kada nas samo naš lični „uvid“ vodi da razmišljamo u pravcu koji najče­šće neće biti jasan onima koji takav uvid nisu imali. Mi znamo da ne možemo drugačije. Oni će nas osuđivati, ali samo dok ne uspemo da ovladamo tom novom zonom i znanjem, toliko dobro, da prezentacija našeg novog znanja za njih same postane novi uvid. Tako se pomeraju granice. Tako se, sociološki i kulturološki po­smatrano, menjaju stvari.

Izazvati život znači biti sistematičan i postupan. Raditi korak po korak. Ta postupnost ne znači preterani oprez „ciketanstvo“. Postupnost znači da se obezbeđujemo da sami sebe ne miniramo. Jer izazvati život znači suočiti se sa svojim stra­hovima. I izaći sa druge strane. Sistematičnost znači da ćemo uprkos nelagodi, uprkos želucu koji se stegao i glavi koja boli, srcu koje ubrzano lupa, učiniti taj sledeći razuman i miran korak po planu. U pravcu našeg puta, u pravcu izazova, u pravcu sna, zvezde, sebe najboljih.

Izazvati život ne znači samoubistvo dotadašnje egzistencije. Znači upravo davanje sebi za pra­vo da je ceo svet naš i da možemo da odabe­remo mirno, po svom srcu, specifičnosti, daru, koje parče tog velikog sveta želimo da dodamo svom životu.

Zar nismo toliko puta sa zavišću, ili malom lju­bomorom, gledali fotografije onih posebnih „in­dividualaca“, „osobenjaka“, „kreatora života“, koji su stigli na neka posebna odredišta u ži­votu, na cilju tako privlačna. Ne treba ni za tre­nutak da se prevarimo i pomislimo da su oni to uradili sa lakoćom, bez truda i zalaganja. Da su to uradili bez straha, bez probijanja nekih for­malnih ograničenja. Uz odobravanje okoline. Radost dolazi na kraju. Čuda počinju onda kada smo ih hrabrošću zaslužili, kada smo podneli sve osude i nastavili dalje slušajući svoje srce, disciplinovano i vredno. Kada smo prihvatili kao normalno i bez ljutnje, da podršku najbližih ne­ćemo dobiti. Za početak je potrebno uroniti u duboke dubine i držati fokus na udaljenom sve­tlu koje nam je pravac.

FOTO: PIXABAY.COM

Postoji jedna veština, alat, koji vam može po­moći kada „izazivate život“. Ta veština je da sebi date gratifikaciju tokom procesa postizanja re­zultata, a ne tek na cilju. Gratifikacija je ona na­grada koju dete dobija od roditelja u tački kada je roditelj zadovoljan detetovim rezultatom. Gratifikacija je nagrada, pohvala, dobit, koji za­posleni dobije od poslodavca, student od profe­sora… u trenutku kada su zadovoljni postignu­tim rezultatom. Gratifikacija se pogrešno obično dodeljuje za finalni cilj, što je predmet mnogih frustracija i stresova, ali i odustajanja. Veština koju vi možete da primenite ako želite uspešno da uronite u „izazov“ je da sebi dajete gratifika­ciju tokom procesa. Gratifikaciju sami sebi da­jemo, kao odrasli ljudi, ne čekamo je od „mame i tate“, ne čekamo je od okoline. Gratifikacija je potrebno da bude na procesu, ne na cilju, jer gratifikacija kao zadovoljstvo, nagrada tek na kraju ograničava i frustrira. Nedostatak nagra­de iscrpljuje, uvodi u nesigurnost. Potrebna nam je gratifikacija. Cilj, sam po sebi, naravno, jeste nagrada, ali će cilj neminovno biti postignut ako gratifikujete i nagradite sebe za SVAKI rezultat koji ste postigli u koracima procesa. Nagrada u koracima će vam pomoći da zavolite taj proces i da pribrano i realno osmotrite dalji pravac. Svaki korak zaslužuje gratifikaciju, zadovoljstvo, na­gradu, trenutke opuštenog mira i dobronamerne analize učinjenog. Priuštite ih sebi. Gratifikacija na procesu i istrajnost ka cilju će vas sigurno dovesti do rezultata kojim ćete biti zadovoljni. Onog koji će promeniti vaš život. Onog zbog ko­jeg možete reći da ste izazvali život – i pobedili.

Ako želite da izazovete život, najbolje je da sva­kog saslušate, ali da poslušate samo svoje srce. Samo sebe. Svoj osećaj. Samo tada taj izazov ima smisla i samo tako on bogati VAŠ život.

Izazvati život znači biti nežan prema sebi, pre svega, a zatim i prema svom okruženju. Niko ni­šta nije dužan. Samo vi ste dužni sami sebi – da postanete NAJBOLJI VI. Grubost nije potrebna, odlučnost će završiti posao.

ŠTA MISLITE?

100 Poena
Upvote Downvote

LEBE DEINE HERAUSFORDERUNGEN!

IZAZOVI ŽIVOT LEPOTOM