DVE BOJE CRVENE – NEMOĆ I MOĆ ŽENE

PIŠE: JASNA LOVRIĆ, KOUČING PSIHOLOG
FOTOGRAFIJA: ANIMA MUNDI

Uprkos trudu koji je uložila da postigne akademski i finansijski uspeh, kada već postigne sve što je želela, savremena žena se susreće sa nezadovoljstvom. Sa un­utrašnjom prazninom koju ne ume da objasni. Sa osećanjima sa kojima ne ume da izađe na kraj. Ne zna koga da okrivi zbog njih. Iz nekog razloga, njena sreća nije potpuna, nešto se ne uklapa, nešto je propustila. Bila je tako vredna, pametna, sve je uradila što treba.

Žena koja je uspešno savladala prepreke i postigla formalnu moć, možda uspela da usput ostvari i porodičan život, počinje da se pita šta dalje. Frenetično pokušava da uzme učešća u svakom društvenom događaju, ispunjava svaki slobodan trenutak aktivnostima i radom. Radi sve ono što je naučila da se vrednuje. Više ne zna kako da se zaustavi. Naučila je da razmišlja logično i da bude efikasna, ali je zbog toga morala da žrt­vuje svoje zdravlje, snove i intuiciju. Nestala je njena ženska telesna mudrost, ženska radost i harmoničnost, pokidala je duboke prijateljske odnose sa drugim ženama.

Ženini muški modeli su je izneverili, a sa svojom ženskom celovitošću je izgubila kontakt. Šta to znači?

Psihološki razvoj savremene žene u modernoj civilizaciji Zapada je krenuo pogrešnim putem. Ne zato što se žena usudila da se emancipuje i školuje, uđe u zone poslovnog uspeha, zatraži za sebe nešto od onih prava koja su bila rezervisana samo za muškarce. Nego zato što svoju emancipaciju nije sprovela na ženski, nego na muški način. Postoji čitava geneza nametnutih izbora kroz istoriju zapadnog društva i religije. Identifikacija sa muškim uzorima udaljila je ženu od ženskosti u sebi, ne kao od slabosti, nego kao od snage. Žene na Zapadu od malena uče da idealizuju muške vrednosti na štetu ženskih. Mnoge su provele život u neprekidnom osećanju niže vrednosti u atmosferi gde je biti žensko bilo nešto „drugorazredno“. Trebalo je postati „prvorazredna“ na muški način da bi bila primljena u krug povlašćenih. Posledica ove skrajnutosti je da trpe i muškarci i žene. Na različite načine. Nikom nije dobro. Naravno da se sve nije desilo slučajno. Ovaj muški svet u kom živimo i koji sada u XXI veku polako počinje da se menja upravo ponovnim prihvatanjem ženskih aspekata, pun je borbi, ratova, nasilja, vladavine novca. Nije slučajno postao muški. Muškarci bez ravnopravnih partnerki i ugla gledanja jakih žena punih ljubavi, podređuju život moći. Rezultati vladavine ogoljenih muških principa vidljivi su na svakom koraku.

Žene koje žele da uspeju u svetu muškaraca, patrijarhalnom svetu, nastoje da dokažu kako pre svega umeju da razmišljaju na muški način, kako mogu da budu istrajne po svaku cenu, i emocionalno i finansijski nezavisne. Sa svojim muževima i očevima raspravljaju o važnim temama. Zajedno sa njima se podsmehuju svojoj majci i ženama koje nemaju iste prioritete. Uzor po kom sebe oblikuju su muškarci i žene sa izrazitim muškim osobinama. Ceni se kod žene intelekt i ambicija. Takve žene sve podređuju poslu, napredovanju u akademskim i profesionalnim krugovima, sticanju ugleda i društvenog položaja. Ovakav način njenog ostvarivanja je u potpunosti je podržan od strane patrijarhalnog društva, jer ženu vrednuje kroz „radnu“ sposobnost. Sve što nije obavljanje važnog posla u svetu, ili bar radna sposobnost u kućnim poslovima, ne poseduje “stvarnu” vrednost. Žena zapostavlja potrebe svog bića, znake svog tela, vođstvo svoje intuicije. Vred­nuje se logika argumenata. Porodica i deca su u senci poslovnog uspeha. Žena je potčinjena formi čak toliko da je važnije da u svojoj kući ugledno dočeka goste, nego da odvoji vreme za nežnost sa decom.

Ženske vrednosti izgubile su se iz kulture. Ženine najbolje osobine prate sudbinu spalji­vanja veštica i isceliteljki. Proterane su u “al­ternativu” kao neozbiljne, šarlatanske, privid. Ženine moći su ismejane i obezvređene. Pa, iako možda ne plaća više telom na lomači, žena pati. Postala je zabava stvarnog sveta moći. Tatine ćerke koje su se primarno identi­fikovale sa ocem, odbacujući majku da bi iska­zale privrženost i izmamile odobravanje, tatine ćerke – „tatini sinovi“, sada treba da krenu u potragu za svojim ženskim identitetom.

Postoji i Mesec pored Sunca, tama pored svetla, vlažno pored suvog, krug pored linije. Zajedno plode i čine. Kao dva pola sveta, muš­karac i žena oplođuju jedno drugo ne samo na fizičkom, nego i na mentalnom i emotivnom planu. Postajući bolji, celoviti, harmonični. St­varaju svet.

Taj unutrašnji put koji žena mora da prođe da bi se ponovo vratila sebi je svojevrsno žensko viteško putovanje.

Žena koja je bila prinuđena da žrtvuje poštovanje za sopstvenu ženskost i dovela svoj identitet u opasnost, trpi zbog otvorenog rascepa unutar sebe. Između potreba ženske prirode i uloge koju je preuzela, postala je žena koja se neprekidno takmiči i sa muškarcima i sa ženama, u svim oblastima života. Ne znajući šta je pravi uzrok unutrašnje praznine, žena misli da se ona može popuniti prostim povezivanjem sa pogodnim muškarcem. I žene se zaljubljuju. Misle da se praznina može popuniti seksom i fizičkom bliskošću. Žedne svoje celovitosti i priznanja, uvećavaju grudi, operišu lica i telo. Obezbeđuju da će biti vol­jene.

Svoj bol zbog unutrašnje uskraćenosti i ne­prekidnog nezadovoljstva žene iskazuju i prezirom prema muškarcima, optužujući ih da nisu sposobni da im pomognu, da ih ne čine srećnim. Devojka u nevolji koja čeka da je spase vitez u sjajnom oklopu krije se u dubi­nama današnje jake žene.

Tu smo u ovom trenutku. Šta je sledeće?

Da bi se ponovo povezale sa svojom ženst­venošću, žene treba, pre svega, da uspostave pokidane veze sa svojom majkom. Svojim ženskim korenima. Da nauče da poštuje bol sopstvene majke, da je ne preziru. Da se ne stide što su različite od muškarca. Treba da shvate da se nisu dovoljno dobro starale o sebi. Jedini zadatak žene je da prihvati svoju sopstenu prirodu.

Žene su tkalje mreže života, prepliću se sa muškarcima decom i drugim ženama. Žene daruju život. Žene su isceliteljke. Ženama su poznate misterije krvi kao i tela i duha. Žene su alhemičarke: povezuju i spajaju, stvaraju. Žene vladaju nevidljivim i misterijama. Žene su pevačice i igračice, proročice i pesnikinje. Žene su pametne mudre, bogate i lepe. Žene se ne takmiče, žene jesu.