in

BESKRAJNE MOGUĆNOSTI DEKORACIJE

PIŠE: ANIMA MUDNI
INTERVJU: MILICA ĐUKIĆ
FOTOGRAFIJE: JELENA HINIĆ, MOMČILO GRUJIĆ, SAŠA ADAMOVIĆ, MILAN RADOJČIĆ

MILICA ĐUKIĆ, DIPLOMIRANI INŽENJER PEJZAŽNE ARHITEKTURE I HORTIKULTURE, POZNATA PO BRENDU MOKOŠA. MOKOŠA POSTOJI 5 GODINA – NA POČETKU JE TO BILO SPECIFIČNO, NEOBIČNO I LJUDIMA NE­POZNATO IME, U TRENUTKU NASTAJANJA NIJE SE MOGLO DEFINISATI DA LI JE RA­DIONICA, STUDIO, ATELJE ILI SLIČNO. JED­NOSTAVNO SU POSTAVILI BOŽANSKI CILJ MOKOŠA, A KROZ VREME ONO JE POSTALO BREND. KORISTEĆI DAROVE PRIRODE, MILI­CA SVOJOM KREACIJOM I INSPIRACIJOM STVARA BAJKOVITE I MAGIČNE ARANŽMA­NE KOJI ODUZIMAJU DAH, A MLADENCIMA DONOSE SREĆU I DUGOVEČNU LJUBAV. DE­KORACIJA JE UVEK SVEŽA, JER SU TO TEK UBRANE BILJKE, CVEĆE SA POLJA, KOLO­RITNE BOJE I NEŽNI MIRISI PRIRODE KOJI ULEPŠAVAJU VAŠE DA ZAUVEK.

FOTO: SAŠA ADAMOVIĆ

DOŠLO JE PROLEĆE, A SA NJIM KREĆU I VENČANJA. U SRBIJI SE U BRAK ULAZI UGLAVNOM S PROLEĆA I U JESEN. BAVIŠ SE CVETNIM ARANŽMANIMA, PRIPREMAŠ DEKORACIJE ZA SVADBE, PROSLAVE. DA LI JE SEZONA BAJKOVITIH VENČANJA VEĆ POČELA?

Sezona počinje s prolećem i najlepšim maj­skim ružama, božurima… najintezivniji posao je od maja do oktobra. Osećam da sve počinje sa listanjem biljaka i završava se opadanjem lišća. I da traje godinu celu, ne bi bio tako intenzivan osećaj, toliko kvalitetan i poseban. Možda sam tek u zimu svesna rezultata radova, kad se sve stiša i kad se na godinu osvrnem.

KOJE CVEĆE MOŽEMO DA PROGLASIMO ZA KRALJA I KRALJICU BIDERMAJERA?

Svaki bidermajer nosi cvetove kralja i kraljicu. Jedan bidermajer čini nebrojeno cvetova, koji se međusobno razlikuju po boji, teksturi, veli­čini, obliku, i kao takvi se dopunjuju. Međutim, samo dva cveta, od jedne ili dve vrste, dolaze posebno do izražaja kao kralj i kraljica. Oni se razlikuju od bidermajera do bidermajera. Svako godišnje doba nosi svog predstavnika. Sigurno mesto među njima zauzimaju ruža, dalija, lizi­jantus…

DA LI MLADE TRAŽE TAČNO ODREĐENI BI­DERMAJER ILI GA PREPUŠTAJU TVOJOJ KREACIJI?

Da bi mlada ponela bidermajer kakav joj zaista pristaje, potrebno je više elemenata. Želim da čujem njene želje, njihovu odevnu kombinaciju, da osetim njen senzibilitet i prepustim se svo­jim umećima. Mlade najčešće imaju želje za bojom cveta, često kažu da žele poljsko cve­će, neobavezne bukete, da posebno vole neki cvet, ili da su im svi bidermajeri koje su videli među mojim radovima lepi… To su neke smer­nice koje mi pomažu da izaberem adekvatno cveće, naravno u skladu sa godišnjim dobom, jer svaki mesec nosi određene vrste cvetova. Klijenti nekada ne umeju da objasne šta im se to sviđa, ali kroz naš razgovor, trudim se da po­hvatam konce, vidim reakciju na moj upit i onda tek pristupam traženju cveća. To je taj drugačiji pristup, posvećenost klijentu. Uzmem cveće da pravim buket i slažem cvet po cvet i kad ose­tim spreman buket u ruci, da lagano leži u šaci i vidim njegov odraz u ogledalu, pomislim – da, to je ona. Tako nastaju bidermajeri koji su moja kreacija, ali za određenog klijenta.

DA LI SE PLAŠE TVOJIH INOVACIJA?

Tačnije, svaki bidermajer je inovacija. Svaki par gledam kao posebnu jedinku, njihovo venčanje kao jedinstven projekat, posebno biram cveće, pravim cvetne kombinacije, drugačijim tehnika­ma radim i onda je svaki put inovativno. Priroda je takva, uvek nova, svaki dan se u specifičnim okolnostima nešto novo rodi. Ponovljenog tre­nutka, grane, lista i cveta u prirodi nema.

FOTO: MILAN RADOJČIĆ

GDE PRONALAZIŠ INSPIRACIJU ZA CVET­NE ARANŽMANE? U LJUDIMA, PRIRODI, ILI I JEDNOM I DRUGOM?

Priroda i ljudi su inspiracija. Oni su neraskidi­vi. Za ljude radim i za njihov dan. U svakom od njih pronalazim lepotu i inspiraciju. Oni dolaze iz svih krajeva sveta, Meksiko, Kina, Japan, Du­bai, Kanada, pa sa sobom nose i za mene nove inspiracije, drugačije od onih koje mi daju ljudi iz Srbije. Prirodu osećam na specifičan način, radim i za prirodu, ali ona radi za mene. Kada tražim materijal za cvetne aranžmane, svakako mislim na klijenta, posao koji je preda mnom, ali se posebno prepuštam izboru cveća i uvek mu se divim, iznova i iznova. Inspiracija nastaje u trenutku, to je njena moć. Inspiracije su neis­crpne.

KOJI ARANŽMAN JE BIO NAJKOMPLIKO­VANIJI ZA POSTAVKU?

Sećaš se kad smo se upoznale? To je bio sjajan projekat. Na visokim ručno rađenim hrastovim stalcima bili su aranžmani od poljskog cveća, ispod njih snopovi zlatnog žita i mirisne lavan­de, i tako na svakom stolu po jedna kompozici­ja. Poljsko cveće je dosta zahtevno za rad, od tankih slamki trebalo je napraviti velike aran­žmane, za kratko vreme, sati i sati, dani i dani neprestanog rada, da bi se završile i postavile sve te kompozicije. Prošlo proleće je obeleži­lo venčanje na privatnom imanju, posebno su pravljene bele keramičke posude za cvetne aranžmane i tanjiri na kojima smo slagali treš­nje u kupe. Ceo plafon je bio prekriven isplete­nim granama asparagusa, podijum za igru pre­kriven ćilimima, travnjak prednjeg dvorišta su krasila velika ogledala… Jesenju sezonu sam zatvorila šumskim venčanjem. U zatvorenom prostoru napravili smo šumu. Svaki sto je no­sio po jedan aranžman, posude za aranžmane su delimično bile od mahovine iz koje su rasle paprati, bukva, hrast, sitno belo cveće, a mla­denački sto je posebno napravljen iz jednog komada drveta, starog oko 80 godina, dužine četiri metra. Ispred stola su bile velike staklene boce sa granama drveća, ispod njih mahovina i bela erika. Prostor je bio ispunjen toliko velikim granama drveća da je osećaj zaista bio kao da ste u šumi. Ovim venčanjem sam i otvorila se­zonu 2019. jer u svetu floristike ove godine je trend šumsko rastinje. Sve su ovo veliki i kom­plikovani projekti, traže dosta rada, iskustva, ozbiljnu posvećenost, svaki od njih nosi speci­fičnu težinu, posebnu priču.

FOTO: MILICA ĐUKIĆ

DA LI SI NEKADA PONOVILA DVA PUTA ISTU DEKORACIJU, ILI SU ONE UVEK DRUGAČIJE, NEPONOVLJIVE?

Dekoracije su uvek drugačije, gotovo neponov­ljive. Svaka dekoracija nosi drugačiju kombina­ciju cveća, boja, mirisa, teksture, svaka od njih se desila u novom datumu, mesecu i teško da mogu biti ponovljive, jer nastaju u svojim spe­cifičnim zahtevima. Sam moj pristup je takav da nema ponavljanja – svaki par i njihovo ven­čanje je nov izazov. Dekoracije su beskonačne. Neumorno isti materijal može da se koristi na beskonačan broj načina, ali znanje o tome se gradi godinama.

OSMIŠLJAVAŠ I UKRAŠAVAŠ CEO KONCEPT PROSTORA, BIRAŠ ESCAJG, STOLJNAKE, TANJIRE, SVE KAKO BI TAJ DAN UČINILA FILMSKOM PRIČOM ILI BAJKOM.

Da, upravo tako. Sve ovo radim za određene projekte u okviru kojih mogu da ispunim te ele­mente. Na stolu je bitna cela kompozicija – od onoga što zateknete kao gost za dobrodošlicu, preko načina služenja hrane i pića. Sve treba da bude u skladu i harmoniji, da vam kao gostu bude prijatno i ležerno. Dosta puta ljudi i nisu svesni zašto im je prijatno i lepo za stolom, ne primećuju možda sve detalje, ali ja znam šta sve treba i na koji način da bi oni uživali. Kad od praznog prostora pravim celu priču, važni su i svi krupni elelmenti koji treba da čine pro­stor, sto stolica, slike, osvetljenje, a ujedno da bude ispunjeno i aranžmanima koji, jednostav­no rečeno, treba da dođu kao tačkica na „i“. I kad sve to osmislim, nacrtam, organizujem, pri­stupam pravljenju aranžman. Može se primetiti da nisu samo aranžmani jedinstveni, neobični, bajkoviti, već dosta polažem na stalke, posude za aranžmane, svećnjake, pa do toga da poseb­no pravimo mladenački sto. Tako da su često uključeni i drugi zanati – stolarski, vajarski… U svemu izvedenom može se videti inženjersko znanje, zanatske tajne i umetničke veštine. I nisu priče i teme venčanja komplikovane, one zvuče vrlo jednostavno kad kažete „šuma“. Ali napraviti šumu u zatvorenom prostoru, gde ima mnogo stolica, stolova, koji se ponavljaju u prostoru, podijum za igru, komunikacija ljudi i konobara… da sve bude kao jedna kompozicija, sa aranžmanima na stolovima, da se postigne određena elegancija, čista linija prostora, dobre vizure za fotografa, osvetljenje, da se napravi dobra celokupna atmosfera… veoma je kompli­kovano. Praktično, to je transformacija prosto­ra, koja je potrebna na jedan dan. To je zaista filmska priča. To su izazovi. I veoma je lepo što ih ima, jer tada moje ideje sprovodim u delo.

FOTO: MOMČILO GRUJIĆ

DA LI POSTOJI NEKA POSEBNA STRAST PREMA CVEĆU? SA KOJIM CVETOM NAJBOLJE KOMUNICIRAŠ? KOJEG VOLIŠ, KOJI TE VOLI?

Nosim u sebi tu posebnu strast, to je dar. Jed­nostavno osetim prirodu, posmatram je i iz nje učim. Kada me drugi posmatraju dok radim, kažu da se potpuno saživim sa cvećem koje dr­žim u ruci. Ja sam kroz godine negovala taj ta­lenat, vežbala, učila. Jednostavno volim cveće, granu, pupoljak, list… mi smo u nekoj harmoniji, poštujemo se.

DA LI TI U OVOM VELIKOM POSLU NEKO POMAŽE, NEKO KO IMA ISTI SENZIBILITET KAO I TI?

Svakako da imam ljude koji mi pomažu. Uk­ljučujem ljude po potrebi projekta. Tu su i oni verni, koji su uz mene skoro od samog počet­ka. Dok pravim aranžmane, imam asistente. Uz mene je jedna osoba koja me toliko poznaje i dugo radi sa mnom da u svakom trenutku zna šta da mi doda, prinese ili uradi oko mene. Sam posao je i terenskog karaktera, zahteva dobro snalaženje na terenu, što je moja vrlina.

U KOM PROSTORU NAJVIŠE VOLIŠ DA RADIŠ, GDE PRIPREMAŠ ARANŽMANE?

Najveći broj aranžmana pripremam u mojoj radionici. Dosta toga se uradi i direktno na terenu. Prostori u kojima radim su obično privatnog karaktera, privatna imanja, ali i restorani, hoteli. Pro­stor u kome radim treba da bude posebno inspirativan i da ima svoj specifičan karakter. Venčanja u privatnim muzejima su moji projekti od ideje do realizacije. To je zaista jedinstvena usluga u Srbiji, pa i šire. Ovi projekti u potpunosti izlaze iz okvira klasičnog.

TEMA APRILSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „OD SUMRAKA DO SVITANJA“. GDE SI DOŽIVELA NAJLEPŠE SVITANJE, A GDE SUMRAK? I DA LI JE SUMRAK MOŽDA NOVO RAĐANJE?

U sezoni venčanja, često osvanem sa pravljenjem aranžmana. Sumrak je moje vreme za stvara­nje i sa njim se rađaju ideje. Kad sve utihne i kad u potpunosti usmerim energiju ka aranžmanima, nastaje novo rađanje.

Grčka, Pagasteički zaliv – jedan od najlepših doživljaja sumraka. Najlepše svitanje na Dunavu je u Starim Banovcima, kada su mi se posle neprekidnih 12 sati rada, kroz sunčeve zrake, zacaklile oči od lepote aranžmana koje sam napravila i kad me je ponela energija sa mislima da su to ti trenuci za koje radimo. Sreća je nagrada!

FOTO: JELENA HINIĆ

ŠTA MISLITE?

100 Poena
Upvote Downvote

ДИНАМИЧНИОТ МОДЕЛ НА ЛИДЕРСТВО

JA NISAM MESTO U KOME ŽIVI MRAK!