PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJA: DRAGANA MILOSAVLJEVIĆ
Neka su nam večna leta i uvek da sija sunce u nama i na horizontu. Lepo zvuči, još lakše se živi kada je moguće. A kada su dostižna ta sunca? Možda ako smo u miru sa sobom. Ako smo dostigli životni balans, koji nas drži da uspravno hodamo pod kapom nebeskom.
Ovoga kišnoga leta, kada je i priroda u disbalansu, kada je sve nekako na ivici opstanka i propasti i nove izgradnje, mi se pitamo kako se dostiže taj životni balans? Kako se dostiže mir, zen, spokoj?
Autori sveta obojili su letnji julsko-avgustovski dvobroj svojim razmišljanjima i pokazali nam primerom iz svog života kako se to radi. Kako? Neko je napisao knjigu, neko je usvojio dete iz Afrike, drugi je prihvatio sebe, treći je krenuo na put oko sveta, četvrti se okružio slikama i knjigama, peti je poverovao da je život muzika, šesta je uskočila u životni rizik. I sve to „njihovo“ može dubokom verom i nas da inspiriše i motiviše kako je život čudo i da je sve moguće. Da je zen lako dostižan. Različiti su načini i tehnike koje nas dovode u životni mir i zadovoljstvo. Svako ima neki svoj put i isprobanu žicu i liticu po kojoj hoda u balansu. Pa šta ako se i padne? Podigneš se i nastaviš dalje da koračaš. Keep walking!
Pogledam duboko u sebe i vidim onu devojčicu koja preskače lastiš kao prepreke. Nekada stane na lastiš i onda ispada i kreće iz početka sa igrom. Na gimnastici, u osnovnoj školi, učili su nas da šetamo na gredi, da trčimo, da radimo zvezdu na njoj – i da sve bude samo na gredi. Da se održi balans tela i da se ne padne. I u životu je kao na gimnastičkj gredi. Trudiš se da umiriš um, da si siguran na tlu kojim hodiš i dostižeš balans. Tiho zadovoljstvo.
Moj put je vrludav, iskren, šumovit, hrabar, snen, veseo, ratnički, nežan. U srcu lavice krije se mnogo toga. Od mozaika napraviti sliku života kako bi bila u balansu i celovita je puzzle koji neko sastavlja celog života. Neko je imao sreće, pa je uspeo i shvatio životnu mudrost još u 30- im godinama. Ti ljudi se zovu starim dušama, jer su znanja doneli iz prethodnih života. Ja još duboko kopam po sebi i nekada uhvatim tu mrvu zena koja me drži, i onda opet moram naporno da radim i istražujem da je dosegnem.
Kako? Savladati niz vežbi i životnih navika. Redovno treniram. Napregnem telo nekad do krajnjih granica kroz cross fit, čitam, učim, menjam ishranu, prilagođavam joj se ako mi daje rezultate da sam zdrava, poletna i vesela. Idem na akupunkturu kod moje Senke Kalezić, najbolje na svetu. Meditiram sa Pratiti Meunier, ženom sveta, kada imam prilike za to, masaža kod Snežane Rafailović, poglavice koja osluškuje moje telo. Sa velikim zadovoljstvom radim posao i prepuštam mu se kroz sopstvenu inovativnost i inspiraciju velikog broja ljudi sa kojima sam u kontaktu. Životni zen zahteva određeni stil i ritam života. I onda sunce uvek sija, čak ni ove letnje kiše ne mogu mu ništa.
