ŽELIM NEŽNOST, DAJEM NEŽNOST

PIŠE: NBR
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: UNSPLASH.COM

Vanredno stanje! Vanredno stanje!

Ako ste pomislili da ima veze sa aktuelnom situacijom oko virusa – nema. A možda i ima. Vanredna situacija doprinela je tome da mnogi od nas prepoznaju i/ili potvrde sebi da nam je jedna stvar izuzetno bitna u komunikaciji i odnosima sa drugim ljudima – nežnost! Fizička distanca je imala popriličnu ulogu u stvaranju socijalne distance.

Nežnost. Koliko mi u stvari znamo o ovom fenomenu i da li, na kraju krajeva, treba uopšte istraživati genezu ovog magičnog osećaja? Koliko „upražnjavamo“ ovu reč? Gde je njen početak, a gde kraj? Gde je njena primena i da li se može, poput poznatog reklamnog slogana – u sve mešati? Počnimo od – kraja! Verujem da je većina nas sposobna da prepozna, doživi i da fizički manifestuje nežnost. Zagrljaj, milovanje, držanje za ruku, pogled, reč, samo su neki od načina da je iskažemo. Siguran sam da nam svima, bez izuzetka, kao živim bićima, nežnost prija. I želimo je dobiti. I znamo je pružiti, bez ob­zira na učestalost njene potvrde. Želimo blaženi osećaj povećanja unutrašnje temperature koji nas umiruje, leči i pruža sigurnost. Kada je nema – hladno je. Kada je nema – prazni smo. Kada je ne pružamo i primamo – nismo! Uvek kada nežnosti nema – vanredno je stanje!

Hajde da vidimo sa čime bi nežnost mogla biti povezana.

Naši prvi susreti sa ovim osećajem se, u većini slučajeva, dešavaju na samom početku našeg života, možda čak i pre rođenja, kada roditelji, komunicirajući sa „maminim stomakom“ čine to sa puno ljubavi i nežnosti. Nakon rođenja, verbalnom pridružujemo i fizički kontakt, upotpunjavajući osećaj. Možemo li onda govor­iti o neraskidivoj vezi, o preplitanju ili, prosto, o jedinstvu ljubavi i nežnosti. Možemo li prema nekome ili nečemu biti puni ljubavi, a da istovre­meno ne budemo i nežni? Da li nežnost možemo nazvati „materijalizacijom ljubavi“? Lično mislim da je tako, upravo zbog toga ne znamo gde su granice, ako su nam uopšte i potrebne, između ljubavi i nežnosti. Ok, nežnost ima veze sa lju­bavlju prema drugima.

Dakle, verujem da nemamo problema biti nežni prema svojim bližnjima, prema ljudima kojima svakodnevno iskazujemo ljubav. Kakva je situa­cija sa „strancima“? Možemo li biti nežni prema nekome ko nije „starosedelac“ u našem životu, već samo „prolaznik“ ili „putnik namernik“? Od­govor je – zavisi. Od čega? Od spremnosti da budemo otvoreni (i potencijalno ranjivi) prema nekome u čije namere nismo nimalo sigurni. Možemo li da budemo nežni prema ljudima za koje nismo sigurni hoće li moći i umeti da uzvra­te (odmah) na pravi način? Ok, nežnost ima veze sa samopouzdanjem.

Da bismo lakše ispoljavali nežnost ka drugima, moramo se zapitati koliko smo nežni – prema sebi. Koliko smo spremni da sebe zagrlimo, utešimo, umirimo i uputimo sebi neku reč u tre­nucima kada pravimo greške? Nepravedno biti nežan prema drugima, a sebe uporno prekoreva­ti! Ako prema sebi mi sami nismo nežni, zašto bi iko drugi imao takvu obavezu? Ok, nežnost ima veze sa ljubavlju prema sebi.

Od partnera se očekuje da bude nežan u ogrom­nom vremenskom periodu, ili pojednostavljeno – da bude stalno nežan. Od bližnjih se očekuje da budu nežni. Od stranaca da budu nežni. Od drugih očekujemo, a od sebe? Pa opet, mnogi lju­di sebi dozvole luksuz da nežnost ne ispoljavaju gotovo nikada. Ok, nežnost ima veze sa davan­jem (i primanjem).

Biti nežan – kada i prema kome?

Ovo bi mogla biti zanimljiva pitanja i verujem da bi mnogim ljudima mogla omogućiti da češće budu nežni, kao i da nežnost drugih dožive na pravi način.

Biti nežan prema čoveku u redu koji vas je nehotično odgurnuo, a nema nameru da se izvi­ni. Prema neljubaznom šalterskom službeniku/ službenici, koji, očito, toga dana nije ispravno nastrojen ka svom poslu. Prema poslovnom partneru koji se poprilično nonšalantno poneo prema vašoj novoj inicijativi. Primera i situacija – bezbroj. Pošto ne možemo očekivati i zahteva­ti da drugi budu (uvek) nežni prema nama, ostaje nam da se usredsredimo na sebe. Ako nežnost zavisi od ljubavi prema drugima, prema sebi, od našeg samopouzdanja i sposobnosti da nežnost pružimo, onda je situacija možda jednostavnija nego što mislimo. Očigledno pitanje nežnosti u našim životima poprilično zavisi od nas. Hej, pa to je odlična vest. Odlična vest, pogotovo u ovom novom dobu, kada se većina žali na „one dru­ge“. Kada optužuju te iste za manjak nežnosti, manjak ljubavi, manjak lepoga u svom životu. U vremenima kada su ljudi „kratkog fitilja“, niskog praga tolerancije, kada su hladni.

Želim nežnost – dajem nežnost.

Pa kada je već tako, idemo napolje, međ’ svet. Vreme je da ga menjamo. Nežna revolucija ili re­volucija nežnosti – nebitno. Nežne ljude – na pi­jedstal, mesta ima za sve. Fizička distanca biće najmanji problem, ako socijalnu distancu „pobe­dimo“ nežno. Neka vanredno stanje ne zavlada nikada više među nama!