VERA U VINO

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: IGOR LUKOVI
Ć
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

IGOR LUKOVIĆ, OSNIVAČ I DIREKTOR MAGA­ZINA „VINO & FINO“. IGOR LUKOVIĆ JE VIN­SKI KRITIČAR, MEĐUNARODNI VINSKI SUDI­JA I NOVINAR. UREDNIK JE MAGAZINA VINO &FINO I SUDIJA NA MNOGIM SVETSKIM VINSKIM TAKMIČENJIMA, IZMEĐU OSTA­LIH I NA OCENJIVANJU DECANTER WWA U LONDONU. PROŠLE GODINE DOŠAO JE NA MESTO PREDSEDNIKA NAJZNAČAJNIJEG REGIONLANOG VINSKOG OCENJIVANJA THE BALKAN INTERNATIONAL WINE COM­PETITION. BIO JE JEDAN JE OD OSNIVAČA UDRUŽENJA SOMELIJERA VOJVODINE, KAO I JEDAN OD POKRETAČA MEĐUNARODNOG DANA PROKUPCA. UZ OCENJIVANJA I PISA­NJA O VINU I HRANI, BAVI SE EDUKACIJOM I ORGANIZACIJOM VINSKIH SALONA, FESTI­VALA, KONFERENCIJA I RADIONICA.

VINO & FINO JE MAGAZIN KOJI SE BAVI VINOM, VIN­SKOM REGIJOM I GASTRONOMSKOM KULTUROM U SR­BIJI I REGIONU. POSTOJI OD 2011. GODINE, ŠTAMPA SE U 11000 PRIMERAKA I DISTRIBUIRA BESPLATNO RESTORANIMA, VINOTEKAMA, HOTELIMA, VINARIMA U SRBIJI, BIH I CRNOJ GORI, MENADŽERIMA, DIREKTO­RIMA VEĆIH KOMPANIJA, KAO I LJUBITELJIMA VINA. MAGAZIN OKUPLJA VINSKE STRUČNJAKE IZ SRBIJE I REGIONA. KADA SE OSVRNEŠ UNAZAD I POGLEDAŠ GDE SE NALAZITE NAKON PREĐENOG DESETOGODIŠ­NJEG PUTA, KAKAV JE OSEĆAJ?

Prošlo je veoma brzo, a kad pogledam unazad i listam stare brojeve našeg magazina, vidim koliko smo brzo sazrevali i napredovali, tako da mislim da možemo da budemo zadovoljni ura­đenim. Neke stvari smo sigurno mogli i bolje, ali trebalo bi uzeti u obzir da smo pre deceni­ju počeli da izdajemo magazin u sredini gde je vinska kultura bila tek u povoju, egzotična i go­tovo opskurna stvar. Danas je to mnogo druga­čije. Bilo je veoma zanimljivo baviti se vinom u Srbiji svih ovih godina, jer se vinski sektor razvi­ja veoma brzo, scena je jako dinamična, vina su sve bolja, vinarija sve više, a već smo zakoračili i prema svetu. Domaći vinari postali su relevan­tni sa vinima koja kvalitetom konkurišu i onima iz mnogo slavnijih regiona. Istinsko je zadovolj­stvo, na neki način, biti deo svega toga.

STUDIRAO SI SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST, RADIO NA RADIJU, U ŠTAMPANIM MEDIJIMA. DA LI JE OVAJ KO­RAK U DIGITAL I PRINT BIO ZA TEBE PRIRODAN PRE 10 GODINA?

Zapravo jeste. Iako sam kao mlad novinar naj­više vremena proveo na radiju, prošao sam i kroz televiziju i redakcije dnevnih novina, uglav­nom radeći u informativnom programima. Pred kraj te karijere, sarađivao sam sa nekim gastro­nom magazinima, jedan pokušao čak i sam da izdajem. Kada sam otišao iz informativnih redakcija i „pravog“ novinarstva, otvorio sam vi­noteku u Novom Sadu jer me je vino već veoma zanimalo. Od onih sam osoba koje mogu da se bave samo stvarima u koje zaista veruju. Ja vo­lim vino i verujem da je ono – da parafraziram Hemingveja – jedna od najcivilizovanijih stvari na svetu. Pošto sam verovao u vina, a ne u eko­nomiju, obračune, marže i tu vrstu matemati­ke, kao trgovac sam posle par godina propao, ali sam ostao duboko u vinu i vinskoj priči, pa sam naprosto spojio svoje dve strasti i pokre­nuo magazin Vino & Fino. Tu se osećam kao riba u vodi, pišem o onome što volim. Ne plani­ramo da odustajemo od štampanog magazina jer nam naši kanali distribucije kroz restorane, vinoteke, vinarije i direktno na adrese omogu­ćavaju da uvek održavamo isti tiraž, ali digital­na forma, odnosno naš portal i nalozi na druš­tvenim mrežama, postaje sve važnija i sada su nam u redakciji snage usmerene u tom pravcu.

KAKO I KADA SI ODLUČIO DA SE USKO SPECIJALIZUJEŠ ZA VINSKU OBLAST?

Pošto sam sarađivao, baš onako usput, sa nekim gastronomskim magazinima, kopao sam stalno po knjigama i internetu u potrazi za informacija­ma o gastronomiji i tu se sretao sa vinom. Za­interesovala me je ta priča, a onda sam počeo i da kupujem vina. U Novom Sadu, gde sam tada živeo, nije bilo vinoteke i bila je muka doći do do­brih boca, moralo se za Beograd. Zato mi je palo na pamet da bi valjalo otvoriti prvu novosadsku vinoteku i tako je, zapravo, sve počelo. Ta mala gradska prodavnica vina – zvala se Vinodrom – nije bila mesto samo za trgovinu, već su iz nje izlazile prve vinske karte u Novom Sadu, okuplja­la je mlade enologe, kao i prvu ekipu koja je u No­vom Sadu završila školu za somelijere i kasnije napravila Udruženje somelijera Vojvodine. Tada smo u Novi Sad doveli predavača američke so­melijerske asocijacije, sa sertifikatom Le Cordon Bleu škole, jer drugih sertifikovanih škola kod nas nije bilo. Iz svega toga izrodila se šira priča. Ja sam i sam postao predavač u vinskim ško­lama, počela su prva lokalna ocenjivanja vina, sarađivao sam sa vinskim i gastro magazinima.

KAKO GLEDAŠ NA SRPSKA VINA I U KOM SU RANGU U ODNOSU NA SVETSKA VINA?

Što se tiče tradicije na našim prostorima, ona je duža od nekih u mnogo razvijenijim vinskim zemljama, a njeni koreni pripadaju antičkoj i me­diteranskoj i kasnije rimskoj tradiciji. Bez obzira na istorijske turbulencije i period Osmanskog carstva, mi smo na kraju 19. i početkom 20. veka proizvodili vina u količini i kvalitetu veoma slič­na većini evropskih zemalja. Međutim, period in­dustrijskih kombinata i kasnije ratovi i posrnuće ekonomije u Srbiji unazadili su nas poprilično. U poslednjih 20 godina stvari su se brzo promenile. Danas su srpska vina izvanredna, možda i najbo­lja u čitavoj istoriji. To omogućavaju izuzetan te­roar koji imamo, sa puno diverziteta između vin­skih regija, savremene enološke prakse, ali i vinari posvećeni kvalitetu, jer kvalitet mogu da prodaju. Srbija je u odličnoj poziciji – pošto ne prozvodimo dovoljno ni za potrebe domaćeg tržišta, možemo da se fokusiramo na kvalitet, a ne na nisku cenu da bismo nešto prodali. Tako je zapravo hendi­kep sa početka pretvoren u prednost. To je jako važno i za percepiju naših vina u svetu. Važno je da se ona od početka smatraju kvalitetnim i ona to zaista jesu. Imamo autentična vina od inter­nacionalnih sorti, poput kabernea iz Negotinske krajine, šardonea sa Fruške gore, merloa i sovi­njona iz Šumadije, a vinari se sve više okreću i lokalnim sortama kao što su prokupac i grašac, i tu već ima sjajnih rezultata. Naravno, mi smo još uvek mala i nepoznata vinska zemlja u svetu, ali da bismo postali relevantan igrač i na svetskom tržištu, prvo moramo da značajno uvećamo po­vršine pod vinogradima i povećamo proizvodnju da bismo uopšte imali šta da prodajemo.

KOJA JE VINSKA REGIJA U SRBIJI BLISKA TVOM SENZI­BILITETU?

Uh, teško pitanje… Veoma volim Župu, kao i Ne­gotinsku krajinu, izuzetno cenim Šumadiju. Sva­ka ima nešto što volim i što me fascinira, ali ako bih morao da se odlučim, bila bi to Fruška gora. Veoma je razuđena u smislu različitih teroara na malom prostoru, njen istok se veoma razlikuje od zapada, kao i severne, dunavske padine od južnih, koje gledaju ka Savi. Tu izvanredne re­zultat daje grašac, moja omiljena domaća bela sorta, za koju verujem da ima svetlu budućnost i da ima potencijal da stane rame uz rame sa mnogim velikim svetskim sortama. Istovreme­no, sa Fruške gore dolaze izvanredni šardonei, a poslednjih godina vidimo da je izvanredan teroar za internacionlane crne sorte, naročito merlo, ši­raz i kaberne fran. Pritom, Fruška gora je bliska i mojoj intimnoj geografiji, jer sam ponikao u Voj­vodini.

DA LI ČOVEK VOLEĆI VINO, VOLI PESNIKA U SEBI, POE­TU, SANJARA? ILI JE VINO ČISTA MATEMATIKA?

U vinu, istina, ima puno matematike. Vinar i eno­log mora dobro da računa da bi znao kako na pravi način da interpretira ono što mu je priroda dala. Takođe, degustacija i ocenjivanje vina – iako smo u tome uvek subjektivni, jer ljudi naprosto nisu mašine ni računari – moraju da budu više matematička operacija, gde se trudimo da objek­tivno procenimo i racionalno objasnimo njegove karakteristike. Međutim, kada u vinu uživamo, kada o njemu pričamo, slušamo, bavimo se nje­govom istorijom, pričama iz vinograda i vinarija, kada upoznajemo ljude vezane za njega, kada delimo strast, onda je vino sasvim sigurno čisto pesnička, umetnička stvar. Vino je kreacija priro­de i čoveka u sinergiji i živa stvar koja se razvija čak i kad ga spakujemo u bocu. I tamo se me­nja i kako ćemo ga doživeti zavisi i od trenutka kad smo ga otvorili, od konteksta, raspoloženja, društva… Fascinantno je posmatrati kako se ono menja i znati kako različiti delovi sveta, različiti vinogradi, godine, metode proizvodnje, utiču na njegov karakter. Vino je jedna od retkih stvari koje nikada ne može da prestane da fascinira, jer ćete od njega uvek dobiti nešto novo. Vino je svakako više poetska stvar, pitanje kulture i civi­lizacije. Kako je rekao Tin Ujević – ne poznavati ukus vina, isto je što i ne videti boje. Život treba videti i sa te strane, inače ostajete polučovek ko­jeg samo govor izdvaja od niže vrste sisara.

TVOJ FAVORIT MEĐU VINIMA?

Ima ih mnogo, teško je izdvojiti samo neka. Od internacionalnih to bi, među belim vinima, bio rizling, pre svega nemački, a pino noar među crvenim. Volim njihov karakter, kompleksnost i eleganciju koju mogu da ponude. Što se tiče lokalnih sorti, prokupac među crvenim vinima i grašac među belim. Posebno jer mislim da obe sorte imaju izvanredne potencijale u budućnosti, a duboko su ukorenjene u naš vinski identitet. Takođe, veoma volim mediteranska bela vina, ona puna karaktera, svežine i mineralnosti, po­sebno grčki asirtiko, vermentino sa Sardinije ili dobar dalmatinski grk ili pošip. Izuzetno cenim Pijemonte i njihova crvena vina od nebiola, Bur­gundiju, Mozelu Nemačkoj, kao i mađarski Tokaj, koji je možda potcenjen globalno, ali je sigurno jedna od najboljih vinskih regija u svetu. Tu nije kraj, ali da ne nabrajam dalje.

KOJA VINA SE UBRAJAJU MEĐU NAJVIŠE OCENJENIM VINIMA U SVETU?

Ako govorimo o ocenama svetskih kritičara i trofejima sa ocenjivanja, crvena vina dominiraju među visoko ocenjenima i tu najviše ima vina iz slavnih apelacija Bordoa, nešto iz Italije, pre sve­ga iz Toskane i Pijemonta, zatim je tu i Kalifor­nija. Među belim vinima primat drže šardonei iz Burguindije, zatim i neki nemački rizlinzi. Ipak to ne znači da su samo ta vina najbolja na svetu. To sve ima veze i sa tradicijama tih regija, time koliko su njihova vina već poznata i etablirana, kao i sam interes tržišta. Jer i kritičari se foku­siraju na ono što je popularno, kako bi i sami bili prepoznatljiviji i relevantni.

VAŠA REDAKCIJA BROJI PETORO LJUDI, ALI DOBRO UIGRAN TIM JE POBEDNIK BEZ OBZIRA NA VELIČINU. KAKO VI­DIŠ VAŠU PRIČU NAREDIH GODINA? U KOM PRAVCU ĆE SE RAZVIJATI MAGAZIN?

Pre svega, u narednim godinama planiramo da što više razvijemo naš portal i društvene mreže povezane sa njim. Štampana verzija magazina doživeće malo kozmetičkih ulepšavanja, planira­mo i neke nove stalne rubrike, a idemo i ka reo­rganizaciji naših degustacija, želimo da pokrije­mo više vina u svakom broju. Takođe, već smo pokrenuli i nova izdanja za dve zemlje u okruže­nju, pa ćemo se širiti i u tom smislu.