UPOZNAJ SVOJE TRAGOVE

PIŠE: VALENTINA ŠLJIVIĆ, TAIJIQUAN & QIGONG INSTRUKTOR, PREDSEDNIK I OSNIVAČ CENTRA ZA PSIHOFIZIČKI RAZVOJ „OSAM“

“Putovanje od hiljadu milja počinje prvim kora­kom.” – Lao Ce

Živeći i delujući kroz pokret, tragovi ostaju ucrtani. Snagom udaha i izdaha, otisci tragova nekada su jači, a nekada slabiji.

Tragovi života određuju naše postojanje i kao takvi čine nas više ili manje prisutnim u trenu­cima sadašnjosti života kroz susrete i razmenu. Usmeravanjem pažnje i osvešćivanjem trenut­nog kretanja, jačina traga teško može da izbledi.

Kretanjem, tragovi se nadovezuju jedan na drugi. Svetlost postojanja diše i opstaje u jednostavno­sti.

Koncentracijom na sadašnji trenutak i kretanjem kroz svakodnevni život, koncentracijom na telo i um, pojačavamo svest o sebi, svojim postup­cima, reakcijama, akcijama, željama, težnjama, preprekama, stavovima.

Koncentracijom na telo, pokret, stopala, zglo­bove, tetive, mišiće, proširujemo svest o celi­ni našeg bića, našeg postojanja. Prisutnošću, svesnošću svog postojanja, primećujemo svet oko sebe, ljude, životinje, biljke, mikroorganizme, ćelije, atome. Sve vidimo kao nerazdvojivu celinu koja ostavlja trag u svetlosti.

Koordinacija pomaže energiji Ći nesmetano da teče, bez zastoja, ravnomerno. Mentalna i fizič­ka koordinacija određuje protok Ćija i ostavlja trag na čoveka i njegovo sveukupno psihofizičko stanje. Kako znamo šta to znači i kako može­mo da uporedimo potpunu prirodno sposobnost koordinacije? Novorođenče služi kao primer opuštenosti i koordinacije. Svaka njegova akcija je izvedena u potpunom mentalnom i fizičkom jedinstvu, u celovitom pokretu. Kada plače, beba koristi celo telo, kada jede ili se pokreće, koordi­nacija svih delova tela prikazuje celovitost. Kas­nije, primenom vaspitnih mera koje su nametnute civilizacijskim načinom života, dete počinje da gubi prirodnu sposobnost koordinacije, osećaj celovitosti i tragovi koje ostavlja nemaju toliku snagu. Srazmerno gubitku celovitosti, smanjuje se i enegija – Ći čoveka.

Disanje nas vraća ka unutrašnjosti. Disanjem pokušavamo da dostignemo celovitost. Dum spiro spero. “Dok dišem (živim), nadam se.” Disanje nas opominje šta je važno. Ako prime­timo pticu i njenu pesmu, zastaćemo i kupati se u njenoj lepoti dugačkim udahom i izdahom. Ako nam je pažnja na automobilu, ubrzano ćemo disati u želji da posedujemo istu takvu materiju i njen oblik, iako znamo da je prolazna i nesta­bilna. Možda ćemo se opet nakada setiti te ma­terije, možda i ne. Ali pticu i njenu pesmu nikada nećemo zaboraviti. Ostavlja trag mira i stabilno­sti, lepote i ljubavi, jednostavnosti i beskonačno­sti. Živa je. Vraća nas ka izvoru. Vraća nas ka ce­lovitosti.

Jednostavnost prepoznajemo po disanju. Na koji način dišemo. Ako dišemo lagano, mekano i nežno, sve je jasno i jednostavno. Ako dišemo ubrzano, isprekidano, sa zadržavanjem daha, sve je komplikovano, zamućeno, teško.

Da li je moguće da disanjem možemo da ostavimo trag? Trag ostavljamo svakog trenutka, samo je obris drugačiji kao i dah. Strah nas sprečava da živimo svoje tragove. Svima je poznat put straha. Čak i onome ko smatra da je slobodan, a ne rob, veoma često boravi u osećanju straha – ropstvu straha. Mnogi strahovi vladaju čovekom: strah od smrti; strah od budućnosti (zbog neodređenosti i nesigurnosti u sutrašnji dan); strah od vezanosti i ljubavi; strah od bolesti; strah od od grešaka i neuspeha; strah od gubitka i još mnogo drugih opravdano-neopravdanih strahova.

Ako redovno radimo vežbe prirodnog disanja, podižemo nivo svog postojanja. Podizanjem nivoa postojanja, postižemo spokojstvo prirode. Počinjemo da razumevamo da je sve veliko jedno – beskonačno, naši neuspesi, gubici, ne znače ništa. Ako poredimo gubitke sa veličinom života, oni su veoma, veoma mali. Život je mnogo vredniji od bilo kog straha.

Svi koji su osetili da je život veličanstven i značajniji u odnosu na strah, neuspeh i gubitak – pobedili su sve strahove.

Beskonačnost kroz obrise tragova, bez straha od smrti i nestanka. Potreba za trajanjem i nezavršavanjem samo nastavljanjem i nadograđivanjem kroz znanja i saznanja o unutrašnjem biću. Upoznavanjem sebe, upoznajemo druge. Pomeranjem ograničenja, pomeramo svest i utiskujemo svet­losni trag. U beskonačnosti se prepoznaje pozitivno i negativ­no, u pokretu se oni razdvajaju. Kada se pokret zaustavi, oni se ujedinjuju. Prema savremenim saznanjima, sve je u osnovi sačinjeno od atoma. Da bi se manifestovali u svetu materi­je, ovi atomi moraju da kombinuju negativne i pozitivne sile da bi se energije suprotnih polova dospele u ravnotežu. Time se postiže stabilnost koja je potrebna da bi materija mogla da postoji. Kada upoznamo te sile Yina i Yanga, kroz kretanje dostižemo Taiči, jedinstvo. Postižemo harmoniju i ravnotežu koja nas opet vodi do beskonačnosti trajanja.

Težnja ka beskonačnosti prelazi stepenikom preko savršen­stva. Savršenstvo traži ponavljanje. Repetitio mater studio­rum est. „Ponavljanje je majka znanja.“ Savršenstvo znači da svoje učenje, upoznavanje sebe kroz vežbu, neprekidno us­avršavate, sve dok se greške u potpunosti ne izgube.

Savršenstvo vodi ka potpunosti. Kada smo potpuni, onda smo sada i ovde.

“Uvek se nadamo da neko drugi ima odgovor. Neko će drugo mest o biti bolje neko dru go vreme će dati srećnija re šenja. Ali ovo je to.

Niko drugi nema odgovore. Nijedno drugo mest o neće biti sre ćnije i sve se već odigr alo.

U središtu vlastit og bića ti imaš odgo vor: ti znaš ko si i znaš šta želiš. ”

Lao Ce

UPOZNAJ SVOJE TRAGOVE.