PIŠE: VLADIMIR PAVLOVIĆ
FOTOGRAFIJA: NATAŠA KOMATINA
Tako je malo vremena za svakog od nas u ovom čudnom svetu. Ako ti je zaista stalo i važno, sve je rešivo.
Radost, jedna od prvih emocija koja se javlja kada doživimo nešto prijatno. Stanje sreće. Kako se radost pravi? Ne znam kako se radost pravi! Da znam, pravio bih je svakodnevno i držao bih je da mi slučajno ne odleti. Privilegija svakog, a i nikog. Nju prvo ima žena, majka. Rađanjem, darivanjem života, radost prvo ima Ona.
Kada se čovek rodi, ceo svet se raduje. Komadić najčistijeg oblika u grudima. Prvi trag u snegu, prvo proleće, toplo sunce leta. Prva kap kiše, šapat jesenjeg lišća. Oblačim je da se ne prehladim od samoće.
Miris u kosi, radosti moja, drum koji vijuga za sigurnim beskrajem. Zažmuri, stisni se srce, neka sve potraje. Noću kad mesec siđe i svet postane tamniji, ako padnem i razbijem čelo o kaldrmu suvu ili koleno o asfalt mokri, i ako iscepam košulju i kožu sa grudi, ništa se neće sakriti… radost moja.
Ne postoji način da ijedna bude tako jednostavna. Kada misliš da se sve vrati i nestane, i sati, i dani, i nedelje, sve ti izgleda upropašćeno dok ležiš na krevetu i bleneš u beli plafon, sumanuto lutaš nepoznatim putevima, dođe ti radost i izmami osmeh, zapleše svoj put u tvoje srce, vrteći se na prstiju anđeoskih krila, razbacujući zlatnu prašinu svoga traga na tvome putu. Nema boljeg osećaja kada ti izmami osmeh.
Ukrade ti radost mesto gde se tuga ukopala,otškrine ti prozor i da znak da nada tu je, da sreća te čeka, da biti strpljen donosi spas. Što bivamo stariji, sve manje nas ispunjavaju sitna zadovoljstva i shvatamo da ono što nas rastuži napravi više mesta za radost.
Nema te težine ni u svoj usamljenosti, ljutnji, mržnji, ljubomori, koje postoje. I kad se sve spoje u jednu, ne mogu se meriti sa tom jednom… radošću mojom.
Kada ti je u životu baš dobro, stavi pesak u cipelu da te žulja. Oseti razliku. Postoje stvari koje su van naše moći i na čije ishode možemo malo ili nimalo uticati. Ali i u takvim slučajevima važno je učiniti sve što je do nas i u nama.
Prepoznaj, prihvati i poštuj svoju jedinstvenost. Ono što nas činim drugačijim. a u odnosu drugih i čudnim, to je snaga, radost. Daj sebi ono što drugima želiš dati. Sreću, zadovoljstvo, radost. Ne moju! Nju ne dam! Sebično je čuvam za sebe, a pokazujem drugima. Utkaj svoju sam. Istraj. Neka tvoja bude najslađa, najpametnija i najlepša. Voljena. Idealna za tebe, savršena. Budi radostan kao i ja, ali budi svoj, unikat. Za svakog ima poneka radost, kreativna, široka, slobodna, ničim ograničena, ljubavlju protkana. Bistar pogled, snaga.
U životu ne razblažujem ni radost ni tugu. Uzimam ih čiste. Bambus od života nije za mene. Stvara mi mamurluk. Pijem čisto crno vino. Živeli. Uzdravlje, na Radost, moju, tvoju, našu.
