UMETNOST IZ SREĆE NE BIVA

PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: MARKO PROKIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE MARKA PROKIĆA

MARKO PROKIĆ, ILUSTRATOR IZ BEOGRADA, KOJEG VEĆI DEO PUBLIKE POZNAJE PREKO MALIH DNEVNIČKIH ZAPISA, CRNO-BELIH ILUSTRACIJA, KOJE SU SE ŠEROVALE PO DRUŠTVENIM MREŽAMA. ON, SKROMAN, ODMEREN, KREATIVAN I KONCIZAN, STOJI IZA BRENDA FCKINFINE, KOJIM JE SUVERENO VLADAO INTERNET SCENOM I PROSTOROM, PRED NAŠIM ZAINTERESOVANIM I UPITNIM POGLEDIMA, A NJEGOVO IME JE SINONIM ZA HAND LETTERING U SRBIJI. TRENUTNO JE OKRENUT PROJEKTU BASEDONATRUESTORY.

ON STOJI IZA SJAJNO DIZAJNIRANIH PO­RUKA, KOJE SU VEOMA EMOTIVNE, DUBO­KE, DUHOVITE, INSPIRATIVNE. MARKO JE RADIO NA NJIMA PAR GODINA I ONDA SE SAMO ODJEDNOM POVUKAO ILI ZAVRŠIO SA TIM. MARKO, GDE SI NESTAO?

Jedna priča iz koje su nastale ilustracije se zavr­šila, rekao sve šta sam imao i nemao, i to je bilo to. Najbitnije je znati kada treba da staneš.

KOJA JE BILA TVOJA NAJVOLJENIJA PO­RUKA? DA LI BI IZDVOJIO NEKU?

Najtačnija možda “Poneki komad, ponekad ne vratiš”.

IZJAVIO SI U NEKOM INTERVJUU DA RETKO CRTAŠ SREĆU U TOM MRAKU.

Umetnost iz sreće ne biva. Ne znam da li je for­ma u kojoj stvaram umetnost. Neki nemir jeste.

DA LI SU PORUKE BILE UPUĆENE JEDNOJ OSOBI? DA LI SU ONE BILE NEKA VRSTE TVOJE KATARZE?

Sa ove distance, a prošlo je pet godina od tada, nisam više siguran. Jesu, da li sve, da li skoro sve, nebitno je. Razgovarao sam tako sa sobom, meni su najviše koristile.

ZAVRŠIO SI SAOBRAĆAJNI FAKULTET, PA TEORIJU UMETNOSTI, A ISTIČEŠ SE U DIZAJNU. DA LI NALAZIŠ NEKU NEVIDLJIVU NIT IZMEĐU TOGA?

To sam upravo ja, jedna ogromna definicija diho­tomije. Polja kontrasta koja se negde kod mene nekako spajaju. Ni meni nije jasno.

DIZAJNIRAO SI, ZA SRPSKO IZDANJE, KORICE SORENTINOVE KNJIGE „SVI SU U PRAVU“, LABEL ZA PRVO SRPSKO KRAFT PIVO KABINET, PHILIP MORIS I MNOGE DRUGE. IMAŠ SJAJNU SARADNJU SA MUZEJOM PREKINUTIH VEZA IZ ZAGEBA, KOJIMA SI DIZAJNIRAO KOLEKCIJU SUVENIRA. DA LI SI PONOSAN NA SVOJU KREATIVNOST?

Iskreno, jesam. Sada. Mada više dokle sam sti­gao. Negde je pošteno stati na trenutak i reći – ok si. Učio sam to kod psihoterapeuta sedam godi­na.

KADA SI SHVATIO U ČEMU LEŽI TVOJ POTENCIJAL?

Kada sam hvatio šta neću. Celog života sam uvek prvo znao šta neću, a posle, pre ili kasnije, nala­zio šta me zaista interesuje. I to je neka sreća.

ŠTA JE SLEDEĆE U PLANU?

Ne znam kako, ali kada si me zvala za ovaj in­tervju, ja sam počinjao novu priču, serijal leterin­gom ilustrovanih priča «Based on a true story». Priče su suština svega. Sve zavisi od toga da li možeš, imaš i umeš da ispričaš neku priču. Ove su po istinitim događajima. (smeh)

TEMA APRILSKOG IZDANJA RYL MAGAZIN NOSI NAZIV „OD SUMRAKA DO SVITANJA“. DA LI JE SREĆA U SUMRAKU ILI SVITANJU?

U svitanju posle sumraka.