U PORETKU POSTOJANJA, SVE JE POVEZANO

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: LIDIJA ŽIVKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: MILOŠ ŠUŠNICA

LIDIJA ŽIVKOVIĆ (SARAJEVO, 1976), PROF. STRUKOVNIH STUDIJA NA BEOGRADSKOJ AKADE­MIJI POSLOVNIH I UMETNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA NA STUDIJSKOM PROGRAMU DIZA­JN ENTERIJERA.

DIPLOMIRALA JE 2000. NA VIŠOJ ŠKOLI LIKOVNIH I PRIMENJENIH UMETNOSTI U BEOGRADU, A POTOM NA ARHITEKTONSKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU 2005. GODINE. ČLAN JE INŽENJERSKE KOMORE SRBIJE I UDRUŽENJA LIKOVNIH UMETNIKA PRIMENJENIH UMETNOSTI I DIZAJNERA SRBIJE. DOBITNICA JE GODIŠNJE NAGRADE SLIKARSKO–GRAFIČ­KE SEKCIJE ULUPUDS 2022. I TREĆE NAGRADE NA KONKURSU LEPOTA VELIKOG FORMATA 2023. GODINE. DO SADA JE OSTVARILA TRI SAMOSTALNE IZLOŽBE. UČESNIK JE VELIKOG BROJA GRUPNIH IZLOŽBI U OBLASTI SLIKARSTVA I IKONOPISA.

Ko je jači u tebi – arhitektica ili kon­ceptualna umetnica?

Na svu sreću, ta borba više ne postoji. Na­kon niza pitanja i dvoumljenja, arhitektica i umetnica su, na obostranu radost, u meni pomirene. Suštinski, nikada se nisu ni su­kobile. Sva pitanja i samokritike su dolazi­le sa mesta izmišljenih očekivanja i podela na polja obrazovanja i delovanja. Kada se prevaziđu strahovi, dolazi oslobađanje koje ispoljava kreativnost u punoj snazi i lepoti. Stvaralaštvo ne poznaje granice i podele koje smo skloni obrazovanjem i opisom po­slova da činimo. Stvaralaštvo je univerzal­na sila, potreba i dar svakog čoveka.

Tvoja izložba, postavljena u Galeriji Ni­kola Radošević, nosi naziv Saglasje. Šta si objedinila pod tim imenom?

Sve što postoji u našoj realnosti i izvan nje je deo jedne velike celine. Naša percepcija stvarnosti je takva da sve vidimo i doživlja­vamo odvojeno. Tako smo odvojili telo od duše, misli od emocija, emocije od tela, pa opet sve to od duše. Kontinuiranim razdva­janjem definisali smo nauku odvojenu od duhovnosti, tehnologiju od prirode, ljudski rod od ostatka živog sveta i od same pla­nete Zemlje.

Nadalje, stvarnost sagledavamo i doživ­ljavamo kroz dualnost. Dualnost je dakle urođena životu, ali je ipak samo iluzija koja stvara odvojenost. To je naša percepcija stvarnosti u kojoj sve postoji kao suprot­nost: svetlost i tama, dobro i loše, lepo i ružno… Sagledavajući dublje, otkrivamo da sve suprotnosti postoje istovremeno. Sve­snost ne pravi podele, zidove, razdvajanja i prosuđivanja. Svi polariteti su samo različiti aspekti iste stvari, dve strane istog novčića. Sve je u međusobnoj vezi. Svesnost uklju­čuje sve. Celina je veća od svojih delova.

Nakon dugog perioda razdvajanja, razjedi­njenosti, osećaja čoveka kao superiornog vladara, došlo je vreme koje poziva svakog od nas da dublje oslušne svoje biće i svet oko sebe. Smisao našeg boravka na pla­neti nije kratkoročna dobit, jer naše istinsko biće nije ograničeno vremenom i prosto­rom. Opus Saglasje je poziv ka toj spoznaji.

Zašto krug, zašto plava, zašto zlatna boja?

Kroz različite epohe i civilizacije, zlato je imalo višeznačnu ulogu. Uvek je bilo cenje­no kako zbog simboličke, tako i materijal­ne vrednosti. U mnogim kulturama je sim­bol svetla i sunca, ukazujući na božansko poreklo, duhovnu uzvišenost i besmrtnost. Ukratko, zlato je simbol Istine, jasnoće i bo­žanske isceljujuće svetlosti.

Plava boja u sebi nosi poruku otvorenog prostora, nesputanosti, slobode, imaginaci­je, inspiracije i senzitivnosti. Odiše mirom, dubinom, inteligencijom i pravdom. Takođe je direktna asocijacija na nebo i beskonač­nost.

Sva ova značenja me duboko inspirišu i protkana su kao nevidljive poruke u svakoj slici.

Koliko si dugo radila na jednom simbolu i zasto geometrija?

Sve slike opusa Saglasje su rađene kombi­novanom tehnikom pozlate sa akrilnim bo­jama. Pozlatarska tehnika je veoma složen proces koji iziskuje poznavanje materijala, zanatsku veštinu i veliki broj radnih sati. Sli­ke su pozlaćene zlatnim listićima od 24k sa završnom glačanom, mat i obradom gra­viranjem. Kao kontrast i protivteža zlatnim površinama stoji plava i često teksturisana površina. Ceo proces iziskuje disciplinu, jak fokus i strpljenje. U proseku je za svaku sliku bilo potrebno mesec dana rada.

Zbog višeznačnosti zlata i plave boje, u for­mi opusa Saglasje su korišćeni prečišćeni geometrijski oblici kako bi podržali jasnoću poruke. Sa druge strane i sama geometri­ja odiše velikom simbolikom jer svi oblici i proporcije u univerzumu nose u sebi tajnu matematike i geometrije. Sve što postoji je stvoreno iz geometrijskih kodova. Geome­trijski uzorci vidljivi u prirodi direktno ukazu­ju na povezanost svega sa jednim Izvorom kreacije. U tom smislu, geometrija je mesto susreta uma i materije, duhovnog i fizičkog, konačnog i beskonačnog.

Koji je kod tvoje izložbe?

Nismo sami. Nismo odvojeni. U poretku po­stojanja, sve je povezano.

Koja je formula tvog umetničkog izraža­ja?

Naša jedinstvenost se ne ogleda samo u otisku dlana, naša celukupna bića su uni­verzalna i neponovljiva. Na planeti Zemlji smo privremeno, rastemo, učimo, razvija­mo se u ovom divnom daru zvanom život. Povezanost sa svim što postoji i pripadnost celini, ne isključuje autentičnost svakog od nas. Koliko smo toga svesni, koliko živimo svoju autentičnost, a koliko život provodimo u različitim ulogama, misaonim konstrukci­jama i emotivnom haosu?

Smatram da je formula za umetnički i sva­ki drugi izražaj u životu pronaći i raditi ono što nas duboko raduje i ispunjava samim činom. Pronaći i raditi ono zbog čega zabo­ravimo na vreme, umor ili hranu, ne misle­ći o krajnjem ishodu već verujući u proces stvaranja. Dakle, pronaći svoju autentič­nost. Za mene je to upravo ovo što radim, bilo kao profesorka, dizajnerka enterijera ili umetnica. I sve je to zajedno proces, na­izgled jednostavna formula, a u stvari jed­načina sa mnogo nepoznatih i zadatak za ceo život.

Kako daješ nazive tvojim slikama?

Slike u opusu Saglasje nose nazive: Izvor­nost, Tajanstvo, Imaginacija, Vizija, Posta­janje itd.

Nazive biram intuitivno, nakon završetka slike. Slika nastaje kao potreba da se ispo­lji neki unutrašnji poriv, bez ideje šta bi to zapravo trebalo predstavljati. Prečišćenim apstraktnim kompozicijama kroz ravnotežu oblika, materijala i boje želim podstaknuti osećaj harmonije, mira, (sve)prisutnosti. U skladu sa tim, kasnije dođe i ime slike. Sami nazivi donekle intrigiraju gledaoca, podsećajući na pojmove na koje smo u svakodnevnoj žurbi zaboravili, a koji su bli­ski suštini našeg bića, našoj duši.

Koliko umetnik duboko mora da radi na sebi da bi sva svoja znanja objedinio u jednoj slici, u jednom nazivu slike?

Rad na sebi počinje potrebom da nešto promenimo, učinimo boljim, da iscelimo bolno mesto. Korak po korak, u tom proce­su prihvatanja i dopuštanja, učimo, stičemo vrline i širimo svesnost. Za to je potrebna i hrabrost i istrajnost jer u čovekovoj prirodi je da bira mesto koje je poznato i sigurno, da se ne pomera, iako je to često mesto stagnacije.

Umetnik na prvom mestu treba da bude iskren prema sebi i svom delu. Umetnika vidim kao biće koje ima hrabrosti da se ne­prestano suočava sa svojim emocijama, promišljanjima, senkama i koji je spreman da to pokaže kroz svoja dela, da prikaže ono što i drugi na nekom nivou prolaze, ali o tome ne govore. Na taj način, umet­nik samim stvaranjem radi na sebi, bilo da se kroz svoj rad oslobađa traume, preno­si poruke, ukazuje ili poziva na nešto. Da­kle. (samo)spoznaja, hrabrost, otvorenost, nesputanost stvaraoca su vidljivi u svakoj slici, kao i samom nazivu dela.

“Beskrajni, plavi krug. U njemu, zvez­da”, rekao bi Miloš Crnjanski, a šta ka­žeš ti za bekrajno plave, odnosno zlatne krugove?

Simbolika kruga je takođe jaka i prisutna od samog početka čovekovog umetničkog iz­ražavanja. Krug kao temeljni simbol ozna­čava savršenstvo, homogenost, odsustvo razlikovanja i podele. Krug simbolizuje i kosmičko nebo u njegovim vezama sa ze­mljom. Kružno kretanje je savršeno, nepro­menjivo, bez početka i kraja, stoga simbo­lizuje beskraj i večnost. Sa druge strane je i simbol vremena kao točak koji se stalno okreće.

Beskrajno plavi i zlatni krugovi opusa Sa­glasje ukazuju na onaj bestelesni, savršeni deo nas, na ono istinsko i zbiljsko u nama. To je naša duša, naša bit, božanska pri­roda, jezgro našeg postojanja. Mesto gde jednostavno Jesmo.

Tema novembarskog izdanja RYL maga­zina je stih Branka Miljkovića “Neki će svemir ponovo da nas stvori”. Kako gle­daš na transformaciju svog bića i koji to svemiri dopiru do nas?

Stihove Branka Miljkovića interpretiram kao potrebu da globalno promenimo shva­tanje čovekovog prisustva. Kroz spoznaju o međusobnoj povezanosti svih živih bića i razumevanje koje obuhvata fizičku i duhov­nu dimenziju postojanja, potrebno je učini­ti taj korak promene, osvestiti, “ponovo se stvoriti”. Gledajući širu sliku, svako od nas, polazeći od svog života, učesnik je u bu­dućnosti ljudske civilizacije.

Zbog toga na transformaciju, kretanje, uče­nje gledam kao na neizostavni deo života. Kako to obično biva, često nas neprijatne situacije gone napred. Promene ne dolaze uvek brzo i jednostavno, barem ne na po­četku. Stalna potreba za novim saznanjima i istraživanje kreativnih načina izražavanja su rezultirala mojim stvaralaštvom danas. Veoma sam zahvalna za svaki korak na tom putu.

(Sve)Mir koji dopire do nas donosi osećaj celovitosti i pripadnosti nasuprot stalnom takmičenju i izolovanosti. Razumevanjem povezanosti uma, tela i duha otkrivamo da je naša svest odgovorna za naša životna iskustva. Sva iskustva i lekcije smo izabrali. Promenom svojih misli i uverenja, menja­mo svoju stvarnost. Prepoznavanjem svih ovih načela, prihvatajući svoju ulogu, odgo­vonost i potencijal možemo kao čovečan­stvo ostvariti nove puteve za isceljenje, rast i održivost.