PIŠE: ANIMA MUNDI
Čija su ovo vrata? Čiji su ovo ključevi? Ti si ključar sveta. U tebi su svi alati da pređeš, osvojiš, voliš, shvatiš, spoznaš, pobediš…
KLJUČ je predmet, najčešće od metala, koji služi za zaključavanje ili otključavanje brava ili katanaca. Ključevi mogu biti raznih oblika i dimenzija. Ti ključevi pripadaju materijalnom svetu. Ključevi onog unutrašnjeg, duhovnog sveta su nevidljivi kao volja, disciplina, hrabrost, uporonost, različiti uvidi i spoznaje. Ključevi koji otključavaju srca, umove, duhove, lepota koja osvaja. Ključevi kojima spoznajemo sami sebe i druge.
Nema ništa do vere u sebe…
Sećam se svoje prve izložbe fotografija 2017. godine, prvi put na sastanku sa našim čuvenim fotografom Nebojšom Babićem i on me pita: „Odakle vučeš toliko samopouzdanje?“ Ja mu odgovaram: „Iz svega onoga što sam do sada postigla, uradila, naučila. Znam ko sam i šta mogu. Moji ključevi rade za mene i otvaraju brave vrata kroz koja prolazim.“ Bila je fenomenalna izložba. Ključeve sam izvukla iz samopouzdanja. Ulazim u 2020. godinu.
Vikend dolazi, treba da se organizuje nešto u prirodi. Iskreno, malo sam inertna, možda i umorna. Moja super cool prijateljica Dragana predlaže odlazak do Lazarevog kanjona. Ona je sve organizovala. Čula sam da je uspon veliki. Plašim se da neće ići lako. Moj kapacitet pluća je slab, jer imam astmu koja je razvijena kroz nelečenu polensku alergiju. Malo me je strah. Zovem prijateljicu koja mi kaže – znam kako dišeš pri usponu, mislim da je to za tebe jako teško. Uhhh, već me sve plaši. Želim da platim duplo i da odustanem, ostanem u krevetu tu subotu i odem na Adu na sunčanje. Međutim, vojnik u meni mi ne da. Subota rano ujutro, pojavljujem se sa opremom na dogovorenom mestu. Odlazimo i četiri sata vožnje je pred nama. Obilazimo dragulj Lazarevu pećinu. Toliko sam pećina videla, ali ova mi je najlepša, najbogatija, najsimboličnija. Hvala ti, Lazare… ostalo je da se uspemo do tvog kanjona. To je najduži i najdublji kanjoj u Istočnoj Srbiji. Litice kanjona su vertikalne i ravne, a na najužem delu širina kanjona iznosi manje od 7 metara. Sadrži preko 70 pećina. Samo neke od njih su otkrivene i dostupne, poznate pod nazivom Zlotske pećine (Lazareva pećina, Vernjikica, Hajdučica, Mandina pećina, Dubašnička jama i dr.). Prijateljica je rekla – nećeš uspeti, biće ti jako teško. Njene reči mi odzvanjaju u glavi, ali ih otpuštam i preuzimam svoje ideje, snagu, molim pluća za snažan udah i izdah i da izdržim. Krećem sa strahom, ali on popušta polako, moja volja je jača. Ja hoću da vidim taj kanjon. Ja ću ga videti i pažljivo, korak po korak, oslanjajući sa na štapove, koračam zadihana do cilja, sarađujući sa svojim plućima. Osvajam taj pogled došavši do cilja koji me ostavlja bez daha. Pobedila sam sebe, proširila svoje granice i bila jako, ali jako srećna. Ljubavi, ti imaš ključ za sve što ti treba. Tokom uspona koji je trajao dva i po sata imala sam divne uvide, mislila sam o cilju. Ovo su moje borbe, veliki koraci, sitne pobede. Kako sam samo bila srećna ugledavši kanjon i prostranstvo. Prijateljica iz Hrvatske Branka Lisca mi piše poruku: „Mia, da ne znam da si u Srbiji, mislila bih da si na drugom kraju planete.“ Ali ja jesam na drugom kraju planete, negde kod Bora, gde još moja noga nije kročila, gde sam osvojila svojim plućima i voljom jedan kanjon. Dragana i ja smo bile ponosne na nas. Rekosmo – i Rtanj je naš. Naš sledeći poduhvat u Srbiji. Kažu da je uspon još teži, ali na tu prirodnu piramidu popećemo se mi, a možda i prespavati.
Postavljajte ciljeve u odnosu na sebe, druge ljude, korake, sne. Ti si ključ – ne zaboravi. Spoznaj svoje granice i samo se kreći. Life in motion. Moj izbor, moje pobede, moji ključevi, moja sreća.
Postoje ljudi za koje ključeve definitivno nemate, postoje mesta koja nikada ne treba da osvojite, postoji ono što nije vaše, ali se zato okrenite onima čije ključeve nosite u srcu i hrabro koračajte sa verom u sebe i Boga.
