PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTO: ANTON WELT
I kada se osvrnem na pređeni put, opet bih ga prešla. Deset godina kontinuiranog, intenzivnog rada. Dekada rada na sebi. Živim ono što pišem, pišem ono što živim. Magazin mi je došao kao lični spas i duhovna nadgradnja. Otvorio mi je puteve ka nekim novim ljudima, svetovima, idejama. Traži od mene konstantne korake ka budućnosti i nečem drugačijem. Tera me da budem bolja, snažnija, jača, istrajnija u svemu. On je svetlost koja blista i koju shvatam kao put nade, znanja i duhovnog vođstva. U fokusu su umetnost, poslovni uspeh i lični razvoj. Rad na sebi i usavršavanje u majstora igre i života je neprocenjiv poduhvat koji neko može da uloži u sebe. Nekada se osećam kao skulptor koji vaja i kleše svoju skulpturu i pronalazi joj mesto u svetu. Nekada imam osećaj da sam kreator i veliki podsticaj drugima da uzmu „pero u ruke“ i podele sa nama svoje misli. I znam koliko je sve terapeutski i snažno. Jer pisanje oslobađa. Pisanje uzdiže i miluje dušu. Isceljuje na svim nivoima. Nekada vidim RYL kao čistu umetnost između korica, koji govori o životu, nadahnut njim i stvaranjem.
U lancu jedinstva susreću se nevidljive ruke, blistavi umovi, magične vizije svih koji su na RYL stranicama ispisali svoje znanje. Taj lanac je beskonačan kao i misao i energija koja se širi. Širiti stav vredan divljenja i lepotu koja se pronalazi u svemu je imperativ. Dati vrednost svima i tražiti ono najbolje u čoveku mogu samo velika i krilata srca.
RYL je kao pokazna vežba kako se živi, razmišlja, voli, neguje, poštuje, sanja, veruje, misli.
RYL mi je doneo riznicu raskoši čoveka u svakom smislu. Kadra sam da dodirnem tuđu senku, hrabra sam da izazovem i otvorim priču. Jer važno je biti odvažan u svemu. Budite odvažni u pričanju priča koje transformišu, koje motivišu, koje inspirišu na promene, lične, kolektivne. Individualno usavršavanje doprinosi i kolektivnoj harmoniji. Najvažnije je od sebe napraviti majstora, a on već zna kako će dalje poboljšati sve(t).
„Ako hoćeš da budeš srećan – budi“, kaže majstor sreće i nesreće Tolstoj. Ja sam se odlučila da budem srećna i zahvalna. Sa tim stavom vam dolazi sve.
Vladeta Jerotić bi rekao „Samo dela ljubavi ostaju“, a RYL je moja ljubav uz pomoć koje svedočim vremenu i kao arhivar beležim ovaj 21. vek koje će buduće generacije istraživati, sadašnje čitati i usvajati. Ima li išta lepše nego biti svedok nekog vremena i uzimati iz njega samo najbolje i davati istom merom, a možda i više.
Zahvalna sam svim autorima sveta koji su dali veliki doprinos, stali na scenu i poklonili se. Aplaudiram vam iz svakog atoma svog bića jer smo zajedno uradili veliku stvar. Hroničarima vremena treba treba dati prostora i svetla zbog istine i ljubavi koju ispisuju.
Ovaj medijski prostor pripada svima nama, on je namenjen za progres uma, duše i tela. Neka tako i ostane za sledeću deceniju. RYL niša u medijskom svetu je retka, a ja kažem da vredi svim srcem. I kažem da je snaga u postojanosti, posvećenosti. Mi stvaramo ovaj svet energijom, darovima duše i vizijom. Da li je to paralelni Univerzum? Kažem da nije. Isporučimo najlepše ovom svetu kroz sopstveni izbor. Treba čuti i uvažiti glas drugih.
Glas, reč, misao je zabeležena. Pišimo dalje kreirajući sadržaje iz života.
I ne zaboravite, ništa bez tima i zajedničke akcije. Ljudi, mi deset godina radimo zajedno: Dijana Krtinić, Boris Cupać, Nikola Markov. Zaslužili smo svi „po jedan srebni sat“. Spojila nas ideja, koja se neslućeno proširila dalje.
Živeli!
