in

STRPLJENJE & SAOSEĆANJE

PIŠE: SOFIJA BOROJEVITY
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: UNSPLASH.COM

Za snove je potrebno strpljenje i saosećanje. Te dve vrline nam pomažu da ostanemo nežni prema sebi na putu ostvarenja ciljeva, a istovremeno da budemo u kontaktu sa svojom is­tinitom željom i pravcem.

Saosećanje je, prosto rečeno, miran, brižan i prijateljski pristup u situacija­ma koje su komplikovane. Prvenstveno prema sebi, pa i prema drugima. Moć samosaosećanja je u tome da nas pov­eže sa onim što je naše ponekad teško da prihvatimo. Takođe nam nudi prist­up koji se razlikuje od toga da okreće­mo glavu od onoga što nam pada teško da vidimo.

Počinjemo sa empatijom, osećanjem povezanosti. Kada osetimo i primeti­mo koliko je bitna ljudska prisutnost, nešto prelepo se desi – prestane da postoji osećaj irelevantnosti. I tada sva svoja stremljenja vidimo jasno i sa os­ećajem vrednosti.

“A man who is a master of patience is a master of everything else.” – George Savile

Strpljenje je jedan od najmanje is­traživanih koncepata. Kada pričamo o naučnim istraživanjima, Lavelock (2015) je pokazao da je svesnost o situaciji ključna za strpljenje. Jedna od definicija strpljenja koju je dao Fowers 2005. godine je da je strpljenje karak­teristka koju osoba koristi da bi došla do ideja i postigla ciljeve, a sve u svrhu razvoja ličnosti. Taj razvoj je jako bitan za opšte zdravlje i rast.

Glavna razlika između strpljenja i samoregulacije emocija oslikava se u tome što emotivna regulacija ima za cilj da suzbijemo ispoljavanje emocija koje nisu u skladu sa nama, dok je str­pljenje više karakteristika momental­nog preseka iskrenih emocija.

Ono što izdvaja strpljenje kao vrlinu jeste to što ono utiče na više kogni­tivnih funkcija.

Kao, na primer, na disciplinu i intereso­vanje i prelazi na viši nivo mentalnih zadataka poput praštanja, samokon­trole, dobrote, odgovornosti. Takođe, strpljenje nam daje rastojanje između sadašnje situacije i cilja koje, ako je sa­gledano objektivno, može da služi kao motivacija.

Najbolje rešenje je da prvo steknemo uvid u to što imamo ispred sebe i sa čime raspolažemo. Zato je jedna od najboljih tehnika svesna pažnja ili pri­sutnost.

Ako primetimo da upadamo u stanje uma poput auto-pilota, možda je bolje da razmislimo kako da promenimo način na koji radimo, a ne kako da ne radimo i kako bolje da uradimo zadatke ispred sebe. Kada nam se možda čini da smo obuzeti mislima koje su bitnije od onoga što radi­mo sada.

Na primer, na mestu na kojem je previše bučno, možemo da vežbamo pogled iz visine. Da vidimo koliko je realno ono što nam se sad čini hitnim da moramo da uradimo. Dakle, da li su te distrakcije re­alne, da li je nam je to zaista prioritet sada.

Zasto je mindfulness moćan?

Baš zato jer nam omogućava da pos­tanemo svesni naših ideja vodilja kao i ometača.

Pored toga, mindfulness nam takođe daje uvid u to kako da stvorimo šansu da napravimo odnos sa idejom, da je razma­tramo svesno i primenimo u praksi.

Sve je dakle u krugu. Hajde da prvo os­vestimo taj krug, da napravimo promene koje su potrebne i stvorimo novi život koji je udoban i autentičan. Zato možemo da krenemo putem ljubavi prema svojim snovima i sebi. Postoje jedna vežba koja može da nam pomogne da ideje gledamo na totalno nov način, da osetimo svežinu svakog trenutka i iskoristimo sve prilike is­pred sebe.

Početnički Um

Kada vidiš situaciju kao da je prvi put, tada možeš da nađeš sasvim nove ideje, tehnike i rešenja. Sve postaje zanimljivo i novo, samim tim i lakše jer je tad sve igra.

Sedi udobno na mirno mesto.

Obrati pažnju kako dišeš, kakvi su osećaji u tvom telu, samo je bitno da tebi odgov­ara i da si opušten.

Kada vidiš da te obuzimaju brige, primeti ih.

Kada osetiš da si dostigao određeni vid mira, uzmi bilo koji predmet koji ti je na­jbliži.

Posmatraj ga kao da mu ne znaš namenu, kao da mu ne znaš poreklo.

Od kog materijala je napravljen?

Kog je oblika?

Koja je njegova svrha, za šta služi?

Za šta sve može da se koristi?

Da li možda možeš da mu izmisliš novu namenu?

Prosto se igraj sa njim.

Ne zaboravi – sve je igra. Svi mi imamo pravo da na svet gledamo iz svoje pers­pektive.

U tome je lepota različitosti.

ŠTA MISLITE?

100 Poena
Upvote Downvote

SNOVI, MAŠTA, ŽELJE

PROBUDI ME (odlomak iz romana “San u kamenu”)