STRAST POKRETAČ ŽIVOTA

PIŠE: NIKŠA DOBRE

Po modernoj filozofiji života, ljudima koji se bave terapijom, psihologijom, raznoraznim guruima, rad donosi radost i svrhu u naše živote. Šta bi Dalmatinac rekao na to ili Crnogorac?

Važnost negovanja strasti prema radu kao sredstvu za duhovni rast i ispunjenje je odu­vek bilo sredstvo koje donosi osećaj dubokog angažovanja i entuzijazma, gde ulažete svoje srce i dušu koji vas motivišu da se izdvojite od osrednjosti i pronađete sebe kroz kreativnost.

Ali šta ćemo sa onima koji kada se ujutro pro­bude znaju da ih po ceo dan čeka čekić na nekoj ulici, ili koji moraju skinuti azbestnu izola­ciju u nekom uskom prostoru na 300 stepeni, ili onima koji rad posmatraju kao puku obavezu ili teret? – Ništa. Pomerajte se s mesta.

U ovom svetu, nadam se već prošlom, trodi­menzionalnog dualističkog postojanja, sve je prihvatanje i oprost. Prihvatanje programa (po­sla, života, onog što mi se dešava ) i izbora da se iz njega izađe na putu prema četvrtoj i petoj dimenziji svesnosti i stanja postojanja gde je sve mudrost i ljubav.

Može li običan čovek svojom mudrošću, na­pokon svojim izborom, da odluči šta je dobro za njega kako bi strast proključala iz petnih žila i oslobodila ga okova osrednjosti, gde bi u pu­noj snazi bio u službi sebe, pa tako i drugima, onim što voli?

Kada sam došao u Ameriku, najteže od svega mi je bilo da slomim ego. Onako mlad, školov­an, u punoj snazi, mislio sam da ću da osvojim svet i da svi čekaju mene.

Sećam se još uvek da mi je čačkalica visila na usni glumeći profesionalnog fudbalera koji samo što ne istrči spreman iz nekog kafića na teren. Koliko ništa nisam znao o strasti koja je ključala u meni, mnogo snažnijoj od etike­te koju sam nosio o sebi, programu sredine u kojoj sam živeo u Beogradu i na Balkanu.

Nije bilo tako. Ubrzo sam završio u nekom apartmanu šmirglajući zidove dok mi jagodice na prstima nisu nestale, pa danas ni otiske ne mogu da dam u nekoj državnoj ustanovi.

Posle su došli mostovi (bojim se visine), visim u nekoj košari na 300 metara i kao perem neke noseće stubove, i tako pet godina. Treba ujutro ustati radostan da prihvatiš ono što si odabrao. Ego kaže nije to za tebe, a duša prihvata i guta ono što sam pre rođenja izabrao.

Strast čeka da pronađeš sebe kako bi progle­dao i tako zasijao sebi.

Izbori i pomeranje. Strast u meni je ključala za boljim, jer svako zaslužuje više i bolje.

Bog u nama želi da rastemo, tada je i on srećan što zajedno postojimo.

Kad čovek prestane da pita zašto, već prihva­ta sve što mu se na njegovom putu nađe, on svesno odrađuje karmički balans koji mu je ne­ophodan da strast proključa upravo onako kak­vim ga je Bog stvorio.

Važnost negovanja strasti prema radu je sred­stvo za duhovni rast i ispunjenje.

Nevažno je šta radite, dok god radite svim svojim bićem najprofesionalnije što možete, dajući se drugima i služeći zajednici. Posao kojim se bavimo i to što radimo ne određuje vašu dušu ni ono što nosite u sebi, nego vam kroz vašu snagu daje osećaj zadovoljstva i ra­dosti, kao i prihvatanje sebe.

Na kraju krajeva, ako i dalje ne volite ono što radite, a niste učinili ništa da to promenite, ipak je do vas jer se pomeranje nije desilo.

Često je teško naći motivaciju da bi strast proključala, ali strast za poslom ne mora da bude u onom za šta ste plaćeni. Strast može biti u onom što možete da ponudite svetu. Da bi čovek pronašao tu strast mora da otkrije u sebi iskru zadovoljstva koja ga čini srećnim dajući se i služeći drugima. Možda je to pokošena tra­va komšiji koji je bolestan, ili okrečen hodnik u zgradi u kojoj živimo, zrno pažnje koje nam pomogne da preguramo još jedan dan, nešto što bi olakšalo drugome, a nama donelo mir i radost. Možda je vaša strast upravo plaćena ki­rija nekom ko to ne može da učini. Tada strast proključa, čak i na onoj ulici gde čekićate po ceo dan.

Strast u poslu se ne meri ličnom korišću ili sta­tusom, već u obavljanju posla koji je usklađen sa osnovnim vrednostima i principima.

Da bi čovekova motivacija mogla da ga pokre­ne i “ozdravi” uvek je dobro pitati sebe – “Zašto” smo izabrali trenutnu profesiju? Koji su ciljevi i svrha determinisana pravcem koji podstiče naš entuzijazam i održava nas motivisanim?

Neophodno je prihvatanje izazova koji nas sti­mulišu, pre svega našu kreativnost. Radozna­lost čoveka može da upropasti ili prosvetli. Ja sam uvek za to da ostanemo radoznali. Kao mala deca, konstantno učeći. Sticanje no­vih veština i znanja može osvežiti vašu strast rađanjem novih ideja i održati vaš rad zanim­ljivim.

Pošto smo u srži Evropskog prvenstva u fu­dbalu, videli smo kod određenih selektora kako manjak znanja i zanemarivanje sticanja novih veština kroz učenje može biti pogubno za tre­nersku karijeru. Takav pristup je poražavajući ne samo za trenersku karijeru nego i za kom­pletan fudbalski sistem – ovo je samo primer. O ovome sam pre dve godine govorio na nekoliko televizija i intervjua u Srbiji i pokušao da obja­snim pogubnost ega nad egom bez stručnosti i znanja, koji je vođen požudom a ne strašću za istinskom ljubavlju u poslu kojem se dajemo.

Jednako je i u muzici ili svakoj drugoj grani umetnosti koja strast za nečim zameni požud­om i egoističnim pristupom životu, zaboravlja­jući na sve oko sebe i ispoljavajući narcisiodne i psihopatske elemente makijavelističkog sa­držaja, koji nemaju želju za rastom, osim ličn­om dobiti. Strast prema poslu kojim se bavite ne trpi ličnu dobit. Lična dobit mora da bude izbalansirana, jer vas kad-tad prolazna slava u vašom praznom i limitiranom biću baci na kole­na, a materijalna korist drži kao taoca u svom propadanju.

Strast za poslom kojim se bavite mora da vas pokreće u istini i ljubavi prema sebi i drugima.

Dalje, tražite povratne informacije o vašem radu, ali ne budite robovi pohvala.

Vi već znate ko ste i koliko vredite, ali kad poh­vala dođe prihvatite je kao dodatni stimulans i motivaciju da probude vaše unutrašnje biće.

Čovek se ponekad izgubi u toj strasti u poslu. Čime smo vođeni je od velikog značaja. Uspehom? Šta je uspeh za nas? Pun bankovni račun. Koliko je dosta? Potvrda drugih da vredi­mo? Sve je to želja ega da preuzme kontrolu u fizičkom svetu koji nemilosrdno želi da namet­ne vrednosti ocenjujući sebe kroz oči drugih. Zato je svesnost o sebi jako važna za sve čime se bavimo, donoseći ravnotežu između posla i života.

Čovek ako je sav u svojoj strasti za poslom za­boravi na sebe. Zapitajmo se – ko sam to ja i ko je taj čovek koji je zaboravio na sebe?

Postavljanje smislenih ciljeva u karijeri sa višom svrhom i vašim unutrašnjim pozivom može ot­voriti puteve strasti bez limita u vašoj karijeri.

Ponekad ljudi ne razumeju svoje strasti, vred­nosti i želje. Krajnji cilj treba da održava vaše pravo biće i donese osećaj ispunjenja.

Ljudi često zaboravljaju i zanemaruju intuiciju kako bi otkrili puteve koji ih vode ka karijeri koja se poklapa sa njihovom svrhom.

Da bi čovek bio usklađen sa svojim ključnim vrednostima i principima koji oblikuju njegove akcije i odluke, on mora da se uskladi sa njima kako bi stvorili osećaj autentičnosti i integriteta.

Ako se strast u poslu odnosi samo na egoi­stičko ispoljavanje ličnog zadovoljstva po prin­ciopu ”vidite me, vidite me kao sam najbolja/ najbolji”, onda takva strast i ljubav prema poslu kojim se bavimo ne služi nikome, pa ni takvoj osobi.

Kroz život i posao stalno se susrećemo sa iza­zovima koje treba prihvatiti kao priliku za rast u postizanju viših ciljeva. Prilagodljivost i fleksi­bilnost omogućava nam da istražimo nove pu­teve za rast.

Osnova života na zemlji i ispoljavanje našeg bića kroz strast koju nosimo u sebi je kako služiti drugima, u pravljenju pozitivnog okruženja u kome radimo i sredine kojoj služimo, kao i pozi­tivnog uticaja na svet.

Ponekad je teško ostati motivisan i otporan u postizanju ciljeva, vođen strašću i željom za ostvarenjem.

Povezivanje sa našim unutrašnjim bićem, prepoznajući naše istinske želje i motivaci­je, usklađuje nas sa našim krajnjim ciljevima. Šta vredi strast za nečim ili željom kojom smo vođeni ako nema jasnih namera i ciljeva?

Strast bez unutrašnje snage i otpornosti za dostojanstvenim prevazilaženjem prepreka i neuspeha je krhka. Upravo svesnost o našoj snazi izgrađuje samodisciplinu i istrajnost koji­ma možemo prevazilaziti prepreke i neuspehe sa dostojanstvom.

Ne treba tražiti svrhu našeg postojanja kroz ve­like stvari. Niko od nas ne očekuje da spasimo svet. Ali kroz strast koju nosimo u sebi implici­ramo duboku i intenzivnu ljubav, posvećenost i entuzijazam prema svom radu, uživajući kroz zadatke i aktivnosti vezane za našu karijeru.

Strast podstiče život. Budimo strastveni u sve­mu. Sve što je na pola životu ne daje sveobuh­vatni smisao za ostvarenjem niti sopstvenim rastom.

Mnogo je primera gde pojedinci u želji za uspehom i moći zanemaruju osnovne etičke principe ljudskog postojanja “gazeći preko dru­gih” – to nije strast za poslom – to je poniranje sopstvenog bića.

Strast za poslom, ljubavlju, životom treba da je u skladu sa svime oko vas, a posebno izbalan­sirana u vama. Strast treba da postoji sa la­koćom kojom koračamo kroz život.

Ona nas oslobađa i čini jedinstvenima u našoj istini o nama.