SREĆAN PUT

PIŠE: NINA BOGOSAVLJEV, KREATORKA BULKA BRENDA

Postoji jedna simpatična ilustracija životnog puta koja pokazuje kako mi zamišljamo taj put, a kakav on u suštini jeste – pun zavijutaka, uspona i padova, prepreka. Kada to pogledamo, teškog srca napravimo udah i izdah jer smo svi svesni toga da je to u stvari istina. Ali kako gledamo na nju? Kako je doživljavamo?

Sveti gral kome se teži još od davnina, od nas­tanka primitivnih crteža u pećinama, pa do sofisticirane kvantne fizike je sreća. Želja da se dostignu viša stanja svesti, sloboda od težine života i patnje i pomeri se od onog pukog egzisti­ranja je nepromenjena. Još pre 2300 godina, Ar­istotel je zaključio da više od svega drugog ljudi žele sreću. Ono što danas znamo, ali teško ra­zumemo, jeste da sreća nije nešto što se dešava, poseduje, zaslužuje, dobija ili kupuje. Još manje je rezultat srećnih okolnosti ili slučaja, već zavisi od toga kako te okolnosti tumačimo.

Tradicija starija od 5000 godina uči nas kako da razumemo našu prirodu i život oko nas. Joga je mnogo više od spiritualne gimnastike. To je vrlo stručan metodološki trik kako da umirimo um, suptilan, a ne brutalan, mehanički, mainstream, popularizovan i šturo shvaćen proces u kome se mogu zaustaviti misli. Danas, na mnoge načine, kroz mnoge knjige, predavanja i radionice, može­mo osetiti zrno sočnosti života koji možemo da imamo. Međutim, kada se vratimo svojoj sva­kodnevici, taj osećaj se rasprši i nestane poput semena maslačka na vetru. Ono što nas udal­java od vraćanja na naš put ka našem ‘zlatnom gralu’ je usputno skupljanje informacija i nera­zumevanje suštine šta u stvari sreća jeste. Zvuči čak besmisleno da postavimo sebi pitanje zašto uopšte želimo da budemo srećni, šta sreća za nas znači, da li je zaista želimo ili negde duboko uživamo u svim izazovima koji nas trenutno za­sipaju.

Intelektualno znanje i razumevanje je veoma ko­risno i stvara dobru bazu za dalje napredovan­je kroz praksu. Ako se samo zadržimo na ovom nivou, počinje igra našeg ega i uma koji voli da žvaće i preživa, hvalisa se i koristi rečnik koji navodi običnog posmatrača da vidi mutnu sli­ku o našoj duhovnosti. Tako samo hranimo svoj ego, ukoliko skupljamo informacije sa tom nam­erom i lažnim uverenjem da na taj način raste­mo, razvijamo se i istražujemo svoje biće. Kada znanje koristimo kao temelj za redovnu praksu, onda je praksa utemeljena, konstantna i posta­je deo našeg puta. Tek tada dolazi do promene, jer sada dobijamo iskustvo svih onih informaci­ja koje smo revnosno skupljali i tada kroz svoje iskustvo razumemo i učimo druge da razume­ju. Tu se krug potpuno zatvara i počinjemo da dobijamo iskustvo sreće. Sreću nalazimo kada smo potpuno prisutni i budni u svakom trenut­ku našeg života, bio on za nas prijatan ili ne. Da bismo dostigli budnost u svakom trenutku, po­trebno je da radimo praksu, da kroz slušanje i os­vešćivanje svojih misli i emocija razumemo ka­kvo je naše trenutno stanje u odnosu na spoljni svet i menjamo tok tog stanja ukoliko nam ne pri­ja. Kada shvatimo da smo potpuno transparentni i da kroz nas prolaze emocije i misli koje ne pozi­vamo na čaj, već ih samo puštamo da prolaze ne remeteći naš unutrašnji mir, tada smo posti­gli veliku stvar. Tada koračamo po našem putu sigurni, ostavljamo iza nas vredne stope, dobro utisnute, i bez straha idemo dalje u nepoznato.

Znamo svi onaj osećaj lakoće i poverenja u svaki svoj korak kada otputujemo na omiljenu desti­naciju. Tada smo potpuno opušteni, bez ikakvih briga, tada možemo da se dosetimo nekih novih ideja, bivamo inspirisani u trenutku, obećava­mo sebi da ćemo preuzeti kormilo i po povrat­ku krenuti novim putem. Međutim, već par dana pred povratak, vratimo se u stare obrasce, počin­je da nas obavija i stiska sa svih strana sve ono zbog čega smo otišli na putovanje.

Kada počnemo da razumemo svoj unutrašnji svet misli, emocija, žudnji i usmerimo pažnju na ono što nas raduje i u svakom trenutku, iako su to banalne stvari, odaberemo da radimo onu koja nas čini najradosnijima, ako to radimo najbolje što umemo bez ikakvog očekivanja, tada počin­jemo da menjamo tok života. Tada počinjemo da razumemo da je najlepše putovanje satkano iz mnoštva malih destinacija koje nam ulepšavaju život. Tada život počinje da dobija nov smer i tada pravimo sebi put uz beskrajnu podršku kvantnog polja oko nas, tada ne razdvajamo duhovni i ma­terijalni svet, tada živimo sočno, radosno, puni inspiracije i života. Kada puni poverenja krčimo svoj put i prigrlimo sa najvećom ljubavlju sve neprijatnosti po tom putu, koji smo vrlo svesno i radosno odabrali, tada putujemo kroz sopstveni život svaki dan, uzbuđeni.

Želim ti da kreneš na svoj put. Da ne ideš utabanim stazama, već da praviš nove, neustrašivo, nežno, strpljivo i budno da uživaš u svakom koraku, u svakom padu i ustajanju. Želim ti da uživaš i kada je put blatnjav i kada je suv, jer to je tvoj put u ovoj igri života. Zagrli sebe i kreni na sopst­veni put sreće i svima ispričaj o svom putu, jer ćeš tako srećom obasjati druge i tek onda tvojoj sreći nema kraja. Srećan ti put!