SMAZALA SI GA, LAVICE!

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: GALA ČAKI
FOTOGRAFIJE: BORIS KOČIĆ, NEBOJŠA BABIĆ, PRIVATNA ARHIVA

GALA ČAKI, DOKTOR UMETNOSTI, ROĐENA U EČKOJ 1987. GODINE, STU­DIRALA JE NA AKADEMIJI LIKOVNIH UMETNOSTI U NOVOM SADU, GDE 2011. ZAVRŠAVA DVA MASTER STUDIJA – SLIKANJE I CRTANJE. DOKTOR­SKE UMETNIČKE STUDIJE ZAVRŠILA JE 2017. GODINE NA FAKULTETU LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU. IZLAGALA JE NA MNOGOBROJNIM IZLOŽBAMA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU, A 2014. POSTALA JE ČLAN ME­ĐUNARODNE ORGANIZACIJE ART LINK US SA SEDIŠTEM U JAPANU.

GALA SVOJOM UMETNOŠĆU I ENERGIJOM NA NOV NAČIN POKREĆE SRP­SKU I SVETSKU UMETNIČKU SCENU. MEĐUNARODNO NAGRAĐIVANA, PRIZNATA U SVOJOJ ZEMLJI, GALA NAS SVOJIM JAKIM BOJAMA I ŽIVO­TINJAMA VODI U FILM KOJI NIJE ZA SVAKOGA. NJEN TEMPERAMENT I SNAGA KOJA SE OČITAVA NA PLATNU NAS DUBOKO VUČE U NEKE SOP­STVENE PONORE I SPOZNAJE.

SLIKE KOJIMA SE ONA IZRAŽAVA, PRIČA, PREPRIČAVA, PEVA, URLA, U MNOGOBROJNIM SU KOLEKCIJAMA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU, POSLOV­NIM PROSTORIMA, DOMOVIMA, GALERIJAMA, MUZEJIMA. NJEN SLIKAR­SKI JEZIK NE POZNAJE GRANICE NEGO OSVAJA NEBO.

GALA ČAKI, AUTENTIČNA UMETNICA 21. VEKA KOJA SNAGOM INTELEK­TA I LIČNE ENERGIJE BIVA VOĐENA KA NEKIM VIŠIM CILJEVIMA. JEDVA ČEKAM VREME TO VELIKOG „PRASKA“ KADA ĆE BITI SVETSKA A „NAŠA“. MADA MI ZNAMO DA TO VEĆ ODAVNO JESTE.

ODAKLE DOLAZI TVOJA NAJVEĆA INSPIRACIJA ZA SLIKANJE? IZRAZITO SI AUTENTIČNA NA PLATNU I U NAČINU ŽIVOTA. DA LI JE TO MEĐUSOBNO POVEZANO?

Moj jezik je jezik slika. Nesavršen. Govorim u slikama ne zato što ne umem rečima da zablistam, već zato što nisam sposobna da izgovorim reči dubina. Idem daleko u spoznaju, često dalje od onog što umem da kontrolišem. U stanje lepote, užasa, patosa. Tamo sam sama. Jedino u samoći dosežem sopstvenu slobodu. Slobodu duha. Dišem. Živim.

Baš u tom stanju beskonačnog, dalekom od ljudi, dolazim do čoveka. Čovek, sve ono što on jeste, osnova je mog slikarstva. Mračni, složeni, strastveni, ružni, lepi, okrutni. Ljudi se samo dese. Nikada se ne pojavljuju kao upozorenje. To uzbuđenje njihovih dolazaka čini me nezasitom.

Moje slikarstvo ima tragičnu auru, jer od najtežih životnih situacija stvaram lepotu. To je test. Ujedno teror. Postavljam prepreke da bih se osećala živom. Svaka prepreka, bitka, jeste nova spoznaja. Svaki čovek, nova fioka nas samih.

Kontradiktornosti mog bića nose određenu težinu koju nije lako iznositi. One vape za izražajem, stvaralačkim.

TVOJA ENERGIJA I SNAGA SU VIDLJIVE U SVAKOM SMISLU. MOŽDA SE NAJBOLJE OSETE NA PLATNU.

Svaki čovek ima određenu energiju. Moja je enormna. Za druge često zbunjujuća, za mene preko potrebna u ovakvom svetu.

Snagom energije započinjem svako delo. Samo delo stvaram sa mukom koju ne umem da prekinem. Kada stvorim jedno delo, odmah poželim stvaranje drugog. U mojoj biti je stvaralačka energija koja ima dva smera: rušilački i porođajni. Podariti delu život od krvi i mesa. To je veliko. I to ne može svako. Hiljadu puta mi je draža ideja nastala iz seksualne napetosti ili nervozne depresije, nego prazna apstrakcija. Zar ljudi nisu shvatili da je prošlo vreme za površne intelektualne igre, da je agonija beskrajno važnija od silogizma, da je očajnički krik mnogo sadržajniji od najsuptilnije misli?!

IGRA BOJA I SIMBOLA KROZ POTEZ TVOJE ČETKICE. KADA ZNAŠ DA JE JEDNA SLIKA ZAVRŠENA?

Delo je istkano od najfinijih niti impresija, promišljanja, kolektivnog nesvesnog, sopstvenog nesvesnog, ko zna kojih gena, ko zna kojih svetova i vremena. I kao takvo, stvoreno, ono ostaje prepušteno samo sebi. Živi. Jednim novim životom. Ono što je bilo nestvarno, pretočila sam u stvarno. A to može samo stvaralac.

DA LI IMAŠ STRAH OD BELOGA PLATNA?

Ko zađe u vlastitu dubinu, on vidi ono nadolazeće. Igra ima u sebi karakter budućnosti, jer je dete koje se igra potencijalna budućnost. A ja sam suštinski dete. Stvarajući, vi dozivate svoju dušu koja uranja u dubinu. Ono što vidim, često me naježi. Pred belim platnom umem često sebi da kažem kako se bojim same sebe. Mudrost je bojati se. Samo se junaci ne boje. A znamo kako oni završavaju. Poroditi delo iz krvi i bola je nešto što nije dato svakom. U jednom momentu sam stvaralac, u drugom stvoreno, u jednom prinosim žrtvu, a u drugom postajem žrtva sama.

KAKO OCENJUJEŠ SRPSKE, A KAKO SVETSKE KOLEKCIONARE? TVOJE SLIKE SE NALAZE U MNOGOBROJNIM KOLEKCIJAMA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU.

Kolekcionare posmatram živopisno. Kao igru metaka. Na svakog kolekcionara gledam kao na metak koji ide na mene. Pitanje je hoće li me taj metak okrznuti, raniti lakše ili teže, obogaljiti za čitav život ili – ubiti?

Delim ljude na stvaraoce, kojih je najmanje. Postoje kolekcionari koji podržavaju razvitak stvaraoca i same umetnosti. Njih je isto malo, a sve ostalo su konzumenti. U našoj zemlji postoji malo kvalitetnih kolekcionara. Nedostaje im hrabrost, vizija i obrazovanje. Imam utisak da nisu ni svesni koliko svojim neinteresovanjem i neunapređivanjem naše umetnosti i kulture unazađuju buduće generacije, tačnije njihovu decu. Naši stvaraoci su kvalitetni, ali iza njih mora da stoji sistem kao u brojnim drugim zemljama koje su spoznale važnost umetnosti i kulture.

TI SI LAVICA, TI SI RATNICA. TVOJE LIKE ODIŠU NEKOM UNUTRAŠNJOM BORBOM ILI APSOLUTNOM ŽENOM. SA ČIME SE BORIŠ, ZA ŠTA SE BORIŠ?

Borim se za svoje ja! Za ono za šta sam rođena! Borba je sa svima, svakog dana. Sve ljude doživljavam kao potencijalne neprijatelje. U biti mog bića je borba, zato im se ja radujem. Oni me čine živom. Jedino u toj borbi možete sići u tamne regije podsvesti kako biste spoznali čovekovo “ja”, koje se bitno razlikuje od spoljašnjeg, stilizovanog, društvenog “ja”. Preobražaj sopstvenog bića se postiže dugim, ogromnim i smišljenim rastrojavanjem svih čula. Zato moraju da se spoznaju svi oblici ljubavi, patnje, ludila, različitosti ljudi. To je ta vatra koju nudi igra. Ona me tera na put. Put je moje najiskonskije bivstvo, moj vlastiti život zasnovan u meni. Većini ljudi je život prejak. Samo najsnažniji ga podnose celokupno i trezveno. Ja sam ta!

U ČEMU PRONALAZIŠ MIR?

Čovek nikada ne zna šta jeste kada je onaj koji postaje. Jedino u stvaranju dosežem mir. Mir kada stvorim delo. Mir koji traje tako kratko. Sve ostalo je nemir. Neizdrž. Borba.

TVOJE SLIKE USKORO IDU PUT ISTANBULA, MINHENA, AUSTRIJE. ŠTA TRENUTNO SPREMAŠ? TVOJE SLIKE IAKO IMAJU DOSTA TAMNOG PIGMENTA U SEBI SVETLE NA NAJJAČE.

Moje nemirno biće ište kretanje. Radoznalost me je odvela i tek će me odvesti u najudaljenije delove ovog sveta. U ovoj godini izronilo je izlaganje u Istanbulu, zatim u Austriji. Spremam izložbu u Minhenu i u Americi. Spremam nešto novo, jedan novi medij sa kojim se nisam susretala, a koji će biti vrlo važan za postavku mog mesta u svetu umetnosti. Radujem mu se i prilazim sa velikom ozbiljnošću. Raduje me da stvaram sa kreativnim i kvalitetnim ljudima.

Slike zavise od ljudi sa kojima stvaram realnost. Boje su vrlo povezive sa najbližima. Ko zna šta će me i ko će me sve otvoriti za neke nove svetove u ovoj godini. Preostaje mi, kao i vama, da iščekujem.

KAKO LJUDI DOŽIVLJAVAJU TVOJE SLIKE?

Ljudi osećaju moje slike. Ne razumeju ih. Ne razumem ih ni ja. Kako da ih spoznam svojim intelektom kada su one plod nečeg višeg? Sve više i više ljudi mi se javlja jer osećaju neku enormnu energiju. A ja ih puštam da uplove u moj svet, bez da im kažem kako da ga misle i kako da ga osećaju.

TEMA FEBRUARSKOG, ROĐENDANSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „IMAM SRCE LAVICE”. KAKVO JE TVOJE SRCE? SA KOJOM OD ŽIVOTINJA BI GA POISTOVETILA?

Imam srce. Veliko srce. Ponekad pomislim da nisam ljudsko biće. Da sam životinja. Kako vole moji prijatelji da kažu: “Smazala si ga, lavice.” Imam srce zveri jer se ne plašim nikoga i ničega. Ja sam ta koja lovi. Predator. U životu, sa ljudima. A u stvaralaštvu sam zmija, jer je ona Anima koja me vodi u dubine, povezujući ono gore i ono dole. Zmija je zemaljsko biće čoveka koji nije svestan.