in

SAN NIJE SAM

PIŠE: NAĐA HADŽISTEVIĆ
FOTOGARFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

www.likepilates.com
Like_pilates Instagram

Zaronjena duboko u zagrljaj. Prijatno tonem, zaranjam u njega poput vešte sirene u duboko morsko prostranstvo. Krećem se ja, sirena bez granica kroz snove. Jedan je malo, nižu se jedan za drugim poput perli na ogrlici. Raduju se što me imaju, da postoje i kreću se bez zastajanja, bez granica. Razumete me, zar ne? Kada sanja­te, to je bezgranično. Nema dosadne pasoške kontrole, ozbiljnih carinika. Sanjate bez zaustav­ljanja. Krećete se sami. Poput vas i vašeg auto­mobila, dok jezdite na putu. Tako i ja sad.

Utonuh duboko u san.

Bezbedno i udobno.

San me pogleda i osmehnu mi se. Obradova mi se. Nije sam.

Ima mene. Stojimo na pozornici. Gledamo ka publici čvrsto se držeći za ruku. On mi tiho došaptava: Uspela si! Hvala ti što postojim. Hva­la ti si me dovela do zvezda. Visoko na nebu, na nebesku pozornicu. Tako daleko. Sve ono što si sanjala se ostvarilo. Kaže mi: Nisam mogao bez tebe! Ti si me kreirala i stvorila. Svaki detalj.

Osećam vibraciju i jezu dok smo ovde.

Imam tremu pred ovoliko ljudi.

Kome da zahvalim, koga da pozdravim.

Ti si me gurala sve vreme. Verovala si i kada ja nisam. Nisi odustajala.

Razmišljam dok se ove reči ispisuju same, izlaze iz moje duše, dok ruke same pišu.

Nešto opet razmišljam da ne zaboravim da vas pitam. Da li vi sanjate? Koliko često? Možda i otvorenih očiju, sa listom papira? Moguće je, zar ne? Važno je da maštamo, da se igramo, da budimo dete, da ne posustanemo i da se ne zablokiramo, da ne damo da nam odseku krila. Kako to mislim? Lako.

Ukoliko nemamo vremena da čujemo svoje mis­li, šta hoćemo, šta volimo, šta osećamo. Zab­oravićemo. Radićemo stvari po inerciji. Nosiće nas bujica u nepovrat.

Zato sedite i dopustite sebi bar 15 minuta dnev­no da ne radite ništa. Da čujete tišinu. Pojaviće se glasovi, šapati. Možda banalni: Jede mi se sladoled. Ili otkad nisam vozila bicikl, kako bih rado sela visoko na sic, probala da vozim bez ruku dok jurim niz ulicu. Da, to je bilo tako laga­no dok sam bila dete.

Sigurno će vam se desiti snovi!

Sanjati je divno.

Odoh da se ušuškam u svoj san i da se vinem daleko leteći na čarobnom ćilimu poput pčele s cveta na cvet. Obilazim svet od mog Like pi­lates studija, dalje ka drugim dalekim svetskim gradovima, gde držim obuke za buduće pi­lates instruktore, kreirajući pilates kolonije, dok razmišljam šta sve može da odlikuje specijalnu liniju royality pilatesa Nađe Hadžistević.

Iz misli me prenu san. Zove me, vuče me za ruku. Vreme je da idemo dalje.

Laku noć.

ŠTA MISLITE?

100 Poena
Upvote Downvote

MOJ PUT SREĆNOG SNA

NADA