PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTO: VLADAN CVETKOVIĆ
Snovi… Uvek sam sanjala u boji i jarko. Uvek sam se pitala o simbolici sna. Šta mi podsvest poručuje? Po povratku iz Frankfurta 2012. godine, moj prvi upliv u duhovno, u snove, bio je sa našim čuvenim dr Ivanom Nastovićem, doktorom psiholoških nauka i psihoterapeutom, specijalistom za kliničku i dubinsku psihologiju, kao i za tumačenje snova. Išla sam pola godine na njegovu iskustvenu grupu za analizu snova, jer sam želela da čujem o značenju svojih snova. Radne grupe su bile jednom nedeljno u stanu sada pokojnog doktora Nastovića. Bilo je to čudesno iskustvo gde je nas 5 ili 10 (sada se već ne sećam) govorilo svoje snove i sledila su psihološka tumačenja. Posle par susreta, dr Nastović mi je rekao: „Mia, vaši snovi su kompenzujući. Vi sanjate ono što vam nedostaje, ono što nemate.“ Bila su tu razna tumačenja i objašnjenja, ali shvatila sam svoju osnovu. Možda sam kroz san i radila vizualizaciju željenog. Prelepo iskustvo sa takvim profesionalcem. Kroz san i ideju tumačenja, počela sam 2013. godine ozbiljan rad na sebi. To nije floskula. To je ciljano usmerena energija i fokus ka poboljšanju i spoznaji sebe u svakom segementu. Profesor Nastović je vrlo brzo preminuo 2013. godine, a ja sam krenula da koračam dalje skroz ostale spoznajne tehnike. Bilo je to inicijalna kapisla rada sa čovekom koji je imao „ključ“ za moje snove. „Samo ono što uistinu jesmo ima moć da isceli.“ K arl G ustav Jung. Kada se zna šta jesmo i ko smo, lako je živeti svoju istinu. Istina je umetnost. Analiza snova jeste i uvek je bila umetnost.
Leta gospodnjeg 2021. godine sanjam širom otvorenih očiju, svesno, sigurno. Kako se put otvara ili zatvara, tako se i ja prilagođavam. Početak leta, Ada Bojana, joga retreat sa divnom Dejanom Stanković, joginom. Nas 14 na reci i moru u isto vreme, u 7 ujutro i u 19 uveče, radimo jogu do zalaska sunca. Magično iskustvo smiraja tela i dana. Sjajno iskustvo rada na telu gde te isceljuje sunce, mesec, joga, dan, reka Bojana i more Jadransko. Ja ne razlikujem privatno ni poslovno, sve mi je jedno, sve sam ja u istom momentu. I naravno da sam našla junaka za RYL magazin i njegovu priču i delo osvetlila pod suncem Ada Bojane. A on, Nebojša Đura Veselinović, uputio mi je najdivniju poruku ovog leta: „I tako u nekom ćošku Balkana, jednog dana, banu ti na vrata dve lepe pametne, vaspitane, neuplašene mlade žene, zavidnog obrazovanja. Provedeš se, ispričaš šta hoćeš, vrate ti veru u budućnost ove zemlje, posle ti pošalju slike, znači nisi zaboravljen, šta ćeš više. Puno, puno pozdrava, Bisa i Đura.“ Suza mi je zasjala u oku. Beskrajno hvala. Kapiram da sve ima smisla na ovom izabranom putu kojim koračam.
Leto je tek počelo… Treba u njemu uživati na maksimumu. Treba mu se prepustiti jer ko zna kakva nam se jesen smeši.
Moj sanjani put dalje je u pravcu Ibice, ka Balearskim ostrvima, u pravcu sunca gde ću otkrivati neke nove ljude i priče, neke nove talase i osmehe. Hvataću snove i gledati u pučinu, a iza će dopirati smeh ljudi. Kraj jula je rezervisan za krstarenje u hotelu sa 1000 zvezda. Spavaću na palubi dok će me uspavljivati vetrovi, zvezde, šum talasa, a buditi sunce. Jedva čekanje tog sna i svega. Bi tako jedna žena, koja je sanjala, hodila, tražila, pitala, volela, igrala, smejala se osnažena prirodom, ljudima, svetom.
Šta će doneti avgust 2021? Prepustiću slaganje tih kockica Univerzumu, a ja ću sanjati širom otvorenih očiju, smelo i hrabro. Radeći na sebi, voleći sebe. Samo nežno sa nežnima.
„Ono što o sebi saznaš u snu mnogo je istinitije nego ono što o sebi misliš na javi… Snovi su trenuci buđenja. U tim časovima mi vidimo život izvan vremena, vidimo spojeno ono što je razbijeno u vremenu, vidimo suštinu svog života – stepen svoga uzrasta.“
Lav Tolstoj, Dnevnik (1904)
