PIŠE: IVANA RETHAS, NOVINARKA
FOTOGRAFIJE: ZORAN PETROVIĆ
Veština govorništva vaspitava me odvajkada. Rođena sam zbog toga, da budem govornik! To je super moć kojom unapređujem sopstvenu nepodnošljivu lakoću postojanja. Živim od toga! Učim ljude da govore lepo i korisno.
Rečitost! Ekumenska tekovina! Ništa je ne može pobediti: algoritmi u virtuelnom svetu, statusni simboli, salonske papazjanije, doktorske diplome, vešte ruke i intelektualne reference. Bez rečitosti, sve je prazan oluk, puka limarija bez ritmičnog dobovanja kiše.
Najveći umovi i ljubavnici u istoriji civilizacije, ljudi ispod radara zakonodavca, šarmeri, preduzetnici koji su primer dobre prakse: rečitost im je srednje ime. Veština govorništva je prijatna doza adrenalina koja me, kroz potrebu za usavršavanjem rečitosti, menja na dobro. Mislim i na “primarne potrebe” Abrahama Maslova, i na koncept “prodaj rupu, a ne bušilicu” Metjua Levita. Znate li šta je najbolje u ovoj priči? Ne morate znati milion reči, već samo one ključne i sistem kako da ih izgovorite, kojim redosledom, u zavisnosti od toga na kojoj pozornici nastupate. Mislim prvenstveno na onu najvažniju pozornicu, jutarnju, pred sopstvenim odrazom u ogledalu.
Rečiti ljudi uvek su na ceni, i oduvek cenjeni. Rečiti ljudi imaju neuništivo i nepotrošivo bogatstvo, Skupo Vreme. Šta je Skupo Vreme? Kada u najkraćoj jedinici vremena, sa najmanje reči, postižete vrhunske ciljeve.
Od rođenja nas uče ovoj veštini. Majke, bake, očevi, askurđeli! Oni su nam davali savršene govorničke instrukcije: da li si svestan svojih reči, govori biranim rečima, ispeci pa reci, da li do tebe dopiru moje reči, šta sam upravo rekla, ubi me prejaka reč, zlatna reč gvozdena vrata otvara, jezik kosti lomi. Zašto ostajemo gluvi i nemi na ove besplatne znakove pored puta? Zato što sve manje govorimo ustima, a sve više komuniciramo očima hipnotisani plavom treperavom svetlošću iz mobilnih uređaja. Ja sam drugačija.
Rečitost me čini mlađom, hrabrijom, snažnijom, sposobnijom da izjavim ljubav i spremnijom da kažem NE, da živim život kako ja želim. Svaka reč koju izgovorim je jedna komunikacijska odluka koja menja život na bolje. Zato je važno da uvežbavate govore kojima podstičete na dobro sve oko sebe. Šta je temelj mojih stavova? Četiri govornička principa koji su hleb moje duše. Prvi je: nemam drugu šansu za prvi utisak, Drugi je: ljudi žele emocije i dobrobiti, a ne informacije. Treći je: govorim tako krasno kao da mi niz bradu teče med. Četvrti je: rečitost se isplati.
Konačno, da odgovorim i na suštinsko pitanje ovog broja našeg magazina: kakva duša vam se obraća kroz ovaj govor? Kreativna, spremna da se menja svakoga dana, sposobna da raste bez veštačkih stimulansa, voljna da uči i kada celi svet spava.
