PIŠE: JASMINKA VESELINOVIĆ, SISTEMSKI, RODNO – SENZITIVNI I SEKSUALNI TERAPEUT
FOTOGRAFIJA: PIXABAY.COM
Da biste pronašli ljubav, trebalo bi da budete spremni da ostanete u vezi kada je dobra, da pazite da je ne upropastite kada je zadovoljavajuća i kada vas ispunjava, kao i da kažete ne kada je loša. Mnogi od nas nađu se u situaciji da ne veruju sebi po pitanju onoga što doživljavaju, osećaju, misle i čine. Pravimo štetne kompromise najpre sami sa sobom, a potom se to loše odrazi i naše raspoloženje, a i na odnos sa partnerom. Kada se mi u vezi ne osećamo dobro, ne dobijamo ono što nam je potrebno, tada ne možemo ni da pružimo najbolji deo sebe. Potrebno je da saznate kako je došlo do toga da sebi i svojim osećanjima i procenama ne verujete, i nastavljate da se trudite da veza opstane ne pitajući za cenu. Ko će bolje od vas znati da proceni da li je ta veza dobra za vas ili nije. Čemu reći ne, a čemu reći da. Otvorite se za samorefleksiju i samospoznaju sebe i svojih potreba, osećanja i misli tokom vremena. Mi nismo ista osoba sa istim željama i potrebama sa 25 i sa 55 godina. Ako nam je neka osoba odgovarala kao intimni partner kada smo imali 25 godina, ne znači da nam mora odgovarati kada imamo 55 godina. Razgovori sa prijateljicama i prijateljima često ne pomažu kada se radi o najintimnijim odnosima.
Sve počinje u detinjstvu. Roditelji su ti koji nam daju modele, vrednuju naša iskustva i daju uputstva kako treba da se ponašamo kao devojčice ili kao dečaci, kao žene ili muškarci. Nagrađuju nas za ono što smatraju poželjnim ponašanjem, ignorišu nas ili kažnjavaju za ono što smatraju nepoželjnim. Validiraju naš sistem mišljenja govoreći šta je važno i vredno, šta se može, a šta se ne može. Mnogi roditelji ne uvažavaju osećanja svoje dece, ne obraćaju pažnju ili negiraju ono što deca osećaju i to ostavlja dugotrajne posledice. Umesto toga, nude floskule poput „dečaci ne plaču“, devojčice treba da budu“umiljate“. Kasnije, ako ne osvestimo te namete detinjstva i ne odlučimo da radimo drugačije, onako kako mi mislimo i osećamo da treba, nastavljamo to isto da činimo kroz najintimnije odnose, želeći da u partnerstvu dobijemo ono što nismo dobili u detinjstvu.
Kada proverite šta je dozvoljeno devojčicama, a šta dečacima, generalno govoreći, ono što se smatra normalnim i poželjnim ponašanjem ili osobinama kod dečaka, kod devojčica se smatra nepoželjnim, čak razuzdanim.
