Zadatak svakog čoveka je da se razvija. Neki se razvijaju svesno želeći da budu bolji i otkriju svoju autentičnost. Neke život nevoljama opomene da je vreme da urade nešto sami za sebe da bi mogli da žive zdravijim i sadržajnijim životom. Pronaći novu i pravu sebe znači otkriti ko ste, sa svim svojim manama i vrlinama, i oprostiti sebi na svemu što niste, a mislite da biste trebali da budete. Kada otkrijete ko ste, shvatite zašto ste tu gde jeste, a to vam onda pomogne da stignete tamo gde biste želeli da budete. Odgovorom na pitanje ‘Šta želim’, otkrivamo nov potencijal i cilj. I na tome radimo. Ono što je važno, to je da ne težimo da budemo bolji drugima, već SEBI, to je suština. Biti dobar sebi je biti zadovoljan i srećan. Tek tada osetimo istinski napredak u svom životu. Do tad smo skloni da od drugih očekujemo da nešto urade za nas, da bismo mi bili srećni. A zaboravljamo da smo mi odgovorni za svoj život. Sve zavisi od nas, ma koliko vam se činilo da smo nemoćni. Kada osvestimo tok sopstvenih misli, nepotrebna uverenja, stepen svoje odgovornosti i svoje izbore, tek tada shvatimo da smo vlastita kreacija. Sve ono što smo danas, rezultat je naših izbora u prošlosti. I ako se danas ne sviđate sebi, znajte da je to bio vaš izbor. Da bismo bili novi, potrebno je da znamo da svoje misli, uverenja i sopstvene izbore možemo menjati. Tako menjamo i svoje ponašanje u određenim životnim situacijama i okolnostima. Rečenica koja nas najviše sprečava da napredujemo na putu do životnog preokreta i novog JA je ”Ja to već sve znam”. Imati informaciju o nečemu, nije isto što i primenjivati je. Neverne Tome koji “sve znaju” najčešće lutaju nemoćni, jer misleći da sve znaju, ne mogu ništa da urade za sebe. Žive, kriveći za svoje neuspehe državu, okolnosti, neuviđavne prijatelje, neuspešne ljubavi.
Takvi se ne pomeraju sa svoje tačke nezadovoljstva. Zato je važno čitati, učiti tehnike i imati znanje koje se može primeniti u sopstvenom životu. Potrebno je da naučeno primenjujemo, da tehnikama oslobađamo ličnost, da vežbama u kojima se srećemo sa sobom, dajemo odgovore sebi, to je ključni rad. Napreduju samo oni koji ne beže od tog rada. Samo dubokim samoposmatranjem i buđenjem svesti o sopstvenim mogućnostima možemo praviti preokrete u životu i menjati ustaljene stavove i ponašanja. Samo ličnom transformacijom počinjemo da dišemo život na drugačiji način i da uspostavljamo ravnotežu. Tehnikama lične transformacije budimo sve ono što je u nama, a u šta smo do sada sumnjali. Zato, umesto sumnje, uspostavljamo veru. Značajno je da razvijemo umeće vrednovanja sebe. Upravo zbog toga što mislimo da nam nešto ne pripada, mi do tog dobra ni ne stižemo u bilo kojoj životnoj oblasti. Otkrivanjem svojih mana i radom na njima do nivoa vrlina, doprinosimo našem samopoštovanju. Tada sa više radosti primećujemo vrednosti drugih. Tim međusobnim uvažavanjem, uspostavljamo nova životna pravila.
Takav je bio i moj početak pre desetak godina. Kada sam shvatila da ne živim život koji sam zamislila da mi pripada, i da radim samo ono što drugi očekuju od mene, činilo mi se kao da sam izgubila samu sebe, i valjalo je pronaći se ponovo. Osećala sam da je moja snaga u meni, ali nisam znala kako da je razvijam. Pitala sam se gde sam pogrešila, zašto nisam srećna, i bio mi je potreban način da ponovo stignem do sebe. Da budem ono što je moja suština. Godinama sam gubila snagu dokazujući se pred roditeljima, partnerima, prijateljima ili deci, zaboravljajući da sam jedino ja odgovorna za tok svog života. Osećala sam odgovornost prema njima. Svima sam bila podrška, osim sebi. Zaboravila sam da mogu da biram i šta mislim i šta želim. Danas, kada sam svoja, znam da je radost u meni nova i sveža, i da tako razvijena u mom srcu, stiže do drugih. Razviti umeće ljubavi prema sebi do te mere da davanje osećate kao primanje donosi nove životne kvalitete. Ne troši vas.
A kao što i sami znate, nema čarobnog štapića, napredak se ne dešava preko noći, trebalo mi je vremena da preuzmem odgovornost za sve što mi se dešava u životu. Da otkrijem sve dobro što se nalazi u meni, a ne da to tražim u okolnostima i u drugima. Posle narušenog zdravlja, pitala sam se šta da učinim za sebe da budem cela i potpuna. Trebalo mi je vremena da treniram svoj um da se fokusira na najbolje, da shvatim da su moja osećanja proizvod mojih misli, da naučim da je svaka izgovorena reč magnet koji će privući baš to što govorim. Trebalo mi je vremena da razvijem zdrave navike, da naučim da biram hranu koja mi prija, da vežbam svoje telo, da razvijem unutrašnju snagu, da prihvatim događaje iz prošlosti i da utičem na svoj unutrašnji svet, pa samim tim, i na odnos prema samoj sebi. Danas i dalje učim. Programom koji vodim, izabrala sam da budem primer drugima da mogu postati svoja vlastita kreacija, umesto da i dalje hodaju pogureno, noseći na plećima život kojim nisu zadovoljni. Sve je pitanje odluke. Vi birate. Potrebno je biti strpljiv sa sobom, jer sve ovo ne može da se ostvari za jedan dan. Važno je da ste za početak voljni da razmišljate i verujete sebi, da zavolite svoj život. Da volite svoje novo JA, da podržavate sebe, da imate strpljenja za nova znanja. Važno je da imate stručnu podršku. Živimo veoma brzo, ljudi ne mogu sami da reše svoje probleme, pa se ne treba ustručavati i potražiti pomoć i podršku sa strane. Sve dok vaša duša ne ozdravi, sve dok se ne udružite sa svojim umom u razumevanju sebe, sve dok ne počnete da se divite svom telu u bilo kojoj životnoj dobi. Ako vam je potrebna osoba koja nešto mora da uradi za vas – pogledajte se u ogledalo. Potrebno je uložiti sebe da biste dobili sebe. Nikad ne postoji da za NIŠTA dobijete NEŠTO. Investicija u sebe se višestruko vraća. Tek kad sam shvatila koliko je sve do mene, otvorilo se veliko polje slobode u kome prava JA živi u ljubavi, a to i vama želim.
Dragana Stojić, životni trener Kreiranje Radosti
