PRIČE SA GALIOLE

PIŠE: MIŠKO TOMIĆ

Dok je nemirna 1968. godina beležila događa­je:

23. januar — Mornarica Severne Koreje u teri­torijalnim vodama zarobila je američki špijunski brod USS Pueblo.

17. mart — Pronađeno je više od 6000 mrtvih ovaca, uginulih kao posledica testiranja ner­vnog gasa u Skal Veliju u Juti.

4. april — Američki baptistički sveštenik i borac za građanska prava Martin Luter King je ubijen u Memfisu.

3. maj — Sukobima studenata sa policijom u Parizu su počele studentske demonstracije koje su se kasnije proširile na ceo svet.

29. maj — Dobrica Ćosić, na sednici CK SK Srbije, izjavio da se na Kosovu vrši teror nad Srbima i da kosovske vlasti ništa ne čine da bi to sprečile. CK se ogradio od ovih stavova i ovaj događaj označio je početak Ćosićevog disidentstva.

3. jun — U Beogradu, a potom i u drugim uni­verzitetskim centrima u Jugoslaviji, počele su studentske demonstracije, prve u komunistič­koj Jugoslaviji.

13. jul — U eksploziji bombe u bioskopu „20. oktobar“ u Beogradu, koje je podmetnulo Hr­vatsko revolucionarno bratstvo, poginula je jedna osoba, a 77 je povređeno.

20. avgust — 21. avgust – Trupe Varšavskog pakta predvođene Sovjetskim Savezom su upale u Čehoslovačku i okončale Praško pro­leće.

U toj 1968. godini je zauvek otišao

27. mart — Jurij Gagarin, sovjetski kosmonaut

Rođeni su:

3. februar — Vlade Divac, srpski košarkaš

4. mart — Petsi Kensit, engleska glumica, mu­zičarka i model

31. maj — Aleksandar Madžar, srpski pijanista

3. jul — Uliks Fehmiu, srpski glumac

27. jul — Marija Gracija Kučinota, italijanska glumica

10. septembar — Gaj Riči, engleski režiser, producent i scenarista

I više nego dovoljno razloga da se jedan reditelj i jedan arhitekta otisnu u neobičnu plovidbu ko­joj bi se sigurno priključio i Ginis kao treći član posade ne bi li se uverio u poduhvat o kojem se pričalo. Verujem da dvočlana posada gume­nog čamca nije ni nameravala da ga obavesti o tome. Fini zapovednik crnog gumenog čamca BG-4579, dužine 5.2 metara, širine 2.2 metra, sa vanbrodskim motorom marke Johnson 60, bez navigacionih uređaja, opremljen nautičkim kartama i intimno dokumentarnim dnevnikom i kamerom, reditelj Arsenije Jovanović sa drugim članom posade, mornarom arhitektom Drago­šem Bazarenom, kreće iz beogradskog rukavca Save… za Rovinj.

Arsenije je smeo navigator koji se, još kao dete, pokazao hrabrim kada je prvo uzeo majčino ple­hano korito za pranje rublja i sa mlađim bratom od tetke krenuo vodenim tokom Resave. Kasni­je kao diplomac pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, pred profe­sorom Vjekoslavom Afrićem*, rediteljem prvog jugoslovenskog posleratnog filma „Slavica” i Hugom Klajnom*, pre nego što će diplomirati, uzima dedinu drvenu šljuku, opremljenu samo veslima, sa namerom da ode iz Beograda do Siska uzvodno Savom i vrati se nazad. Uzvod­no privezani za šlep, a nizvodno borbom sa plovnim tokom. Tada je kao saučesnik i mornar bio njegov drugar i odmah posle toga uspešno diplomira pozorišnu režiju 1953. godine.

Ipak, ne osvrćući se previše u pogledu raznovr­snog stvaralaštva Arsenija Jovanovića jer veru­jem da bi bilo dostojnije pohađanje seminara ili bar master klasa o tome.

Godine 1968. na pontonu u savskom rukavcu na Adi Ciganliji, zadesili su se glumac Janez Vrho­vac, kao i uvek stojeći uspravno sa tompusom u ruci i posmatrajući malo sa strane, baš onako kako je gledao filmove u kojima je igrao i one u kojima nije u Pulskoj areni. Ljubivoje Ršumović u ulozi novinara u emisiji Dvogled, koji zapitku­je smelog upravitelja gumenog čamca Arsenija pred polazak Savom, Dunavom, pa preko delte Dunava kod Suline u Crno more, potom preko Bosfora u kojem se brodovi mimoilaze desnim bokovima zbog jakih struja, dakle saobraćaju desnom stranom, ulaskom u Sredozemno more preko Mramornog, Egejskog i Jonskog mora, pa preko Otrantskih vrata u Jadran do krajnjeg odredišta, Rovinja. Dragan Nikolić na gliseru Bore Todorovića pretače benzin u dodatni re­zervoar jer jedan nije dovoljan ni do Smedere­va, dokle su pratili dvočlanu posadu. Na ispra­ćaju je i bokser Jovan Džakula, dajući svemu tome atmosferu borbe, opisujući na trenutak pri­preme pred bokserski meč. Drugi član posade gumenog čamca je mornar, na kopnu arhitekta, Dragoš Bazareno, koji je projektovao operaci­onu salu Kliničkog centra u Beogradu, postaće poznat i ovim smelim poduhvatom. Tada, pred polazak, nije ni znao da će na krajnjem odredi­štu ovog plovnog putovanja, u rovinjskoj noći, u slavlju dolaska, upoznati svoju buduću ženu.

Četiri nedelje putovanja, uključujuči i pritvor pogranične policije u Sovjetskom Savezu, od­nosno oblasti Ukrajine, pređenih oko 4500 km, odnosno 2430 nm, od kojih 1117 km rečnog plovnog puta Dunavom do delte u Crno more je vredelo u svakom pogledu, a za nas pošto­vaoce velikog plavetnila mora, reditelj Arsenije Jovanović nam je dramski i filmično knjigom Pri­če sa Galiole predstavio mnoga svoja putovanja na sopstvenim plovilima nazivajući ih Galiolom.

Reklo bi se da u slučaju nautičara rečnih tokova i morskih plavetnila, izreka Arsenija Jovanovića „Hvali more, a drži se kopna” ne važi, jer njegov pogled s mora hvali kopno i sve ostalo, a drži se morske plovidbe.

*Vjekoslav Afrić (1906, Hvar – 1980, Split), glu­mac i reditelj, jedan od osnivača Visoke filmske škole u Beogradu, predavač i direktor.

*Hugo Klajn (1894, Vukovar – 1981, Beograd), lekar, reditelj u Narodnom pozorištu u Beogra­du. Kao profesor psihologije napisao je udžbe­nik „Osnovni problem režije”, koji i danas spada u osnovnu literaturu za studente režije.