PIŠE: LJUBICA KOVAČEVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Da li ste se ikada zapitali koliko ste mladi duhom?
I šta uopšte znači biti mlad duhom?
Da li je moguće biti takav čak i onda kada smo uveliko ozbiljni i odrasli ljudi?
Šta može da razgali taj duh?
Život je kao Rubikova kocka, potrebno ga je sagledati sa više strana da bi se došlo do dobrih rešenja.
A od nas samih zavisi koji put biramo.
Živeći u ovom užurbanom vremenu, u kome je važno grabiti svaki momenat da bi se obezbedio pristojan život sebi i porodici, vodimo se mišlju kakvi vidovi zabave nam stoje na raspolaganju posle napornog dana na poslu. Da li radije biram sedenje na kauču i gledanje televizijskog sadržaja koji bi umnogome uticao na oblikovanje stanja mog uma ili bih to vreme radije provela družeći se sa prijateljima i baveći se folklorom? Odgovor je očigledan i logičan. Kada jednom osetite scenu, tu energiju koja vam opije i dušu i telo, onda to volite večno. Folklor nije samo igra, korak-dva desno – četiri levo, za igrača je folklor način života i vid komunikacije. Folklor je život. Folklor vas tera i razvija u više pravaca. Uči nas osnovama društvenih načela, empatiji, motivaciji da nikada ne odustanemo od naših ciljeva i snova. Uči nas upornosti da svakim korakom dokažemo da će takvu emociju osetiti svako ukoliko se predano i istinski posveti onome čime se bavi sa puno ljubavi. Jer samo otvoreno srce može primati darove.
Aplauz i ovacije publike su nepogrešiva potvrda da smo uspeli da prenesemo tradiciju i običaje jednog naroda, iskazane kroz igru, kroz duhovno i emotivno stanje svakog igrača – pojedinca, da smo uspeli da osete makar delić prošlog vremena i tako dotakli najtananije emocije. E, onda znaš da svaka kap znoja i minut proveden u sali vrede. To nadahnjuje. Inspiriše.
Folklor predstavlja vid umetnosti koji se od davnina prenosio „sa kolena na koleno“, te je bitan čuvar našeg kulturnog nasleđa, identiteta i bogate baštine. Narodna igra, pesma, nošnja su dragocen deo našeg nacionalnog kulturnog izražavanja, po kome smo prepoznatljivi među drugim narodima. Narodna nošnja zauzima istaknuto mesto u kulturi i tradiciji srpskog naroda. Po načinu odevanja, prepoznavalo se ne samo odakle je ko, već i verski, socijalni i bračni status.
Folklor nas uči, kroz putovanja i druženja sa drugim narodima i njihovim kulturama, da vrednujemo svoje, a uvažavamo tuđe. Uči nas istovremeno da poštujemo različitosti i kako da naučimo da živimo sa njima.
Čemu nas još folklor uči?
Pored savladavanja koreografija, kroz niz povezanih koraka, folklor nas uči da razmišljamo o sebi, o odnosima s drugima oko sebe, o svojim osobinama i postupcima, da doživljavamo i uvežbavamo brojne situacije koje čine svakodnevni život. Na probama učimo da budemo tim. Ta povezanost igrača u kolu nas uči da smo niko i ništa kada smo sami na sceni, jer igre ne bi ni bilo da se igrači među sobom ne razumeju, da nisu upućeni jedni na druge, da jedni druge ne motivišu da ne odustanu lako, pa su to i veoma važne životne lekcije. U kolu se poštuje onaj koji je u tom trenutku najbolji, bez obzira na starosno doba, hijerarhiju u poslovnom okruženju, obrazovanju, materijalnom statusu. Time se učimo da ne budemo gordi, da smo svi jednaki, a sa istim i jasnim ciljem. Tako nas folklor ustrojava malo drugačije od realnog života. Tera te da misliš na sasvim drugačiji način. Svakim korakom, razvija se osećaj za poverenje, igrači se zbližavaju, te su to prijateljstva za ceo život, brojna kumstva i mnoge velike ljubavi krunisane brakom.
A znate li kakve su naše probe?
Ispunjene šalom, dosetkama i velikom količinom smeha. Lica koja su uvek nasmejana. To ne znači biti neozbiljan i da životne zadatke ne shvatamo odgovorno. Naprotiv, sagledavajući životne situacije iz komičnog ugla, pokazujemo sebi i drugima da možemo da povežemo različite aspekte u životu na nov i kreativan način. Da je taj humor ohrabrujući, da je smeh dobronameran i od srca. Da je lekovit. Da kroz umetnost zvanoj folklor, uspevamo da sačuvamo svoju unutrašnju vitalnost i mladalački duh, jer nas ona raduje i ispunjava neopisivom pozitivnom energijom. Koliko puta sam dolazila na probe neraspoložena i videvši drage ljude već sam se bolje osećala, a nakon sat vremena igre se vratila kući srećna i zadovoljna, ispunjena neopisivom energijom, spremna za nove radne pobede i svakodnevne obaveze.
Kakav ja utisak ostavljam u očima drugih?
Kao osoba koja se ludo zabavlja, uživa u druženju i putovanjima, koja je vedra i ima dosta životne energije koju širi oko sebe, koja zrači unutrašnjom vitalnošću i deluje da se dobro i uspešno nosi sa svakodnevnim problemima. Što je zaista i tako. Kao majka četvoro dece, razapeta između školskih i vanškolskih obaveza, sa dva posla, nekada se zaista osećam kao Alisa u zemlji čuda, pomalo izgubljeno, ali svakako radoznalo da, baš kao i ona, traženju rešenja životnih okolnosti pristupam istražujući nove vidike, ne zatvarajući se u čauru, već otvorenog srca i uma.
Možda i najvažnija stvar vezana za folklor jeste da je vrhunski trening za mozak. Odlična fizička aktivnost koja nam može pomoći u razvoju brzine, okretnosti i koordinaciji ruku i nogu. Kroz pokret tela i slušanje muzike, izvodi se kompleksno kretanje tela.
Polukrug, krug, lesa, dijagonala, sinkopa, trokorak, otkorak, dvokorak, preplet, zaplet, ropota, ukršteni korak… i u jednom trenutku svi ti koraci naprave nešto sa tvojim telom i nastane pokret i igra. Zvana umetnost.
I da rezimiramo – čarobni duh je u nama. Da bismo ostali mladi duhom i sačuvali svoju unutrašnju vitalnost možemo preduzeti neke jednostavne korake: aktivirati se u umetnosti koja nas raduje, početi pomalo razmišljati na nov način, otkriti nove vidike i interesovanja i sve to začiniti odmerenom dozom humora. Zahteva više truda i hrabrosti, ali se isplati. Pokušajmo unutrašnje dete u sebi da oduševimo i ono će nam vratiti, darujući nam unutrašnju mladost i vitalnost.
