PRATI SVOJU SVETOST

PIŠE: DIJANA PALIJA, YOGA INSTRUKTORKA

Svetost, svetlost, sjaj, snove, radost, sreću…

Značenje i suština je ista, samo je jezik druga­čiji. Ne postoji osoba na ovom svetu koja se nije, bar jednom u svom životu, zapitala šta je zaista suština ovog života.

Iskustva i odgovori koje dobijamo na ovo pita­nje zavisiće isključivo od nas samih.

Ne postoje dve iste osobe na ovom svetu, ali svako od nas ima elektromagnetno polje oko svog bića, kao i identične delove koji prolaze kroz svoj rast i razvoj zajedno sa nama.

To su naši UM, TELO i DUH (naš eterični nivo, koji se sastoji iz EMOCIJA I FREKVENCIJE kojom svako od nas zrači kroz svoje magnet­no polje).

Svaki ovaj deo ima svoj sedmogodišnji period razvoja koji se utiskuje u naše magnetno polje (auru) u vidu energetskih otisaka (informaci­ja), koji nam kroz život mogu mnogo pomoći ili baš naprotiv – odmoći.

Od momenta kada pristignemo na ovaj svet, sva naša SVEST ulazi u razvoj našeg ETE­RIČNOG dela ili duha. Bombardovani smo raznim energetskim frekvencijama koje nam donose jasne informacije i uvide o tome kako treba živeti. Najveći udeo u svemu tome imaju prvenstveno naši roditelji, a preko njih i celo naše porodično stablo, dakle dalji i bliži pre­ci. Pored pomenutih, u naš doživljaj sveta se takođe upliću i braća ili sestre (ukoliko nismo jedino dete svojih roditelja).

I dok mi ne stasamo do svoje sedme godine (kada nam se i razvija racionalni nivo uma, tj. sposobnost razmišljanja), toliko uverenja, pra­vila, uslova i nametnutog mišljenja se utkalo u naše magnetno polje.

Od sedme do četrnaeste godine , sva naša SVEST ulazi u naš MENTALNI deo. Razvija­mo svoj um, počinjemo da formiramo razna mišljenja, ulazimo u iskustveni deo sopstve­nog života. Učimo da koristimo sopstveni lični prostor, kao i da postavimo ili ne postavimo zdrave granice u odnosu sa drugima. Tada po­činje i reprodukcija svih energetskih informa­cija\vrednosti\uverenja, koje smo pokupili do sedme godine iz svog porodičnog stabla.

Zatim, od četrnaeste godine pa sve do dva­deset prve, sva naša SVEST prelazi u naš FI­ZIČKI deo\telo. Od toga koliko PRIHVATAMO i VOLIMO svoje telo u tom uzrastu, zavisiće širina svesti koju ćemo imati u narednom pe­riodu svoga života (briga i nega sopstvenog hrama, jedinog mesta iz koga živimo ovaj ži­vot, kao i jedine MATERIJALNE STVARI koju zaista posedujemo u ovom svom životu – svo­je TELO).

CELOVITOST, kojoj svako od nas svesno ili nesvesno teži, zavisiće od toga koliko smo u stanju da SAZREMO u svakom svom delu, podesimo ih na isti nivo (fizički uzrast da od­govara uzrastu našeg uma i duše\emocija), prihvatimo ih, prigrlimo i razvijemo u najbolju moguću verziju sebe, u ovde i sada.

Smatra se da svako od nas kao individua može da se razvije prirodno samo onoliko koliko su naši roditelji uspeli da razviju svoje delove (da ih poravnaju u istom dobu, na istoj zrelosti).

Kroz lično iskustvo sam osvestila da je nemo­guće doći do sebe i živeti sopstvenu celovitost sve dok ne osvestimo svaki onaj mračni, po­tisnuti deo sebe\traumu, koju smo u tih prvih dvadeset godina svoga života upili iz porodič­nog stabla, odnosa sa najbližima, posle u od­nosu sa vršnjacima, partnerskoj ljubavi…

Sva ta iskustva su ostavila trag\otisak u na­šem elektromagnetnom polju i onda kada za­počinjemo svoj samostalni život, počinje i re­produkcija svega što smo do tada proživeli, shvatili, uvideli, razvili mišljenje o tome.

Svaka sfera našeg života nosi neku poruku, lekciju i znanje. Sve to u našu korist, kako bi­smo razvili bolje razumevanje sebe, sopstve­nog života, ljudi u njemu, događaja kojima sve­dočimo, kao i situacija u koje upadamo. Kako bi kroz svako iskustvo u svome životu mogli da obradimo energetsku blokadu koja nam se i daje u obliku događaja, ljudi, situacija. Naučili nešto i izdigli se iznad svega toga, razvijajući se tako kroz svoj život.

Najveće izazove i udaljavanje od sebe samog doživljavamo upravo onda kada kočimo svoj razvoj (“kunući sopstvenu sudbinu” , pitajući se “zašto baš meni ovo”) i generalno odbacu­jući ili ignorišući PORUKE koje dobijamo kroz iskustva koja nam dolaze u život.

Partnerski odnos i zajednica nam npr. šalju ja­snu poruku o tome KOLIKO SEBE VREDNU­JEMO, KAKVO MIŠLJENJE ZAISTA IMAMO O SEBI, upravo zato što u odnosu na ono kako nas partner tretira možemo da doživimo sebe kao u ogledalu. Da spoznamo koliko istinski sebe volimo, koliko smo blagi ili grubi prema sebi i koliko pažnje smo u stanju da posvetimo sebi i sopstvenoj dobrobiti.

Posao i finansijska situacija nam ukazuju na to koliko zaista mislimo da zaslužujemo. Mnogi ljudi imaju izazovan priliv finansija koliko god da rade samo zato što na nekom nivou sebe imaju zaglavljenu energiju u sferi sopstvene vrednosti i zasluga. Takođe, najverovatnije ne­svesno pokupljene iz primarne porodice. Isto tako, postoje ljudi koji mnogo zarađuju, ali se isto tako mnogo i troše (energetski). To su ljudi koji dolaze kući iscrpljeni, umorni, bez elana i snage za druženje sa članovima porodice, prijateljima, koji jednostavno nemaju nijedan drugi “život” osim poslovnog. Postoje i oni koji su kao deca slušali o “vrednim, bitnim ili podobnim” strukama, o tome kako je neko zanimanje “ISPLATIVIJE” od možda onog koje bi oni želeli. Pa otuda toliko zaposlenih na radnim mestima koji ne uživaju u svome poslu, nemaju tu “iskru” vezanu za ono što obavljaju, već puke prazne duše koje fizički ispunjavaju prostor i čekaju tu finansijsku kompenzaciju iz meseca u mesec, živeći zaista i iz dubine duše samo u retkim situa­cijama putovanja, odmora…

Odnosi sa drugim ljudima, samopouzdanje, prihvatanje kritike, kao i sposobnost komu­nikacije sa drugima i slobodnog iznošenja i stajanja iza sopstvenog mišljenja zavisi­će isključivo od povezanosti sa sobom, od centriranosti unutar svoga bića i prostora, kao i od toga da li zaista svoj život živimo iz svoga srca, sopstvene istine, prirode…

Mnogi od nas žive svoj život nesvesno, po inerciji, reprodukujući sva ona ograničenja kojima su bili izloženi u toku svoga života.

Život iz tako neudobnog prostora je najda­lje od naše istine, udaljen od sopstvene svetosti.

Rad na sebi, na svakom svom delu (umu, telu i emocijama) je neophodan korak kojim se zasigurno otiskujemo na to putovanje ka sebi, kroz sebe, do sebe. Kako bismo mogli da sustignemo svoju svetost, živimo svoju svetlost i lagano tečemo i razvijamo se u najbolje verzije sebe.

Dokle god živimo nesvesno, u neudobnom ličnom prostoru (jer smo još uvek puni tih dečjih emocija ljutnje i besa), ograničava­jući se strahom i okružujući se ljudima koji nas ne podržavaju, cupkamo u toj močvari sopstvenog mulja, zatucanosti i ograniče­nja.

U svakom od nas, BEZ IZUZETKA, postoje skriveni talenti, darovi koji nas čine druga­čijim, jedinstvenim, čarobnim.

I do njih se najlakše dolazi svaki put kada ispratimo sopstvenu radost. Kada dopusti­mo sebi zabavu, sreću, užitak, zadovolj­stvo.

Kao i svako blago, da bismo došli do njega, potrebno je osloboditi se energetske težine i gustine koju smo navukli u svoj život svih prethodnih godina. Prokopavajući kroz ra­zne slojeve mentalnog smeća i raskrčujući svoj energetski prostor. Do toga se dolazi ozbiljnim radom na sebi, vežbajući fokus nad sopstvenim mislima, umirujući svoj um, vežbajući i negujući svoje telo, kao i osve­šćivanjem svojih ograničavajućih uverenja/ ustaljenih obrazaca razmišljanja i ponaša­nja, kao i reakcija na date situacije, ljude, događaje.

Kada čovek osvesti sopstveni “kalup” u kome je živeo toliko dugo i, što je još važ­nije, shvati da ima SLOBODNU VOLJU i potpuno pravo da menja sve što mu u živo­tu ne odgovara, tada se sve univerzalne i prirodne sile udružuju da ga podrže na tom putu SAMOSVESTI.

U život mu dolaze ljudi (podrška) koji će mu u tome pomoći, finansije koje će lako dopustiti svaku promenu navika (ishranu, fizičku aktivnost, hobi, edukacije…) i to će sve u odnosu na vreme, uloženu energiju i istrajnost, dati najbolje moguće, opipljive rezultate i životne transformacije.

Kada smo povezani sa sobom, živimo svoj život sa udobnog mesta, svesni i prisutni u svakom segmentu svoje svakodnevice, svesno komuniciramo sa ljudima oko sebe (vodimo računa o tome kako se obraćamo drugima, rečnik kojim izražavamo sopstve­nu istinu i istovremeno poštujemo tuđu), svesno volimo, živimo SLOBODU sopstve­ne prirode i time dajemo primer i svima oko sebe da urade isto.

Jer samo kada živimo kroz svoju SVRHU, najviše i koristimo svima oko sebe.

Život iz centra svoga bića, prateći svoju svetost, poštujući i razumeći sopstvenu ra­zličitost, kao i tuđu, najprijatniji je i najudob­niji život koji smo i došli ovde da živimo.

To je ono stanje kada se budimo radosni, svesno uživamo u svakodnevnim ritualima, radimo posao zbog kog nam vreme prolazi u sreći, uzbuđenju, želji za većim rastom, zarađujemo sa lakoćom, ne umarajući se pritom, već dopunjujući se energetski upra­vo kroz svoje zanimanje, rad i doprinos svetu. Samo iz takvog energetskog BLA­GOSTANJA možemo da živimo upravo to najuzvišenije stanje sopstvene duhovnosti, da pratimo svoj sjaj, radost, svetlimo kroz sopstvenu svrhu i ostavimo značajan trag čovečanstvu nakon svog svesno proživlje­nog života.

Tako bih i završila ovaj članak preporukom da se bavite aktivnostima, hobijima od kojih vam srce peva i zbog kojih ležete na spava­nje sa osmehom na licu.

NEKA TAKO I BUDE!