POŠTOVANJE DOMA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: SAVKA MIĆIĆ
FOTOGRAFIJE: STEFAN SOKOLOVSKI

SAVKA MIĆIĆ, ROĐENA BEOGRAĐANKA, ŽIVI I RADI U NJUJORKU I BEOGRADU. NJENA STRAST JE PROFESIONALNA ORGANIZACIJA DOMA PO KONMARI METODI. MAJKA JE ČETVORO DECE, NJEN SUPRUG JE SVEŠTENO LICE U NJUJORKU, A MODERNA POPADIJA 21. VEKA POSVETILA SE DOMU SA PRIVATNE I PROFESIONALNE STRANE, JER ČETIRI ZIDA NISU OBIČNE VERTIKALE, TO JE TAJ NAŠ DUHOVNI, UNUTRAŠNJI SVET. ČETIRI ZIDA SE VOLE I PAZE. NAŠA ENERGIJA I SNAGA PREPOZNAJE SE U NAŠEM DOMU GDE JE SVE ČITLJIVO. STVARI U DOMU SU NAŠA RADOST I ZATO TAKVE I TREBA BIRATI. DA NAM ODGOVARAJU PO SENZIBILITETU, ALI NE I GOMILATI IH.

KADA ZNAMO DA JE JEDAN DOM – SREĆAN DOM?

To se oseti. Sve može da bude na svom mestu, ali znaš da nešto nedostaje. Mene najviše za­nima kakav odnos ta osoba ima prema svom domu. U mnogom kulturama i religijama imaju običaj da se dom pozdravlja pri ulasku ili izlasku. U Japanu se neguje zahvalnost prema domu. Oni veruju da objekti/stvari imaju svoju energiju. Tako se izražava poštovanje prema stvarima u kući. Amerikanci vole da njihov dom ima komfor i nemaju puno vremena za goste, uglavnom se nalaze po restoranima, tako da je dom uglavnom za njih same i užu porodicu. Volim da ulazim u naše kuće. Tu je mnogo divne energije, baš se oseti puno uložene ljubavi ukućana i svi vole da su tu. Svi volimo kuće naših baka jer znamo da je tu ljubav neopisiva i kako god su poređane, te stvari po kući bude u nama toplinu.

KAKO SI ODLUČILA DA SVOJU PROFESIONALNU KA­RIJERU USMERIŠ KA ORGANIZACIJI DOMA I STVARI?

Kada sam radila u ambasadi, imala sam veliku potrebu da organizujem svoju kancelariju. Svi su bili začuđeni zašto to radim kad to nije moj prostor. Ja sam taj prostor smatrala svojim jer tu provodim vreme. Kancelariju sam organizovala do sitnih detalja, pa su kolege bile podstaknute da počnu da organizuju svoje kancelarije.

Nisam znala šta me ispunjava. Dugo sam tražila odgovor na to pitanje. Kada smo se preselili u Njujork posle 16 godina života u Vašingtonu, že­lela sam da radim nešto što iskreno volim. Jedno veče sam se samo probudila i rekla suprugu da ću da organizujem tuđe domove. On me je po­gledao pospan i rekao: “Misliš – ti ćeš da volonti­raš.” Ispostavilo se da taj poziv postoji već godi­nama u Americi i da to nije ništa novo. Pronašla sam jednu od najboljih organizatora u Njujorku i počela da radim sa njom dok se nisam ohrabrila da počnem da radim za sebe.

KO TRAŽI TVOJU POMOĆ? KO SU TVOJI KLIJENTI?

Trebalo je dosta vremena da bih spoznala ko je moj klijent i sa kim želim da radim. U početku sam prihvatala sve klijente, ali sada više to ne radim. Koliko god oni biraju mene, biram i ja njih (mada oni to ne znaju). Naučila sam da kažem ne onima koji nisu spremni da rade sa mnom i koji samo žele da njihov stan izgleda kao nereal­ne Instagram slike. Takođe ne radim sa ljudima sa ADHD poremećajima i sa horderima. Postoje ljudi koji su istrenirani isključivo za tu grupu ljudi i samo sa njima rade.

Moju pomoć traže ljudi koji vole da se bave so­bom ili koji nisu imali vremena da se bave sobom i sada počinju da sređuju svoj život.

Prepoznajem ko je spreman da krene putem or­ganizacije. Taj proces je vrlo stresan i frustriraju­ći za mnoge tako da se odmah oseti ako je neko doneo tu ozbiljnu odluku.

Moji klijenti su iz različitih svetova – doktori, advo­kati, sekretarice, umetnici, finansijski savetnici, personalni asistenti poznatim ličnostima.

ŠTA SE RADI SA VIŠKOVIMA STVARI?

Ovo je jako bitan i emotivan momenat kod klije­nata. Odvajanje od materijalnih stvari u koje su uložene pare i vreme, i još ako su uključena sen­timentalna osećanja, težak je proces. U zavisno­sti od klijenta, uglavnom su to donacije u lokalne dobrotvorne organizacije, pakovanje i slanje u butik za high end preprodaju kao što je The Real Real i Rebag (luksuzne second hand radnje), dok neupotrebljive stvari završe u đubretu.

KAKO IZGLEDA PROCES ODVAJANJA OD STVARI? KO KAŽE KOJA STVAR VIŠE NIJE POTREBNA U ORMANU? KLIJENT ILI TI?

Ideja je da se ne koncentrišeš na to šta ćeš da baciš nego koje stvari donose radost u tvom ži­votu i želiš da budeš okružena njima.

U KonMari metodi, proces odvajanja od stvari je kao neki ritual. Svaku stvar treba da držiš u ruka­ma i osetiš koliko ti donosi zadovoljstvo i koliko je upotrebljiva. Nakon toga odlučuješ da li je zadr­žavaš ili odstranjuješ iz svog doma i zahvaljuješ se što te je služila do tada.

Odluku uvek donosi klijent. Ja sam tu da mu po­mognem da proces prođe bezbolnije, brže i pro­duktivnije.

ŠTA TE NAJVIŠE VESELI U TVOM POSLU?

Radujem se poslu od momenta kada uđem u kuću klijenata. Oni su prilično uplašeni i samo vide taj haos oko sebe, a ja već vidim krajnji re­zultat.

Poslednji minuti rada sa klijentima su najbolji jer je rezultat očigledan, a promena ogromna ne samo u kući, već i na njihovom licima i u njiho­vim razmišljanjima. Odmah imaju nove ideje šta je sledeće u njihovom životu što treba da orga­nizuju.

MODERNA SI POPADIJA 21. VEKA, BAVIŠ SE ORGA­NIZACIJOM STVARI, IMAŠ ČETVORO DECE, SUPRUG ALEKSA MIĆIĆ JE SRPSKI SVEŠTENIK U NJUJORKU. ŠTA TE VODI U ŽIVOTU?

U meni budi radost i zadovoljstvo sve to što si nabrojala. Volim da budem sa svojom porodi­com. Volim da radim i stvarno sam jako uzbuđe­na sa svakim novim klijentom. Život u Njujorku je veoma dinamičan i ako to ne okreneš u svoju korist, brzo se umoriš od njega. Nedeljom volim da usporim i odem na liturgiju.

KADA SE ZAGLEDAŠ U SVOJ ORMAN, ŠTA BI PRVO IZBACILA?

KonMari metod se koncentriše više na to šta bih htela da zadržim i šta mi donosi radost. Od toga uvek i polazim. Kada pravim “mini refresh” u svom ormanu, ako mi određene cipele više ne donose zadovoljstvo, ne želim da mi zauzima­ju prostor. To me je naučila žena sa kojom sam dosta radila po Menhetnu. Njujorčani imaju male stanove sa malim ormanima tako da je važno da ne zatrpavamo prostor stvarima koje nemaju svrhu u našem životu.