PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: JOVANA MLADENOVIĆ
BUTIK: ENJOY NIŠ
BRANISLAV JANKOVIĆ, ROĐEN 1969. GODINE, U NIŠU. PISAC IZA KOJEG STOJE DELA „O VUKOVIMA I SENKAMA“, „SUZE SVETOG NIKOLE“, „VETROVI ZLA“ I „PETA ŽICA“, KAO I ZBIRKA PRIČA „BEZIMENI“ I NAJNOVIJI ROMAN „POSLEDNJI CIRKUS NA SVETU“. OSNIVAČ JE IZDAVAČKE KUĆE „VRANE“. GODINAMA JE RADIO KAO NOVINAR I UREDNIK AUTORSKIH EMISIJA. PISAC KOJI PODSTIČE I UVEZUJE PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST.
„POSLEDNJI CIRKUS NA SVETU“ JE POSLEDNJE DELO IZ PERA PISCA BRANISLAVA JANKOVIĆA.
KAKO IZGLEDA TVOJ CIRKUS I KO SE U NJEMU ZABAVLJA?
U njemu će se najviše zabavljati čitaoci. Pod uslovom da se pod zabavom podrazumeva katarza u sprezi istorije, filozofije, religije, psihologije i fantastike koja je realnija od svakodnevnog života. To je zabava na partituri od ljubavi, časti, apsurda i humora. Likovima je najmanje do zabave. Po mojim klovnovima smeh ne klizi. Njihov smeh nije čak ni tužan. On ih boli. Čudan je to cirkus, čija ulaznica je deo duše. Njen bolji ili lošiji deo, sasvim je svejedno. Duša kao duša. Ništa na ovom svetu nije toliko čisto da ne može da se uprlja.
PO TVOJOJ CIRKUSKOJ ŽICI HODAJU BESMRTNICI.
I to je privid. Anđelima sam odmah na početku romana oduzeo besmrtnost, potpuno ih približivši ljudima. Od toga u kom trenutku shvatimo da nismo besmrtni i da naš život nema reprizu, zavisiće umnogome i naši životni izbori, što se pokazuje do kraja romana. Besmrtnost je kazna koliko god mi ljudi patili za njom i tražili je. Pitajte moje anđele. Menjali bi se sa ljudima. Da bi postali ljudi, moraju da nestanu. A kraja nigde.
KAKVI SU TVOJI ANĐELI U ROMANU? BELI, DIVNI, HUMANI…?
Moji anđeli su posebni. Drugačiji. Obeleženi osobinama ljudi. Možda zvuči jeretički, ali izgleda da je jeres danas jedina prava vera. Jeretici postavljaju pitanja, ne idu kao ovce za pastirima. Traže odgovore od samog Tvorca, ne od sveštenstva. Gde je Tvorac? U nama. Do čitaoca je da odabere da li će postupke mojih anđela poštovati ili će ih se gnušati. Oni nisu anđeli čuvari. Sudije su na Strašnom sudu. Nepotkupljive.
GDE SI PRONAŠAO LIKOVE ZA NOVI ROMAN?
U svetu kakav je naš, lako je pronaći artiste za ovakav cirkus. Znao sam kakvu predstavu želim. Likovi su sami sebe pisali. I obznanili smo Novi Vavilon. „Sv’jet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj.“ Nije dobar, ali drugi nemamo. Kroz svoja nepočinstva, anđeli moraju da ga shvate i prihvate, kada već ne mogu da ga promene. Ipak, ostavljam nadu. Kraj je u stvari početak.
KOLIKO TI LAKO/TEŠKO PADA PISANJE? DA LI TU KREIRAŠ SVOJ MILJE LEPOTE, ISTINE, BIVSTVOVANJA?
Pisac ne razmišlja o lakoći ili težini onoga što ga opredeljuje kao takvog. Pitanje je jedino da li se do cilja stiže na lakši ili teži način. Komplikovanije je sve ono što sledi nakon završetka rukopisa. Nikada nisam poželeo da spalim svoje knjige. Drugi jesu. U tome je sjaj pisanja – izazivate svakojaka osećanja kod ljudi. Na meni je da predstavim kompleksnu situaciju, pa ćemo videti šta će se izroditi. Potrebno je ostaviti dovoljno pitanja i praznina da ljudi sami u te namerno ostavljene beline učitaju svoja mišljenja, poglede i stavove. Ja ne tvrdim da nudim ispravne rezone.
Moje poimanje lepote, istine i bivstvovanja odavno je kreirano, kao i kod svakog čoveka u zrelim godinama. Knjige su samo jedan od načina da sve to pokažem.
ŠTA JE ZAJEDNIČKO SVIM TVOJIM ROMANIMA?
Čista emocija, bez obzira da li je pozitivna ili negativna. Negde se plače, negde se smeje. Negde se glasno opsuje, negde napije i potuče. Svim mojim romanima, na njihovu žalost, najviše zajedničko sam ja! Šta da im radim – neka nađu drugog pisca ako im se ja ne sviđam.
KOLIKO ISTRAŽIVAČKOG RADA MORAŠ DA UNESEŠ PRE NEGO ŠTO POČNEŠ SA PISANJEM?
Iscrpno istraživanje se podrazumeva ako se usudite da pišete o istoriji, religiji, svim onim stvarima o kojima se raspravlja. Pročitao sam sigurno 15 puta više stranica nego što ih „Cirkus“ ima, pre nego što sam započeo roman. Istraživanje je naporno, ali istvremeno zalog poverenja čitalaca. Pišući i ja učim.
TEMA JANUARA MESECA RYL MAGAZINA JE „BUDI AUTENTIČAN“ – KADA SI JE OTKRIO U SEBI I KAKO SE ONA RAZVIJALA?
Autentičnost me je definisala u svetu književnosti. To govori činjenica da se nakon prvog romana sveštenstvo naljutilo na mene. Drugi je rasplakao većinu muškaraca koji su ga pročitali. Treći je uzbunio istoričare. Četvrti je pokrenuo pitanje opravdanosti zločina nad zločincem. U poslednjem je sve autentično, od besmrtnosti anđela, do nepredvidivosti njihovih postupaka. U zbirci priča „Bezimeni“, iz pepela pakla rata, uzdiže se feniks antimilitarizma. Zbirka poezije „Februarski brodovi“ kod čitalaca priziva pesmu sirena. A ona je jednako opasna, koliko i opojna.
