PIŠE: ANA PRIBIĆEVIĆ ČAMERNIK
FOTOGARFIJE: JOVANA VLAŠKI
Dođe trenutak kada prestanemo da se predstavljamo kroz uloge, titule i svakodnevne definicije i počnemo da se pitamo ko smo zapravo kada ostanemo sami sa sobom.
Ko sam danas, sa uskoro 58 godina? Ko sam kada nisam mama, ćerka, tetka, supruga, prevodilac, PR stručnjak ili komunikolog? Sve su to uloge koje tokom života nosimo sa ljubavlju, posvećenošću i odgovornošću. Ali kada ih na trenutak odložimo, ostajemo sami sa sobom.
A ko sam ja?
Ja sam žena koja ne želi da se preda godinama, poslu, rokovima, okolnostima i svim onim izazovima sa kojima se svakodnevno suočavamo. Volim pokret, aktivnost, sport i duboku introspekciju. Kao i većina ljudi, pored lepih iskustava, doživela sam razočaranja i gubitke. Ipak, nisam prestala da verujem u ljude, u prijateljstvo, u nove početke i u našu sposobnost da se menjamo i rastemo.
Upravo odatle počinje moja priča.
Od trenutka kada sam shvatila da ne mogu da menjam druge ljude. Da ne mogu da kontrolišem sve što mi se dešava. Da u pokušajima da promenimo ono što nije do nas često potrošimo ogromnu količinu energije.
Kao i mnogi, dugo sam svoju energiju usmeravala na druge – na porodicu, posao, obaveze i sve ono što „mora“. U jednom trenutku shvatila sam da mi nedostaje snage, da sam stalno umorna i da je vreme da deo te energije vratim sebi.
Tako je kretanje postalo moj izbor.
I odatle počinjem da iznova gradim sebe. Pravac teretana, traka za trčanje, bicikl – važno je samo da se krećem. Jer kada radiš na sebi, baviš se nečim o čemu sama odlučuješ. Nečim što zavisi isključivo od tebe. U svetu u kojem toliko toga ne možemo da kontrolišemo, to je neverovatno oslobađajući osećaj.
Teretana za mene nije samo mesto za vežbanje. Ona je podsetnik da još uvek mogu da učim, napredujem i pomeram sopstvene granice. Ne takmičim se ni sa kim, ali volim da osetim kako postajem snažnija – fizički, ali i mentalno.
Naučila sam da se najveće pobede ne ostvaruju onda kada sve ide lako. Najveći napredak dolazi onda kada ti se baš ne ide na trening. Kada si umorna, neraspoložena ili opterećena problemima, a ipak uradiš nešto za sebe. Nekada je to intenzivan trening, a nekada samo pola sata brzog hoda. Važno je da ne odustaneš.
Trening je za mene postao neka vrsta perpetuum mobile-a. Što više energije uložim, više energije dobijem nazad. Vežbam zbog snage, zdravlja, dobrog raspoloženja i osećaja da brinem o sebi.
Danas vežbam tri do četiri puta nedeljno. Ne pratim stroga pravila i ne verujem u krajnosti. Verujem u balans, u disciplinu koja ne isključuje zadovoljstvo i sve ono što volimo. U doslednost koja ostavlja prostor za uživanje. Verujem da ne moramo da budemo savršeni da bismo napredovali. Dovoljno je da budemo uporni.
A šta želim danas?
Želim da nastavim da otkrivam nove verzije sebe. Da upoznajem ljude koji me inspirišu. Da se usudim da probam ono što nikada ranije nisam. Da motivišem druge, ali i da dozvolim sebi da budem inspirisana. Da ostanem slobodna u mislima, otvorena za život i radoznala pred onim što tek dolazi.
Možda se upravo u tome krije suština svake promene – u odluci da počnemo od sebe. Da ne čekamo idealan trenutak, jer on retko dolazi. Da prihvatimo da je život proces stalnog preobražaja i da u svakom životnom dobu imamo pravo da iznova osmislimo sebe.
Počni od sebe. Reinvent yourself.
Možda će baš ovo leto biti početak tvoje nove priče. A prvi rezultati, oni spoljašnji i oni mnogo važniji – unutrašnji, stići će mnogo brže nego što misliš.
