in

PLES KAO SVEMIR

PIŠE: MILENA ĐORĐEVIĆ

Svemir. Nova dimenzija. Pole dance.

Kakva veza za mene postoji između ovih poj­mova?

Pole dance me podseća na svemir. Dok se vrtim oko šipke, osećam se kao da lebdim, oslobođena težine, baš kao u bestežinskom stanju svemira. Osećam moć, sreću, snagu i ispunjenost. Realnost polako bledi u pozadini. Kao da se nalazim u nekoj novoj dimenziji – svet u kojem postojim samo ja, muzika, šipka i beskrajna sloboda.

To je mesto i trenutak gde problemi ne postoje. Zvuči kao kliše, a i jeste kliše. Zapravo, to je mesto gde se suočavam sa svojim problemi­ma, gde ih rešavam kroz pokret. Tu lečim emo­cije, oslobađam se tereta misli, gradim snagu i stičem samopouzdanje. Na šipci prkosim gra­vitaciji, baš kao što i svemir prkosi haosu.

Kada započnem ples, prepuštam se, dozvo­ljavam da svaka negativna i pozitivna emocija prođe kroz mene. I sve prolazi. Ulazim ranjena u svoj svemir, a izlazim nova, isceljena, pono­vo rođena. U tom procesu, pronalazim sebe – moju unutrašnju snagu i lepote koje su bile skrivene.

Postoji posebna vrsta adrenalina dok visim naglavačke, držeći se samo nogama i dok se vrtim oko šipke. To uzbuđenje me pokreće, a svaki put kad se suočim sa tim izazovom, malo po malo prevazilazim svoje granice. Ponekad se pitam: dokle ću otići, koje su moje granice?

Dok posmatram sebe i druge kako izvodimo elemente koji su nekad delovali nemoguće, uvek se iznova zadivim. Kako je moguće da ovo telo, ograničeno zakonima fizike, može sve to da uradi? Neverovatno je!

Kao što nas svemir očarava svojom besko­načnošću i ostavlja bez daha, tako me i ovaj ples zadivljuje. U svemiru nas fascinira ono nepoznato, sile koje ne razumemo, lepota koja oduzima dah. A na šipci me fascinira ono što otkrivam u sebi: snaga za koju nisam znala da postoji, lakoća u pokretu i sloboda koja dolazi kroz napor.

I znate šta me još fascinira? Fasciniram i samu sebe! Svaki put kad uspem u nečemu za šta sam mislila da ne mogu, osećam se kao da sam neko čudo – lepa, snažna i nepredvidiva. Jer na kraju dana i ja sam lepota koja oduzima dah. Možda još nisam savršena, ali svaki novi korak, svaki pad i uspon čine moje putovanje vrednim.

Kada učim novi element, u istom trenutku ose­ćam strah, ali i neodoljivu želju da ga savla­dam. Taj neprocenjiv osećaj me ispunjava – koliko me nervira, toliko ga i volim. Ne volim to što osećam strah i što ne mogu odmah da ostvarim ono što želim, ali kao i za sve u živo­tu, potrebno je strpljenje, trud i rad. Ako postoji želja, sve ostalo će doći na svoje mesto. Sve će se namestiti. Možda je to i recept za sreću u životu – želja i upornost da se ta želja ostvari. Ne smete odustajati.

Pokreti moraju biti fluidni i elegantni, ali ele­gancija nije samo lepota forme. Za eleganciju je potrebna kontrola, a kontrola dolazi iz sna­ge.

Ovaj ples je mnogo više od pokreta – u njemu pronalazim slobodu, strast i moć. Trening mi pomaže da osvestim svoje telo i pokrete, do­sežući mišiće koje drugi treninzi ne aktiviraju. Kroz ples se dublje povezujem sa sobom i ot­krivam snagu koja je oduvek bila tu.

Kada sam počela da treniram pole dance, bilo je jako teško i bolno. Svaki deo tela koji dodi­ruje šipku boli. Ali bol je neizbežan deo svakog putovanja i suočavanje s njim gradi mentalnu i fizičku otpornost. Kroz bol jačamo iznutra, pri­premajući se za izazove koji tek dolaze. Iako ga ne vidimo odmah, bol doprinosi našem ra­zvoju. Vremenom, naše telo se navikava na bol, a elementi koje učimo postaju sve lepši, sve fluidniji, sve elegantniji.

Potrebno je izdržati početnu nelagodu, jer iza nje leži osećaj postignuća i sloboda. Kao što svemir prolazi kroz cikluse stvaranja i unište­nja, tako i mi prolazimo kroz bol da bismo se transformisali. Na kraju, bol postaje most do snage i umetnosti, otkrivajući nove dimenzije nas samih.

ŠTA POLE DANCE ZNAČI ZA MENE?

Generalno sam jako povučena i tiha osoba, a plesom i muzikom pričam i iskazujem svoja osećanja. Kao introvert, često se osećam kao da ne pripadam ovde. Ne osećam se prijatno u grupama ljudi i uvek sam tiha u društvu. I iskre­no, ne razumem zašto moj um i telo reaguju na način koji ne mogu da kontrolišem kada sam u društvu, ali to sam ja. I zbog toga me drugi smatraju čudnom – tako je bilo oduvek.

Ali pole dance je za mene sloboda, mesto gde mogu biti sve što poželim. Tu se osećam pri­hvaćeno, tu me ljudi ne vide kao čudakinju. Tu sam neverovatna (barem u svojim očima).

Ljudi mogu da te povrede, da te rastuže, da te lažu. Ali ples – taj magični jezik tela – leči. On je moja terapija, moje utočište, u kom pronala­zim mir i snagu da se suočim sa stvarnošću.

Taj osećaj dok izvodim neki element – uzbuđe­nje, sreća, onaj prelepi pritisak u grudima, kao da se sve u meni pokreće i pulsira. Nevero­vatno je da pokret može izazvati tako snažnu emociju. Šipka, ja i muzika – to je moj svet. Dok plešem, sve prepreke nestaju, a fokusi­ram se samo na sadašnjost. Ples ti daje sreću, uzbuđenje, bol, uspone i padove – baš kao i život. U svakom pokretu otkrivam deo sebe.

Svemir je za mene beskraj, prostranstvo u ko­jem se gubi svaka granica i svaka prepreka. U tom bezgraničnom prostoru, osećam se slo­bodno.

Kada pronađete nešto što vas pokreće, što vam stvara osećaj poput onog koji meni dono­si ples, tada ste zaista srećni. Znate da u ovom svetu, kakav god da jeste, postoji to jedno me­sto – vaš svet – u koji možete da zaronite. To je vaša nova dimenzija, vaš novi svemir, tu ćete pronaći isceljenje i snagu da se borite sa sva­kodnevnim izazovima.

POLE DANCE KAO LIČNI SVEMIR

Na kraju, pole dance nije samo umetnost po­kreta; on je moj lični svemir, mesto gde se su­sreću strast, bol i radost. Svaki izazov koji sam prevazišla, svaki put kada sam se suočila sa svojim strahovima, oblikovao je moju snagu i otpornost. Kroz ples sam naučila ne samo da verujem u sebe, već i da otkrivam nove dimen­zije svog bića.

Zato vas pozivam da pronađete svoj način iz­ražavanja, bilo da je to ples, umetnost, sport ili nešto drugo. Verujte u sebe i svoje sposobno­sti, jer svemir je pun mogućnosti koje čekaju da ih istražite. Ponekad je potrebno prevazići bol i strah kako bismo otkrili snagu koja se krije u nama. Osetite svaki trenutak, uživajte u pu­tovanju i ne zaboravite – vaša sudbina je zapi­sana negde u svemiru, samo treba da verujete i hrabro kročite napred.

Budite uporni, čisti i iskreni u ostvarenju svojih želja, jer Bog sve vidi. On je stvorio svemir i u svakom od nas je njegova svetlost koja nas vodi ka ostvarenju snova.

ŠTA MISLITE?

KO IMA ŠTA?

ON JE STVORIO SVEMIR, NE SVEMIR NJEGA